Pirot i pirotski kraj

22feb2025 Crvena Reka - Vrandol - Špaj

Svoju šetnju ovim krajem počinjem u Crvenoj Reci. Tu se jedan put odvaja u pravcu juga i njime su sela Glogovac, Veta, Toponica i Kosmovac povezana sa dolinom Nišave i važnim saobraćajnicama. Skretanje je udaljeno oko 9 km od centra Bele Palanke i 39 km od moje kuće u Pirotu:

Vraćam se nazad, u pravcu Bele Palanke. Sa obe strane magistrale nižu se prodavnice i kafane koje su nekada Crvenoj Reci davale karakter živog naselja na veoma prometnom putu. Od kako je južno od Crvene Reke prošao auto-put, značaj sela je naglo opao pa je veliki broj trgovinskih i ugostiteljskih lokala zatvoren.

Dolazim do Crkve Svetih Ćirila i Metodija. Građena je u periodu od 1934. do 1947. godine, a obnovljena krajem XX i početkom XXI veka. Velika je i lepa, a pored nje je parohijski dom:

Poseta ovom crkvenom hramu nije poseta nekoj ,,običnoj'' seoskoj crkvi. Ona je istovremeno i čas istorije. Naime, pod oltarom crkve su posmrtni ostaci 54 srpskih vojnika, izginulih na Špajskom brdu, južno od Crvene Reke. Sprečavali su nadiranje Bugara ka Nišu u Prvom svetkom ratu, od 16. do 20. oktobra 1915. godine. Takođe, tu je sahranjen i čuveni sveštenik i učitelj Jovan Aranđelović, u čije je vreme crkva izgrađena:

Ime Jovana Aranđelovića nosi osnovna škola u Crvenoj Reci. Nalazi se preko puta crkve:

Tu je i most preko Crvene reke, po kojoj je selo dobilo ime. Oko 500 m nizvodno od ovog mosta ona se uliva u Nišavu:

A onda sam se uputio u Vrandol. Dva sela su praktično spojena i kao takva ,,urbana aglomeracija'' predstavljaju uz Belu Palanku najveće naselje u opštini. Između Crvene Reke i Vrandola su pružni prelaz i most na Nišavi. Po prelasku mosta, na desnoj obali reke, ulazi se u Vrandol:

Put kroz Vrandol vodi uz brdo. Kako raste visina, sve je lepši pogled u pravcu juga - na Suvu planinu, Divnu goricu, Trem i Sokolov kamen:

Moja krajnja tačka u selu Vrandol bila je mala zgrada škole:

Trebalo je zatim uputiti se nekoliko kilometara južnije, ka Špajskom brdu i suprotnoj strani doline Nišave. Tamo se na skoro 200 m većoj nadmorskoj visini u odnosu na Crvenu Reku nalazi poslednje selo iz ove priče - Špaj:

Vratio sam se do magistralnog puta u Crvenoj Reci i produžio u pravcu Bele Palanke i Pirota oko 500 m. Preko puta železničke stanice u Crvenoj Reci, ,,skrivene'' velikim naslagama tucanika, nalazi se skretanje za selo Špaj:

Na mestu prikazanom na sledećoj fotografiji treba skrenuti desno, ići uz brdo i preći nadvožnjak na auto-putu:

Iza nadvožnjaka nakratko prestaje asfalt i produžava naviše makadamski put. Okrećem se nazad. Lep je pogled na Svrljiške planine, njihove južne padine, Zeleni vrh i Pleš:

Malo naviše sa desne strane se putu za Špaj priključuje još jedan put iz Crvene Reke. Od tog mesta ponovo počinje asflat. Put za Špaj je uzak, krivudav, na pojedinim mestima strm i, u zimsko doba godine - pod snegom i zaleđen. Ovde su vremenski uslovi sasvim drugačiji u odnosu na suncem okupani Vrandol:

Zanimljivo je da je put za Špaj prosečen između omanjih stenskih uzvišenja. Iskoristio sam priliku da se popnem na jedno od njih i posmatram čitav kraj:

Deonica od Crvene Reke do Špaja je duga oko 2.5 km. Put izlazi na visoravan koju ću ja nazvati ,,Špajsko polje''. Po slobodnoj proceni, veliko je oko 65-70 hektara i sa zapada ga od doline Crvene Reke i auto-puta prema Glogovcu odvaja brdo Trševica (560 m):

Ulazim u selo. Ređaju se jedna za drugom napuštene špajske kuće. Čak i one novijeg datuma su nekako beživotne i u njih se retko ili nikako dolazi. Ovde su 2022. popisana samo šest stanovnika:

Centar Špaja se lako prepounaje. Tu su obnovljena seoska crkva, česma i davno, još početkom šezdesetih godina prošlog veka, napuštena seoska škola:

Špajska crkva je posvećena Svetoj Petki (Paraskevi):

Urušena školska zgrada najbolje oslikava tužnu sudbinu ovog nekada značajnog sela:

Mislim da sam četvrti put u Špaju. Poslednji put sam ovde bio u proleće 2018. sa svojim školskim drugom Dimetom. Sada prvi put krećem uz sokak pored seoske crkve. Ubrzo skrećem desno:

Obod brda Trševice okrenut prema selu je stenovit. Tu sam pronašao Špajsku pećinu. Do nje me odvela urasla staza:

Legenda o imenu sela Špaj je izuzetno interesantna. Ima veze sa reči ,,špajz'' koja označava ostavu, spremište, skladište, zabačenu i malu prostoriju. Navodno, onog ko pronađe put kroz zamršeni splet (lavirint) pećinskih hodnika iznad Špaja, u zadnjoj pećinskoj dvorani (,,špajzu'') očekuje nagrada u vidu velike količine blaga...

Još par fotografija sela Špaj i Špajskog polja, pre spusta u Crvenu Reku:

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: dva nizijska sela smeštena pored važne magistrale i železničke pruge (Crvena reka i Vrandol) i treće, brdsko selo koje polako ,,umire'' zaboravljeno od svih (Špaj); par veoma zanimljivih mesta - velika crkva u Crvenoj Reci i Špajska pećina - po legendi u vezi sa neobičnim imenom sela Špaj

Rizici: strm, krivudav i zimi zaleđen put od Crvene Reke do Špaja