Pirot i pirotski kraj

15feb2025 Visočka Ržana - Rosomački vrh - Izletište Vrelo

Auto ostavljam na raskrsnici odmah iza Visočke Ržane i neposredno do napuštene seoske škole. Na Rosomački vrh (1250 m) se obično ide sa puta za selo Rosomač, ali ja sam rešen da se na njega prvi put popnem iz drugog pravca, savladavajući oko 3.5 km rastojanja i 525 m visinske razlike od mog polaznog mesta. Nažalost, magla mi nije dala prilku da iz Visočke Ržane vidim svoj cilj i tako isplaniram pravac kretanja. Ispostaviće se da cilj svoje nove avanture praktično tog dana neću ni videti.

Između asfaltnih puteva za Vrelo i Slavinju uzbrdo vodi jedan neugledan zemljani put. Krećem njime:

U početku nema nikakvih problema:

Nažalost, put se lako gubi u travi. Znam da veliku borovu šumu, koja je iznad mene, moram da obiđem s leve strane pa malo tumaram:

Na pojedinim mestima put se iznenada javlja. Ulazim u pojas magle. Teren postaje kamenit. Pravac kretanja kontrolišem na navigaciji svog mobilnog telefona. Uspon je jak. Nisam hodao pune tri nedelje pa pravim česte pauze da bih došao do daha:

Put (bolje reći staza) zatim povija na desno i vodi u pravcu istoka, maltene po izohipsi, uz sasvim blag porast nadmorske visine. Ovo je prilika da se malo odmori. Magla je sve gušća:

Nedugo zatim, staza ,,okreće'' na sever, pravo uzbrdo. Karakter podloge se menja - gusta, polegla trava postepeno zamenjuje kamen. Ono što je najvažnije - teren je sasvim dobro prohodan i nema uobičajenog provlačenja kroz trnje:

Približavam se vrhu velikog visa smeštenog između dolina Dojkinačke i Rosomačke reke. Strmo je odsečen u pravcu severa i severoistoka. U vidokrugu, kroz maglu, pojavljuju se betonske bandere. Strujom snabdevaju repetitor na Rosomačkom vrhu:

Posle nešto više od sat vremena od raskrsnice iznad Visočke Ržane, izlazim na Rosomački vrh ili Kuklu (,,lutka'' na bugarskom):

Magla je ovde najgušća. Pošto znam izgled samog mesta, oprezno obilazim relej i dolazim do ivice ambisa. U neka lepša vremena odavde sam uživao u prelepom pogledu na doline Jelovičke i Dojkinačke reke, Igin vrtop, Kopren... (poslednji put za Božić 2018. sa svojom ćerkom Dunjom). Sada od toga nema ništa:

Nema razloga da se zadržavam. Krećem naniže, putem kojim sam uvek ranije dolazio na ovo lepo mesto. On se odvaja od asfaltnog puta između farme ,,Eva'' i Rosomača i dugačak je oko 2.5 km. Lako se razaznaje i u magli jer se njime izlazi i terenskim vozilima na sam vrh. Njegovo obeležje su betonski stubovi koji daju usmerenje u vreme dubokog snega. Postoje i markacije:

U nižem delu, kad put zađe u borovu šumu, nailazim na mesto gde skrećem levo. Namera mi je da napravim kružnu relaciju oko Rosomačkog visa, da prođem istočnom i severnom stranom ispod najvišeg odseka i spustim se do izletišta Vrelo:

Deonica mi je dobro poznata. Njome sam već jednom išao u suprotnom smeru, istina davno. Dugačka je malo više od 1.5 km i prelazim je za dvadesetak minuta:

U jednom momentu sam sa svoje desne strane mogao da vidim kuće u selu Rosomač i napuštene pojate iznad sela:

Izlazim na prevoj ispod same Kukle. Nalazi se na oko 1080 m nadmorske visine i na njemu sam poslednji put bio sa Gagom pre otprilike godinu i po - prilikom odlaska na Jelovički ponor i pogranični vrh Tupanac, odnosno prilikom povratka sa tih mesta u Rosomač. Volim ovo mesto, posebno zbog velikog kamenog krsta:

Sa prevoja idem u pravcu istoka. Teren je nezgodan, pun glavičastih izbočina od zemlje nalik na mravinjake:

Ka Vrelu se spuštam lako i brzo. Iako nemam dobar pregled zbog magle, teren je prohodan, nazire se staza:

Sa leve strane mogu da vidim padine vrha na kome sam bio sat vremena ranije. Staza u jednom delu prolazi kroz šumu:

Prolzim pored prvih vikendica na Vrelu i ubrzo ulazim u ovo omiljeno izletište Piroćanaca. Od polaska sa prevoja iznad Rosomača prošla su 35 minuta:

Čuveno Jelovičko vrelo, po kome je i samo izletište nazvano, praktično mi je na putu. Bogato je vodom:

Obilazim ga i slikam iz svih uglova:

Prolazim kroz bivše radničko odmaralište i prelazim most na Jelovičkoj reci:

Izlazim na asfalt i prolazim kroz centralni deo izletišta gde se Jelovička reka uliva u Dojkinačku. Vrelo je jedno fantastično mesto koje me uvek ,,vraća'' u detinjstvo:

Preostaje mi ,,samo'' da pređem završnu deonicu od Vrela do raskrsnice iznad Visočke Ržane. Dugačka je oko 3 km, vodi dolinom Dojkinačke reke i prolazi pored niza lepih mesta:

Tako sam stigao do odredišta i ,,zatvorio'' krug - pomalo smrznut, ali srećan što je sve prošlo bez ikakvih problema.

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: zanimljiva i lepa planinarska relacija koja vodi oko Rosomačkog visa, penje se do njegovog najvišeg vrha i spušta do omiljenog pirotskog izletišta Vrela; kada su vremenski uslovi dobri, Rosomački vrh ili Kukla predstavlja sjajan vidikovac, jedan od najlepših u pirotskom kraju!

Rizici: za ovu akciju vam preporučujem dobro društvo; planinarska markacija postoji samo u zoni Rosomačkog vrha; budite obazrivi prilikom boravka na njemu jer je neposredno ispod platoa dubok ambis!