Pirot i pirotski kraj

2mar2025 Zavojska brana - Spoj Visočice i Toplodolske reke

Vreme je bilo ,,užasno'' - tmurno, maglovito, kiša... Još tokom spusta do brane iznenadio me nizak nivo Zavojskog jezera. Jezerska linija se spustila nekoliko desetina metara u odnosu na moj poslednji boravak na ovom mestu. Prešao sam autom preko brane i stao:

Počeo sam da razmišljam o nekim svojim uspomenama vezanim za skretanje na put koji vodi donjim tokom Visočice. ,,Na sreću'', u razmišljanju i sanjarenju me prekinuo Marko, mlađi kolega iz ,,Tajersa''. I on je poranio u maglovito nedeljno jutro i došao ovde na pecanje...

,,Probuđen'' krenuo sam niz put. Obično se na planinarenjima najpre ide naviše, a u povratku spušta do polaznog mesta. Ovde je suprotno:

Dobar asfaltni put prestaje posle 1 km. Otprilike toliko traje i ,,prekid'' u toku reke Visočice. Tu, s desne strane je zloglasni Zli dol. U zimu pre 62 godine, posle dugih padavina, pokrenulo se brdo i velika količina zemlje i stena se survala niz njega u dolinu Visočice i zatvorila je... To je najveća prirodna katastrofa koja je zadesila pirotski kraj.

Pre nego što put pređe u običan makadam, napustio sam ga na kratko, skrenuo levo i došao do mesta gde ponovo nastaje reka Visočica. Glavni vodeni tok izlazi iz jednog tunela. Desetak metara od njega sliva se i pridodaje jedan potok. Posle ,,zastoja'' u svom toku, izazvanog podizanjem velike brane, Visočica ponovo teče. Malo nizvodno u nju se uliva voda iz još jednog tunela, ovog puta s leve strane:

Malo pre ovih interesantnih mesta, postoji potencijalno još jedan vodeni tok koji bi Visočicu učinio još jačom. Nažalost, nije aktivan jer je preliv Zavojskog jezera 10-20 m ispod kritične visine. Treba da znate da ovo mesto može da bude izuzetno atraktivno kada preliv proradi, obično u proleće, jer se tada tu formira veliki i lep vodopad. Istina, nije delo prirode već ljudskih ruku. Ovako izgleda kada nema vode:

Vraćam se pravo gore, na glavni put. Visočica će mi sve do njenog spoja sa Toplodolskom rekom biti s leve strane i jasno ću moći da čujem njen huk:

Međutim, vrlo brzo skrećem gore desno, na jedan loš put. Cilj mi je da posetim još jedno zanimljivo mesto:

Prolazi se pored jednog povećeg kamenog objekta. Verovatno je reč o staroj pojati u kojoj se nekada čuvala stoka. Kamenje prekriva mahovina:

Posle nekih 400 m napornog kretanja uzbrdo, dolazim do krsta Svetog Ilije. Ovde su potomci stanovnika nekadašnjeg Zavoja uredili lepo izletište. Postoje letnjikovac i česma sa vodom. Krst je veoma star, ali dobro očuvan. Potiče iz 1816. godine. Nažalost fotografije na panou su izbledele. Očigledno su okupljanja Zavojaca ovde sve ređa:

Put produžava u planinu, verovatno do nekoliko kilometara udaljenih mahala Debeli Del i Barske Livade. To su nekada bili istureni zaseoci Zavoja koji su sada napušteni i bez ljudi...

Vratio sam se na glavni put. Kako je prethodne noći padala kiša, voda se slivala u vidu malih vodopada. Stiče se pogrešan utisak da vode ima u izobilju. Iako je u pitanju Stara planina, nije tako - padavine su sve ređe, a vode je sve manje:

Malo ljudi zna da reka Visočica nizvodno od Zavojske brane i mesta svog ponovnog ,,nastanka'' teče kroz klisurastu dolinu vrlo strmih strana. Posebno su ,,negostoljubive'' stene na suprotnoj, levoj obali reke. Ovaj kraj se nalazi u ataru Pokrovenika i zanimljivo, na najisturenijoj steni se nalaze ostaci jedne pojate. Malo dalje, niz reku, ali visoko gore u šumi i na levoj obali Visočice primećuje se još jedna napuštena pojata. Oduvek sam se pitao kako su ljudi dolazili do njih jer je dolina koja ih povezuje sa Smilovicom (mesto gde se nalazi čuveni vidikovac) vrlo strma i šumovita. Teško ih je i uslikati. Evo nekih mojih pokušaja:

A onda mi se učinilo da bih mogao da nađem rešenje svoje dugogodišnje ,,misterije''. Skrenuo sam levo niz jedan put koji ranije nisam primećivao:

Posle nekoliko minuta strmog spusta našao sam se pored reke, na jednom bajkovitom mestu. Tu se nalazi brvno kojim se nekada prelazilo na levu obalu Visočice i išlo do pojata koje su visoko gore. Ovde se u reku uliva i potočić, praveći neposredno nad brvnom slapove i potencijalne vodopade. Staza na levoj obali je išla praktično uz njih (nisam prelazio brvno niti proveravao):

Prvi put sam bio na ovom mestu. Izgleda zaista fantastično i treba ga još neki put posetiti. Uz veliki napor sam se ponovo vratio na glavni put. Do njegovog završetka i spoja dve planinske reke ima još oko 1.5 km:

Okolina je sve interesantnija. Ponovo je leva obala reke strma, sa gotovo vertikalnim slojevitim stenama:

Po lepoti nimalo ne zaostaje ni desna obala reke, iznad puta:

Karakterističan vrh Gradišta (843 m), u pravcu severozapada i u ataru Zaskovaca, najavljuje dolazak na cilj:

Neposredno pre nego što se spoji sa Toplodolskom rekom i stvori Temšticu, priroda je Visočici podarila još jedno božanstveno mesto. To je takozvani ,,Hladni vir''. Uživajte:

U pitanju je prirodni bazen sa vodopadom, kao stvoren za kupanje u vrelim letnjim danima. Ipak - oprez! Voda je ovde i leti veoma hladna, a bazen je prilično dubok:

Prolazim velike stene sa svoje desne strane. U njihovom podnožju je pećina, a iza njih se verovatno odvajao put koji je nekada vodio do starog i onog pravog Mrtvačkog mosta na Toplodoslkoj reci. Novi se nalazi nizvodno na reci Temštici i betonski je.

Posle sat i po vremena hoda od brane na Zavojskom jezeru izbijam na Toplodolsku reku. Moćna je i nosi puno vode. Bilo je više pokušaja da se ovde improvizuje prelaz, ali je Toplodolska reka u proleće nosila sve što je u nju bilo postavljeno:

S druge strane je put koji povezuje Temsku i Topli Do. Oprezno gazim prostor između dve reke. Želja mi je da snimim mesto gde nastaje Temštica. To nije nimalo lako. Na kraju, konstantujem da Toplodolska reka ima mnogo veću količinu vode u sebi i da prosto ne dozvoljava Visočici da se spoji sa njom. Nakon formiranja Zavojskog jezera i izgradnje Zavojske brane je tako, ali je verovatno u prošlosti situacija bila obrnuta, a ,,nadmoć'' na strani Visočice:

Povratak do auta je potrajao 50-ak minuta, bez zastajkivanja. Počela je ponovo da pada dosadna kiša:

Na kraju sam ostvario i svoju staru želju i popeo se uz Zavojsku branu do auta:

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: fantastična staza koja može da posluži za ,,prvi susret'' i početno upoznavanje sa Starom planinom, a istovremeno i kao podsećanje na ,,Zavojsku katastrofu'' iz 1963. godine; klisurasta dolina Visočice u njenom donjem toku i nekoliko veoma zanimljivih, mističnih i prelepih mesta - Zavojska brana i preliv, ponovni nastanak Visočice, krst Svetog Ilije, brvno podno visokih stena, ,,Hladni vir'', spoj Visočice i Toplodolske reke u Temšticu

Rizici: markacije i putokazi su šturi; oprezno nad ,,Hladnim virom'' - veoma je dubok, a voda ledena; uspon uz Zavojsku branu verovatno nije po volji lokalnih čuvara :)