Pirot i pirotski kraj

23aug2025 Knjaževačka strana Stare planine: vrh Šilja čuka i sabor na prevoju Sveti Nikola

Trebalo je ponoviti akciju iz maja 2023. godine, kada sam napornu relaciju prešao sâm. Dragani, Bocetu i meni je polazna tačka bila u malom knjaževačkom selu Janja, nedaleko od puta za Babin zub i ski-centar ,,Stara planina''. Baš smo poranili i na desetak kilometara dug put do prevoja Sveti Nikola krenuli u 5:45.

Malo priče o kraju u kome smo se našli:

Posle 800 m stigli smo do raskrsnice i skrenuli desno, u dolinu Ravnobučke reke:

Posle nešto više od sat vremena bili smo na ulazu u selo Ravno Bučje i pored zanimljivog spomenika:

Tu sam sreo svog dragog prijatelja, planinara, Novicu Andrića iz Niša. Sa grupom niških planinara uputio se kombijem do prevoja Sveti Nikola i dalje na pogranični vrh Hajdučki kamen (1711 m). Kasnije smo se videli na samom prevoju. Bio sam malo zabrinut kako će kombijem stići do tog mesta i savladati lošu deonicu puta i duboke kolotrage pred samim prevojem. Na sreću, u grupi je bilo ljudi koji su poznavali teren pa su kombi ostavili ranije i produžili peške.

Posle Ravnog Bučja su zanimljive stene i putokaz za staro crkvište. Put je peskovit:

Ide se konstantno uzbrdo u pravcu severoistoka. Od Janje do Svetog Nikole treba savladati blizu 900 m visinske razlike:

Na mestu gde je zastao niški kombi, postoje dve mogućnosti - produžiti levo obilaznom deonicom ili skratiti put prolaskom kroz napušteni privatni posed. Kao i ja u proleće pre dve godine, izabrali smo drugu opciju:

Deonicu smo prešli za dvadesetak minuta i ponovo se uključili na glavni put. Puno ljudi, koji ne poznaju ovaj kraj, sigurno će skrenuti desno i produžiti uspon ka prevoju Sveti Nikola, ne znajući da se levo, na svega stotinak metara od uključenja, nalazi bivša karaula JNA. Nije bilo šanse da tamo ne povedem svoje drugare:

Ovakva mesta ostavljaju tužan utisak:

Poslednja deonica na putu do prevoja nije laka - krivudava je, sa oštrim zavojima, peskovita i sa dubokim kolotrazima. Uglavnom prolazi kroz šumu pa joj to daje lepotu. Ono što me pozitivno iznenadilo na putu od Janje, preko Ravnog Bučja, do Svetog Nikole, jeste bogatstvo kraja vodom. Na put su se slivali i preko njega tekli brojni potočići, formirajući izvorišne krake Ravnobučke reke. Iako smo imali dugu letnju sušu, prethodnog dana je palo dosta kiše u jugoistočnoj Srbiji pa je i količina vode u tim potočićima bila prilična:

Nakon 1h 20 min vremena od karaule, ili tačno 4h od polaznog mesta u selu Janja (oko 9:45), izašli smo na prevoj Sveti Nikola, koji je na oko 1380 m nadmorske visine. Bilo je oblačno i duvao je prilično hladan vetar. Pošto je otvaranje srpsko-bugarske granice bilo predviđeno za 10:00, pripreme za predstojeći sabor su bile u punom jeku:

Ljudi su slobodno cirkulisali sa obe strane granice. Bugarska strana je bila brojnija i organizovanija. Mnogo više automobila je stiglo na prevoj sa njihove strane, iz mesta Čuprene. Ispostavilo se da se sa naše strane uglavnom za dolazak na ovo mesto koristi put koji je prosečen nedavno (nije ga bilo u proleće 2023. tokom mog prethodnog dolaska), a koji vodi iz sela Crni Vrh i preko njegovog zaseoka Gravaljosa. Pravac koji smo mi došli, preko Ravnog Bučja, je očigledno malo zapostavljen.

Tu su bili i prelepi staroplaninski konji. Pripadaju porodici moje prijteljice Sanele koju smo sreli kasnije:

Naš plan je bio da se popnemo na obližnji vrh Šilja čuka (iste visine kao i Hajdučki kamen koji se nalazi s druge strane prevoja - 1711 m), a da u povratku posetimo sabor na Svetom Nikoli. Put najpre vodi kroz šumu:

Na sledećoj fotografiji je mesto gde se put za Šilju čuku (levo) odvaja od puta za izvor Beljenicu, Gravaljosu i Crni Vrh (desno):

Zatim se izlazi na proplanak:

Tu je bio drugi deo krda konja:

Produžili smo dalje stazom. Znao sam da teren postaje sve teži i da ćemo se u jednom momentu, na južnim padinama Šilje čuke, naći okruženi stenama i kamenjem:

Umesto da negde u visini druge grupe konja skrenemo levo, izađemo na graničnu liniju i uputimo se ka vrhu koliko-toliko po prihvatljivom terenu, ja sam Draganu i Boceta poveo na Šilju čuku baš onako kako sam to učinio prethodnog puta i...pogrešio. Našli smo se na strmom terenu, u izuzetno teškom okruženju. Na nesreću, sunce je zašlo za oblake, upali smo u maglu, a mogli smo da pratimo i brzu promenu položaja vazdušnih masa. Nimalo prijatni uslovi za završni uspon...

Kada sam shvatio grešku, desetak minuta smo utrošili na promenu pravca ,,napada'' na vrh i nadalje nije bilo većih problema. Postoji i vidljiva planinarska staza. Naravoučenije: vrhu Šilja čuka treba prići sa zapadne, nikako sa južne strane!

Vreme se polako popravljalo i sada nam je greben severozapadno od prevoja Sveti Nikola (sa vrhovima Hajdučki kamen i Orlov kamen) bio kao na dlanu:

Tačno je 11:40. Od polaska sa prevoja prošlo je 1h 40 min. Usledio je izlazak na vrh Šilja čuka, jedan od težih za osvajanje na Staroj planini i u knjaževačkom kraju:

Ja sam izašao na vrh neki minut pre mojih drugara pa sam vreme iskoristio da na miru slikam krajolik:

Zaslužili smo odmor. Vreme je bilo sve lepše i pogled na okolinu se popravljao. Istočno, niz greben Stare planine, mogli smo da vidimo Sinjinu i Golemi kamen ili Repljansku crkvu. Levo u daljini su bili Dupljak i Midžor, a s druge strane doline Goleme reke - Tupanac, Prilepski vrh, Žarkova čuka i Babin zub. Na severu smo mogli da vidimo delić Vlaške nizije i Podunavlja u Bugarskoj:

Zajednička slika za uspomenu sa ovog lepog vrha:

Spust smo obavili onako kako je trebalo izaći na vrh - niz graničnu liniju, u pravcu prevoja Sveti Nikola:

Posle otprilike 55 minuta bili smo na prevoju. Sabor je uveliko bio u toku, a broj ljudi znatno veći u poređenju sa našim prolaskom tri sata ranije:

Sreli smo Nešu iz Knjaževca i Sanelu iz Janje, posetili 120 godina staru bugarsku karaulu s druge strane granice, prisustvovali nadvlačenju konopca grdosija iz Srbije i Bugarske (pobeda Srbije od 2:0!), uživali u opuštenoj atmosferi prošaranoj ritmovima naše narodne muzike... Od Sanele sam saznao da je ovo jubilarni deseti sabor po redu i da traje dva dana - u subotu i nedelju. To je lepa prilika da se sretnu ljudi sa obe strane granice i iz pograničnih mesta - Ravno Bučje, Crni Vrh, Čuprene... Interesantno je da se ovde ranije nisu održavale čuvene ,,srešte'' (kao u dimitrovgradskom kraju), već je sabor na Svetom Nikoli novijeg datuma. Prevoj je inače imao važnu ulogu u prošlosti. Preko njega je prelazio trgovački put u pravcu bugarskog grada Vidin, tu su pečalbari iz jugoistočne Srbije išli na pečalbu u Vlašku (Rumuniju)...

Za kraj reportaže jedna lepa slika sa predivnom Sanelom i njenom porodicom:

Povratak u Janju smo obavili istim putem kao i u dolasku. Spust je potrajao puna dva i po sata:

Na deonici između karaule i sela Ravno Bučje video sam interesantan putokaz i odvajanje za vrh Orlov kamen, severno od Ravnog Bučja (1737 m). Prilka za neku novu avanturu u ovom kraju...

Pred nama je bio naporan nastavak dana - povratak u Pirot, odlazak u Topli Do, promocija moje druge knjige, još jedan povratak u Pirot...

Trajanje relacije: oko 13h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: jedan od teže pristupačnih vrhova na Staroj planini; lepa staza sa polaskom iz Janje, preko Ravnog Bučja, bivše karaule ,,Kalna'' i prevoja Svetog Nikola, koji je u prošlosti imao mnogo veći značaj nego danas, a sada je svakog avgusta mesto dešavanja prekograničnog sabora; po lepom vremenu sjajan pogled na brojne druge vrhove na Staroj planini

Rizici: gotovo da nema markacija; vrhu Šilja čuka treba prići planinarskom stazom sa zapadne strane, uz graničnu liniju (nikako preko kamenjara s južne strane!); do prevoja Sveti Nikola mogu stići i terenska vozila iz dva pravca (Janja - Ravno Bučje, odnosno Crni Vrh - Gravaljosa), ali oba puta mogu da budu blatnjava i teško prohodna