Pirot i pirotski kraj

7sep2025 Okolina Jelovice: Dolina Jelovičke i Male reke - S'lp - Javor

Krenuo sam rano ujutru i posle 45 minuta vožnje našao se u Jelovici, usnulom staroplaninskom selu, udaljenom od grada oko 34 km:

Ranije sam imao običaj da ovde ostavim auto i uz dolinu Jelovičke reke krenem peške. Ovog puta sam rešio da do mesta udaljenog oko 1.5 km od centra sela stignem kolima. Prošao sam pored nekadašnje karaule JNA. Ovde, posle table koja označava izlazak iz sela, prestaje asfalt. Njegove naznake tačnije postoje i kasnije, ali je verovatno vremenom asfalt naprosto zdrobljen pod težinom velikih kamiona natovarenih drvetom. Iz tog razloga je verovatno i put do sela od izletišta Vrelo, kao i kroz samo selo, u katastrofalnom stanju. Kraj uzvodno od Jelovice poznat je nadaleko po eksploataciji šume.

Na jednom proširenju s desne strane puta sam ostavio auto i nastavio peške. Mogao sam da vozim i dalje, put je sasvim solidan, ali je presudna bila moja želja da deo svoje relacije u dužini od oko 2.5 km, dolinom Jelovičke reke, prehodam i pripremim se za napore koji su me očekivali:

U šumarskom kraju kao što je ovaj nije iznenađenje videti i sledeće slike, koje nas podsećaju da je drvarenje, posao kojim se bavi puno naših prijatelja, rođaka i komšija, jedan od najtežih u Srbiji:

U nastavku deonice, koja vodi desnom obalom Jelovičke reke, prelaze se dva mosta na njenim pritokama. Ovi potoci su sada suvi, bez vode:

Posle pola sata lepe šetnje dolazim do mesta gde skrećem desno, na istok, u pravcu Male reke. Pravo se produžava za veliku šumarsku bazu u mestu Široke luke, a taj pravac može da posluži i da se stigne do nekih od najlepših mesta na Staroj planini: Kaca-kamen, Veliki Koprenski vodopad i Kopren, Šošina vunija...

Put me sada vodi uz Malu reku, potok koji predstavlja levu pritoku Jelovičke reke. U pitanju je klasičan šumski put, ništa manje kvaltetniji od onog kojim sam malopre išao:

Posle nekih 15 minuta od skretanja stižem do baze šumara u Maloj reci. Očekivao sam, s obzirom na doba godine, da vidim ljude. Nažalost, šumarska baza izgleda napušteno. Zar je moguće da je sve propalo - pomislio sam u sebi:

Tu, na levoj strani primećujem i jedan put za koji pretpostavljam da mi može biti od značaja u povratku sa Javora:

Put me u narednih 15 minuta vodio, uz blagi uspon, do mesta koje sam samom sebi, u pripremi ove planinarske akcije, označio kao ključno. To je raskrsnica šumskih puteva:

Na ovom mestu se desno ide uz jedan potok do mesta zvanog Konjarski kladenac. Ja skrećem pod oštrim uglom gore levo:

Sada je uspon nešto jači, a kvalitet puta za nijansu slabiji:

Prava divljina! Kroz krošnje drveća mogao sam da vidim obrise Javora, planinske kose kojom sam nameravao da se spustim u završnom delu svoje relacije:

Na jednom mestu put povija u desnu stranu. Jedino tako može da savlada duboke dolove koji ga okružuju. Krećem da se udaljavam od mesta na kome želim da izađem na greben, ali shvatam da je jedino tako moguće probiti gusti šumski pojas:

Oko 40 minuta je prošlo od šumske raskrsnice u dolini Male reke. Sada sam na mnogo većoj visini i stižem do još jednog mesta gde se ukrštaju šumski putevi koji vode na različite strane. Nemam dilemu - idem gore levo, u pravcu granice, od koje sam sada na udaljenosti manjoj od 1 km. Najteža deonica moje relacije sledi:

Odavno nisam video više bukve i veća stabla:

Na mestu prikazanom na poslednjoj fotografiji šumski put se završava. Skrenuo sam desno gore. Teren je bio vrlo strm, ali me vodio ka izlasku na proplanak. Levo od mene, u daljini, mogao sam da vidim Kopren:

Izlazak na pogranični greben Stare planine, obrastao travom i klekom, ispunio me pozitivnom energijom. Ubrzo sam se našao na patrolnoj stazi koja povezuje Tupanac i Kaca-kamen:

Krenuo sam tom stazom na sever. Sa leve strane sam mogao da vidim dolinu Male reke koju sam prošao praktično celom njenom dužinom:

Ovaj kraj se zove S'lp. Nalazi se u ataru Jelovice, a ne Rosomača (moja nesvesna greška u klipu). Posetio sam blagi pogranični vrh visine 1438 m. Otvorio se pogled prema Bugarskoj, u pravcu grada Montana i velikog veštačkog jezera Ogosta:

Krajnji cilj mog kretanja graničnom linijom bio je veliki beli granični kamen, udaljen nešto manje od kilometra. Do njega sam stigao blagim usponom, koristeći bugarsku patrolnu stazu:

Na poslednjoj slici, gore desno je Mali Tupanac (1602 m). Levo od njega je vrh visine 1639 m, u čijem sam podnožju maločas bio, po izlasku iz šume, a iza njega su bugarski vrh Dobro jutro (sa ostacima stare bugarske karaule) i pogranični vrh Tupanac (1673 m), koji pripada ataru sela Rosomač. Za njega me vežu neke lepe uspomene...

Granični kamen, na koji sam stigao nakon 2h 40 min pešačenja i planinarenja od polaznog mesta posle Jelovice, ima pomalo čudan položaj - na jednom rtu, koji razdvaja ovaj deo Stare planine. Sa ovog mesta je moguće posmatrati Kopren, koji je vazdušnom linijom udaljen oko 6.5 km. Nadmorska visina ovog mesta je 1486 m:

Malo sam odmarao, a zatim započeo povratak ka dolini Jelovičke reke. Kao što sam najavio, to sam obavio planinskom kosom Javor, koja se u pravcu jugozapada spušta do ušća Male reke u Jelovičku reku. Njena dužina je blizu 4 km. Zahvaljujući putu koji vodi grebenom Javora, to je za mene predstavljalo pravo zadovoljstvo. U početku taj put vodi kroz šumu:

Nema markacija, ali je pravac kretanja potpuno jasan. Povremeno se put spušta do proplanaka. Na jednom od njih sam video lepu lovačku čeku:

Spust niz Javor je brz i lak. Sa njega sam mogao da posmatram suprotan deo doline, uz koju sam se kretao par sati ranije. Visoko gore dominira Mali Tupanac:

Sa mesta gde se nalaze druga lovačka čeka i hranilica sa žitom, lep je pogled na Kopren:

Pogled unazad, uz Javor, izgleda ovako:

Prolazim mesto Javorski rid (1286 m):

Ovde put napušta liniju pružanja planinske kose i skreće pod pravim uglom levo, ka dolini Male reke:

Krivudavo se spušta u samu dolinu:

Posle sat vremena od početka spusta niz Javor kod belog graničnog kamena, uključujem se na glavni put u dolini Male reke kod napuštene šumarske baze:

Posle 15 minuta sam bio na skretanju kod ušća Male reke u Jelovičku reku, a još pola sata hoda mi je bilo potrebno da stignem do mesta na kome me čekao automobil: