21jul2025 Barje Čiflik - Ćeltaš

Trebalo je nekako ,,obeležiti'' zvanično prvi dan ovosezonskog godišnjeg odmora. Bolele su me noge od subote, od spusta sa Stražišta u Gostušu, niz Glogovicu i Dubrovič. Rešio sam da posetim jedno mesto nadomak Pirota na kome odavno nisam bio, skoro šest godina. Iako je želja bila da napravim kružnu pešačku relaciju Pirot - Barje Čiflik - Ćeltaš - Prisjanski put, iz gore navedenih razloga sam se odlučio za daleko lakšu varijantu...

Od Pirota do Barje Čiflika ima oko 4.5 km. Svestan sam prljave šoferšajbne, poskakivanja mog mobilnog telefona u jednoj ruci i auta prilikom mimoilaženja sa drugim vozilima, ali mi je sledeći snimak drag i lep:

Do brežuljka Ćeltaš, udaljenog oko 1.5 km, krenuo sam sa mesta gde se nalaze sportski tereni sela Barje Čiflik i igralište lokalnog FK ,,Borac''. Prelazi se most na Rasničkoj reci i skreće levo na zemljani put. On prolazi severnim obodom velikog vojnog objekta:

Brzo se stiže do borove šume. Put dalje produžava ka putu za Prisjan i deponiji u podnožju Božurata gde je prethodne nedelje besneo požar. Na ,,raskrsnici'' na ulazu u borovu šumu treba skrenuti levo:

Prolazi se kroz borovu šumu i to u vreme letnje vrućine ume baš da prija:

O Ćeltašu, brdašcu i nizinskoj tresavi na južnom rubu Pirotskog polja, udaljenoj vazdušnom linijom oko 2.5 km od kuća na periferiji Pirota, pisao sam u svojoj prvoj knjizi. Za ovo mesto su vezane brojne priče i zanimljivosti. Prvi objekat, na koji se nailazi po izlasku iz borove šumice, jeste crkvica posvećena Svetom Iliji:

Malo sam se razočarao izgledom samog mesta pa ne prikazujem detalje. Za desetak dana, 2. avgusta ovde će se okupiti meštani Barje Čiflika i njihovi gosti:

Ispod platoa na kome se nalazi crkvica prostire se močvarno područje. U toj ,,džungli'' nalazi se vrelo Bezdan, začetak tzv. Bezdanske reke. Niže niz polje, u pravcu Pirota, u prošlosti se nalazilo selo Sredorek, koje su po predanju Turci spalili. Interesantno je i to da je do druge polovine i poslednjih decenija XX veka, severno od današnjeg Barje Čiflika i Ćeltaša, bilo aktivno više vodenica na vodenim tokovima i vadama koje su se nizvodno od sela ulivale u Rasničku reku:

Sredinom tridesetih godina prošlog veka u Pirotu je bila aktuelna priča o nalazištima nafte i zemnog gasa na ivici Barja, prema Ćeltašu. Navodno, za vreme Turaka su u toj oblasti iz dubine izbijali zapaljivi gasovi, koji su jednom prilikom goreli čitava tri meseca. Turci su, prema nekim saznanjima, preko zapaljenog mesta navrnuli rečicu sa izvorišta kod Ćeltaša i tako ugasili vatru. Ova priča nije bez osnova i može da se dovede u vezu sa onom o izvođenju imena ,,Pirot’’ od grčke reči ,,Pyr’’ (,,oganj’' ili ,,vatra’’), što je dosta realno i verovatno. Moguće je da su putnici grčkog porekla, istorijski prisutni u ovom kraju, registrovali pojavu gorenja vatre za vreme sparnih letnjih dana, što je sa puta, koji je išao južnim rubom Pirotskog polja, moralo da se vidi.

Nastavio sam da se krećem na istok, brdom Ćeltaš. Nekada (pre otprilike 40 godina) smo ovde dolazili na školske izlete, a u povratku smo imali običaj da se vraćamo u Pirot sredinom Pirotskog polja, kroz Barje. Ispod brežuljka je nekoliko kuća. Primetio sam rupe sa vodom, namenjene zalivanju bašti:

Nisam ni pokušavao da pronađem izvor rečice Matice. On je kaptiran i na njemu smo, tokom pomenutih školskih izleta, pili vodu. Sada je prekriven rastinjem:

Volim Ćeltaš. Nisam ga slučajno stavio u svoju knjigu o pirotskom kraju. Početkom ovog veka voleo sam da dolazim do njega i uživam u pogledu na Pirotsko polje i grad Pirot. Silom prilika, dolazim sve ređe...

Otišao sam i do istočnog oboda Ćeltaša i spustio se do nivoa rečice. Nisam primetio vodu među ševarom i gustom travom. Nekada je ovde postojala tabla, koja je putnike namernike obaveštavala da dolaze do pirotskog izletišta. Nekada je bilo moguće doći na Ćeltaš sa Prisjanskog puta i mesta gde se sada nalazi pirotsko vašarište. Uostalom, tako se i dolazilo na ovo mesto tokom školskih izleta. Sada to očigledno više nije moguće. Bolje rečeno, nije to moguće lako uraditi - nekadašnja staza uz Maticu je verovatno urasla, a između vašarišta i Ćeltaša se ,,isprečio'' auto-put.

Nisam ni pokušavao da pronađem spomenike posvećene neznanom junaku iz Srpsko-bugarskog rata (1885. godine) i Miloradu Mančiću Lukanjcu (nastradalom od Bugara u leto 1943. godine), iako sam tačno znao gde se nalaze, jedan pored drugog. Njihove slike, zanimljive priče o događajima za koji su vezani i sjajan film, rekapitulaciju događaja iz 1885. godine, možete pronaći u sledećem tekstu na mom blogu: http://www.pirotskikraj.com/arhiva/209. Tu možete videti i izgled kaptiranog vrela Ćeltaš, izvora Matice. Slike su nastale u novembru 2019. godine, kada sam ova zanimljiva mesta posetio sa svojom ćerkom. Ona je tada bila đak u osnovnoj školi, a sada je student u Beogradu...

Umesto toga, krenuo sam nazad, preko Ćeltaša, u pravcu crkvice i sela Barje Čiflik:

Trajanje relacije: oko 1.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: nadomak Pirota i sela Barje Čiflik i na južnom obodu Pirotskog polja; mesto za koje su vezane mnoge zanimljive priče i brojne uspomene starijih i srednjih generacija Piroćanaca

Rizici: leto definitivno nije pravo vreme za posetu ovom zanimljivom mestu; leti i ne pokušavajte da siđete do izvora Bezdan, izvora rečice Matice ili da potražite spomenike neznanom junaku i Miloradu Mančiću Lukanjcu