Pirot i pirotski kraj

8jun2019 Borovsko polje

Borovsko polje je zaravan jugozapadno od Dimitrovgrada na nadmorskoj visini od oko 900 m. Nije veliko. Zauzima površinu od nekoliko desetina hektara i smešteno je između vrhova približno iste visine - Basare (1028 m) i Perosa (1033 m). Od Dimitrovgrada je udaljeno 12 km, a oko 34 od Pirota.

Skretanje za ovaj deo dimitrovgradske opštine, nedovoljno poznat ne samo Piroćancima već i samim Caribrođanima, nalazi se na magistralnom putu neposredno ispred Dimitrovgrada, u naselju Beleš:

Ovde prestaje asfalt i nastavlja makadam. Put je krivudav i postepeno savladava razliku u nadmorskoj visini. Na pojedinim mestima se uočavaju tragovi asfalta koji je odavno smrvljen. Na nekim deonicama podloga je solidna i može se voziti i u trećoj brzini, dok su određeni delovi prilično loši. Sa puta se pruža lep pogled na Dimitrovgrad i novi auto-put:

Usput se prolazi pored sela Prače, koje je oduvek bilo jedno od najmanjih u opštini Dimitrovgrad. U ,,srećna'' vremena, nakon Drugog svetskog rata, Prača je brojala između 150 i 200 stanovnika. Nakon toga dolazi do depopulacije i naselje je još 1999. godine ostalo bez stalnih stanovnika. Mislim da je to prvo selo u opštini koje je doživelo takvu sudbinu. Danas se ovde mogu sresti ljudi koji samo povremeno dolaze da obiđu svoje stare kuće i vikendice:

Pored Prače i preko Borovskog polja prolazi put koji Dimitrovgrad povezuje sa 16 km udaljenim Barjem. Neobična je istorija ovog puta. Navodno su ga krampovima i lopatama prokrčili sami meštani. Dešavalo se da dnevno radi i po 800 ljudi. Pitanje je da li se radilo o dobrovoljnoj radnoj akciji ili kuluku.

http://www.srbijaplus.net/praca-dimitrovgrad.htm; autor teksta Zoran Cvetković (Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus)

Ukoliko se ne prave pauze, put od Beleša do Borovskog polja traje oko 35 minuta. Mi smo napravili kratku pauzu kod skretanja za selo Bilo i njegovu mahalu Tudovicu. Mesto se zove ,,Pod kamik'' i tu se u obližnjem šumarku nalazi obročni krst posvećen Vaznesenju Gospodnjem. Obnovljen je 2004. godine, a kao i svakog Spasovdana, pre dva dana su ovde bili meštani okolnih sela i njihovi gosti:

Nastavili smo dalje, putem za Borovsko polje i selo Barje. Ova deonica puta je najgora, ali srećom nije dugačka. Posle svega desetak minuta menja se krajolik i pred nama je bilo prelepo Borovsko polje. U njegovom najlepšem delu nalazi se velika farma (nekadašnja ,,zemljoradnička kooperacija''):

U pojedinim delovima polje je močvarno. Mogli smo da vidimo nekoliko barica koje su se tokom kišnog maja ispunile vodom. Pored jedne od njih boravilo je veliko krdo goveda sa farme.

U pravcu Perosa, čiji se kupasti vrh Sveti Ćirik vidi i iz Pirota:

Zastali smo preko puta farme. Osim jednog psa čuvara, nije bilo drugih tragova života na njoj. Stoka je bila na ispaši. Farma je podignuta osamdesetih godina prošlog veka i svojevremno je na njoj bilo i do 2000 ovaca od čijeg se mleka pravio sir koji je izvožen čak u Ameriku.

Ovde u hladovini se nalazi prijatno mesto za odmor. Odatle se pruža lep pogled na jug, u pravcu brda Basare, na kome se nalazi repetitor:

Ako se putem kojim smo došli produži dalje, posle nekih 4 km stiže se u Barje ili Borovo, selo po kome je čitav kraj dobio ime. Bio sam u njemu 2. maja ove godine, i tada sam u društvu Cvetka Ivanova posetio vodopad Ripalo. Ako se na putu za Barje, ubrzo nakon farme na Borovskom polju skrene desno, put vodi do udaljene borovske mahale Selište. S druge strane, ako se od farme krene na jugozapad, stiže se u podnožje Basare i odatle se može do sela Banjski Dol i Poganovo. Upravo sam ja u januaru 2014. imao svoj prvi ,,kontakt'' sa Borovskim poljem, kada sam ga ugledao iz pravca sela Banjski Dol, a kasnije ga i posmatrao u punoj veličini sa repetitora na Basari.

Ovde se, relativno ne tako davno, odvijao društveno-politički život okolnih burelskih sela. Sada se svake godine na Svetog Iliju ili Ilind'n ovde okupljaju potomci stanovnika Barja sa svojim porodicama. Setio sam se jedne prelepe ali setne priče koju sam pronašao na internetu, a čiji je autor moj prijatelj iz Beograda, Zoran Cvetković (http://www.srbijaplus.net/bilo-dimitrovgrad.htm, Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus).

Postoje dve vrste bandi. Jednu čine banditi i zna se čime se one bave. Drugu vrstu bandi, o kojoj govori ovaj tekst, čine muzičari.
Do kraja šezdesetih godina XX veka svoju muzičku bandu imalo je svako selo na obodu Borovskog polja (Grapa, Prača, Slivnica, Verzar, Bilo, Donja Nevlja, Barje i Banjski Dol, prim. aut.). Bandu su obično činili: klarinetista, bubnjar, violinista, harmonikaš i, od slučaja do slučaja, još poneki muzičar. Okupljali su se nedeljom i praznicima, a leti i svake večeri u centru svog sela. U vreme kada je u selima bilo i po nekoliko stotina stanovnika, to je bila jedina zabava u ovom delu Srbije.
Bande su bile neizostavan deo seoskih običaja - od proslava rođenja deteta, momačkih večeri (prvo ,,bričenje’’ mladoženje), ispraćaja u ratove i vojsku, sahrana... Najpoznatije bande bile su iz mahala sela Bilo - Tudovica, Maslarci i Borovski anovi, kao i iz sela Barje. Na proslavama na Borovskom polju svojevremeno se okupljalo i po hiljadu ljudi. Ponekad se oro igralo ,,na sedam mesta’’, što znači da je toliko seoskih bandi sviralo istovremeno.
Dešavalo se da banda rasturi politički miting, što u nekim vremenima i nije bilo baš bezazleno. Tako, sjati se dosta naroda iz okolnih sela na Borovsko polje da prisustvuje nekom političkom mitingu. Važni politički aktivisti drže vatrene govore, a ozbiljnost i važnost teme i značaj govornika upotpunjuje svečano uniformisana vojna muzika. Neplanirano i mimo svakog protokola, negde iz mase okupljenog sveta začuje se najpre bubanj, pa klarinet. Ljudi se uhvate u kolo od po pet prstenova oko bande. I tako, miting se završi opštenarodnim veseljem.
Vreme bandi je odavno prošlo. Kako su ljudi napuštali ova sela tako su i muzičari krenuli nekim svojim putevima. Ostale su samo fotografije i poneka priča.

Opijeni lepotom Borovskog polja, obišli smo i česmu sa pojilom za stoku, koja se nalazi ispod farme. Voda sa nje je ledena:

U povratku smo brali raznobojno poljsko cveće i majčinu dušicu, a pored puta prema Prači i rascvetalu zovu, od koje ćemo praviti moj omiljeni sok.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepo Borovsko polje prošarano raznobojnim cvećem, kraj je miran i predstavlja pravo mesto za odmor

Rizici: put od Beleša nije u najboljem stanju, pojedini delovi polja su močvarni pa treba biti obazriv pri kretanju