Golemi vrh i Suligata (Svrljiške planine, Bela Palanka)

30apr2019 Golemi vrh i Suligata (Svrljiške planine, Bela Palanka)

Odavno nisam bio u kraju koji se nalazi severno od Bele Palanke. Rešio sam da ispunim svoju davnu želju i popnem se na vrhove vidljive sa auto-puta iz pravca Pirota. To su Golemi vrh (1022 m) i Suligata (1153 m). Nalaze se u krajnjem jugoistočnom delu Svrljiških planina, poznatim pod nazivom Rinjska planina.

Do mesta na kome sam ostavio automobil i krenuo peške trebalo mi je oko 40 minuta vožnje od kuće u Pirotu. Nedaleko od isključenja sa auto-puta za Belu Palanku skrenuo sam levo na veliki most preko Nišave, a posle njega krenuo desno starim putem za Svrljig:

Put je u očajnom stanju jer se preko asfalta formirao debeo sloj utabanog usitnjenog materijala koji teški kamioni prevoze sa obližnjih kamenoloma do deonice auto-puta koja je još u izgradnji, a nalazi se kod niškog Bancareva. Siguran sam da ste ih primetili putujući za Niš jer su deonicu auto-puta od isključenja za Belu Palanku do Crvene Reke ,,obojili u belo'', a iza sebe uvek ostavljaju oblak prašine.

Sa nadvožnjaka na auto-putu sam mogao da vidim i jedan od ciljeva svoje relacije - Golemi vrh:

Dalje sam prošao pored tri velika kamenoloma. Ovde je susret sa velikim, do vrha natovarenim kamionima, sasvim izvestan:

Stao sam na nekih 4.5 km rastojanja od mosta na Nišavi, a par kilometra pre sela Donja Glama. Razlog je bio taj što sam ovde primetio jedan puteljak sa leve strane glavnog puta, za koji sam pomislio da bi mi olakšao uspon na Golemi vrh:

Ovde je nadmorska visina oko 570 m. Krenuo sam tim putem, ali sam uskoro shvatio da mi neće biti od veće pomoći jer vodi isuviše ulevo, na zapad:

Pošto se Golemi vrh nalazi visoko gore, sa suprotne desne strane puta, rešio sam da ga napustim i krenem pravo uzbrdo:

Izašao sam na jednu planinsku kosu, dugačku oko 2 km, koja je vodila pravo na vrh. U njenom nižem delu sam otpratio pogledom jednu uplašenu srnu.

Strmina je prilična pa sam pravio česte i kratke pauze, obično zagledan unazad, na jug - u pravcu Bele Palanke, Suve planine (sa dobro poznatim vrhovima i mestima: Divna gorica, Preslap, Rženac, Trem, Sokolov kamen) i Šljivovičkog vrha (1258 m, jedva se pomaljao iznad pojasa magle). Desno od mene su bili Bandol i blagi vrh Arnjosa (708 m), a levo - duboki Vlaški dol.

Uživao sam u pesmi ptica i prolećnom cveću - najviše je bilo niskih jorgovana, perunika i žutog planinskog cveća:

Vremenski uslovi su mi pogodovali. Vreme je bilo oblačno i nije bilo jakog sunca koje bi mi grejalo potiljak. Pojasevi magle su brzo i nepredvidivo menjali svoj položaj:

Posle tačno 55 minuta od polaska bio sam na Golemom vrhu. Nalazi se tačno iznad sela Gornja Glama:

Ovde sam napravio kratku pauzu i razgledao potencijalni put do mog krajnjeg odredišta - vrha Suligata, udaljenog oko 3 km na sever:

Ideja je bila da od Golemog vrha do Suligate ne idem grebenom, na kome ima više dubokih vrtača, već levom stranom, uz Vlaški dol. U jednom trenutku sam naišao i na neki put koji se ubrzo izgubio:

Teren nije lak za kretanje. Uostalom, ništa nije bio bolji ni pri usponu na Golemi vrh. Čini ga mešavina zemlje i brojnog kamenja (često visokog i oštrog), obrasla niskom travom:

Ovaj teren dobro poznaju belopalanački lovci. Od 2003. godine ovde se svakog februara organizuje tradicionalna hajka na vuka, uz učešće više stotina lovaca iz Bele Palanke i njihovih gostiju iz Srbije i inostranstva.

Suligata mi je bila sve bliža i već sam pravio plan da joj priđem sa jugozapadne strane:

Ovde sam naišao na put koji me odveo do podnožja samog vrha:

U pravcu severozapada mogao sam da vidim neke od najviših vrhova Svrljiških planina. Najizrazitiji je bio Kovina, visok 1205 m, istočno od Zelenog vrha, najviše tačke Svrljiških planina (1334 m):

Uspon na sam vrh je trajao svega desetak minuta. Posle 50 minuta hoda po teškom terenu od Golemog vrha, ili 1h 50 min nakon polaska sa početne tačke, našao sam se na Suligati:

Istočno sam kroz maglu mogao da vidim obrise markantnog Paješkog kamena, slične visine kao Suligata (1162 m), a duboko dole je bila Kozja, čuveno belopalanačko četničko selo, o kome ću pisati drugom prilikom. Blizu Suligate, na sever, nalazi se još jedan vrh približno iste visine:

Ako mi je vreme do tada išlo na ruku, od momenta kada sam osvojio najvišu tačku relacije sve se preokrenulo. Još prilikom penjanja padinama Suligate primetio sam da sa zapada ide nevreme jer su najviši delovi Svrljiških planina upali u kišnu belinu. Jaka kiša i hladan vetar su me zatekli na samom vrhu. Zbog toga nisam mogao da se zadržavam na njemu i žurno sam krenuo nazad:

U podnožju vrha izgubio sam put kojim sam došao do njega. Posle kraćeg tumaranja uspeo sam da pronađem drugi put za koji sam bio siguran da vodi u pravcu Gornje Glame i Babinog Kala. Uostalom, nisam imao nameru da se vraćam putem kojim sam došao, već da napravim ,,krug'':

Dolazak na Suligatu je ovim putem sigurno mnogo lakši i brži od onog koji sam ja izabrao. Sa jednog mesta sam mogao da vidim Golemi vrh:

Tačno sat vremena nakon polaska sa vrha Suligate, bio sam u najjužnijem delu sela Babin Kal (pisaću o njemu zajedno sa Kozjom):

Čekalo me još oko 5 km hoda do auta, putem Svrljig - Bela Palanka, po hladnoj, pravoj jesenjoj kiši. Sa prevoja između Babinog Kala i Gornje Glame posmatrao sam Suligatu:

U Gornjoj Glami sam bio prijatno iznenađen inicijativom da se ljudi poreklom odavde okupe u svom selu 11. maja:

Pomislio sam da bih i ja mogao da dođem na sabor jer su moji preci sa očeve strane poreklom upravo iz ovog sela, tj. obližnje Donje Glame. Moj čukundeda se krajem XIX veka odande odselio u Temsku i tamo bio konjušar. U decembru 2012, vraćajući se iz Kozje, svratio sam u Donju Glamu i tamo pronašao staro groblje. Pokušao sam da pronađem tragove svojih predaka, ali bezuspešno.

Donja i Gornja Glama čine praktično jedno selo - Glamu. Nalaze se u dolini Glamskog potoka (Bandola), na oko 8-10 km od centra Bele Palanke. Gornja Glama je nešto veće selo od Donje Glame koja je bliže centru opštine. Početkom ovog veka oba sela su imala ukupno 60 stanovnika (prosečne starosti 73 godine), a posle Drugog svetskog rata blizu 900. U ovom delu belopalanačke opštine depopulacija je odavno uzela svoj danak.

U ovom kraju eksploatacija metala je nekada bila veoma živa i bogata i datira još iz praistorijskog perioda. Upravo imena ova dva sela potiču od srednjevekovne rudarske delatnosti jer reč ,,glama'' znači ,,zlato''. Trgovina zlatom odnosno glamskim srebrom (srebro sa primesama zlata) na Balkanskom poluostrvu bila je u rukama dubrovačkih trgovaca, a srpski vladari su ih primoravali da odvajanje zlata od srebra vrše na rudištima Srbije, odnosno po rudarskim gradovima. Smatra se da su na području sela Donje i Gornje Glame bila stara zlatonosna rudišta, a možda i topionice i čistionice u kojima su Dubrovčani odvajali zlato od srebra i trgovali tim metalima. Zbog svog značaja za rudarstvo ova dva mesta su sigurno bila poznatija srednjevekovna naselja. Danas na znatno širem području ne postoji nikakva rudarska delatnost pa je prosto neshvatljivo da je nekad rudarstvo predstavljalo temelj prosperiteta belopalanačkog kraja.

(Dragan Mitić: Iz istorije rudarstva srednjeg Ponišavlja - Pirotski zbornik br. 31, 2006.)

Jedna kišna slika Donje Glame - u prolazu: