Pirot i pirotski kraj

6dec2025 Kroz kanjone Temštice i Toplodolske reke

Ova reportaža može da posluži kao vodič onima koji nedovoljno poznaju kanjone Temštice i Toplodolske reke, a imaju nameru da ih nekada posete. Namerno je pišem u formi dnevnika kako bi ste mogli da procenite udaljenost i da napravite plan posete brojnim interesantnim mestima koja se ređaju s jedne i druge strane puta. O njima sam mnogo pisao na ovom blogu, u zasebnim pričama.

Za polazno mesto sam izabrao skretanje za HE ,,Temac'', koje se nalazi na 20 km od Pirota i 4.5 km od Temske. Da bih stigao do njega, nakon Temske sam prošao iznad izletišta i kupališta Krivi vir, pored Bigrenog vodopada (pravo ime mu je Bigar, ali sam ga namerno nazvao drugim imenom da bi ste ga razlikovali od mnogo poznatijeg vodopada Bigar na putu ka Kjaževcu), pored Temačkog manastira posvećenog Svetom Đorđu, izletišta Bukovački do sa lepim i lako dostupnim istoimenim vodopadom i pored Braniškog dola, koji može da bude interesantan planinarima.

Iznad HE ,,Temac'' i levo od Tumbe, povremeno proradi veiki kaskadni vodopad u Jablanovom dolu. Nekada davno, kao srednjoškolac, spuštao sam se niz njegove suve kaskade početkom leta. Do njega se može sa staze za vidikovac Tumbu, koja polazi sa mosta na Temštici ispred ulaza u kompleks hidrocentrale. Vodite računa da je teren izuzetno strm. Teško ga je uslikati mobilnim telefonom:

8:20 Krećem sa mesta gde sam ostavio automobil. Do Mrtvačkog mosta imam 4.8 km:

Ovde Temštica pravi veliku okuku na svom toku. Na brdu koje se uzdiže unutar maltene kružne rečne linije, po predanju, nalazio se stari rimski grad, kasnije srednjevekovni grad Temsko, po kome je selo Temska dobilo svoje ime. Nije lako stići na vrh brda. Ja sam to učinio nekoliko puta, poslednji put juna ove godine, tako što sam na jednom mestu (koje ću pokazati malo kasnije) pregazio Temšticu i popeo se strmom stazom gore. Kraći i teži način za uspon je sa stepenica unutar same hidroelektrane, ali je veliko pitanje da li će vam revnosni čuvari dozvoliti da uradite tako nešto. Na vrhu je dalekovodni stub, a iza se vide stene Tumbe, nadaleko poznatog vidikovca do koga sam objasnio način dolaska:

Prolazim pored mokrih stena (tako se i zove mesto) gde su česti odroni pa treba biti obazriv:

8:30 Odmah iza je slabo vidljivo skretanje i spust do mesta gde se može pregaziti Temštica i obaviti uspon do ostataka starog grada Temsko. To je izvodljivo samo u letnjem delu godine, dok je u doba topljenja snega i nakon dužeg kišnog perioda (kao što smo imali ove jeseni) to praktično nemoguće. Na drugoj slici možete videti izgled vrha ovog brda sa severne strane:

8:33 Prolazim pored nedovršene i napuštene vikendice sa lepim pogledom na Tumbu. Silazim niz stazu koja me vodi do same reke i brane HE ,,Temac''. To traje manje od pet minuta:

8:50 Vraćam se na put. Na krivini iza vikendice desno se skreće za vidikovac Sokolovica. Nalazi se na rubu kanjona, nije lako dostupan i put do njega od ovog mesta je i prilično dug i naporan:

Put silazi u ,,rupu''. Prolazi se pored lepih, ali i pretećih stena. Spomen-ploča u njihovom podnožju opominje na oprez. Ovde su 2009. godine stradali drvari, otac i sin:

Put povija u levo. U vidokrugu se pojavljuje kupasto brdo visine 746 m:

9:00 Mesto gde se levo, ispod puta, nekada nalazilo brvno za prelazak na desnu obalu Temštice. Postojala je i oznaka sa natpisom ,,Sadinje''. Tu je mogla da se pređe reka i da se prolaskom kroz D'lboći dol dođe do mesta Sadinje gde se nalazi imanje mog prijatelja Saše Rame. Sada ta opcija više ne postoji pa je najbolje u posetu Saši ići daleko dužim i obilaznim putem, preko sela Zaskovci i njegovih isturenih mahala.

Iza desne krivine se otvara pogled na još jedan kaskadni i povremeni vodopad. Sličan je onom u Jablanovom dolu, samo što je ovde reč o Carevom dolu. Teško je dostupan, upravo zbog nedostatka odgovarajućeg mesta za prelaz reke. Opcija je silazak sa Sašine farme na Sadinju (samo za iskusne planinare!). Može se posmatrati sa Sokolovice, koja je na suprotnoj, levoj obali Temštice.

Iznad mene, sa desne strane su ogromne vertikalne stene. Gore je vidikovac Sokolovica:

Kažu da se do Sokolovice može i strmom stazom malo pre pomenute desne krivine. Nisam je isprobavao. Možda je ova:

Na suprotnoj, desnoj obali reke se u dužini od nekoliko stotina metara prostiru karakteristične pločaste, horizontalne stene. Sa njih se cedi voda i na jednom mestu se vidi da voda pada sa velike visine:

9:10 U vidokrugu je sada jedno izuzetno zanimljivo mesto - Proviraljća, prozorac od crvenih stena. Nimalo lako mesto za dolazak. Najbolje je to uraditi obeleženom stazom koja polazi nakon Mrtvačkog mosta i vraća vas niz desnu obalu Temštice. Njen početak ću pokazati malo kasnije.

Kao i u slučaju starog grada Temsko, i ovde je moguće spustiti se sa puta na levu obalu reke, pronaći mesto za prelazak ili gaženje i popeti se strmo uz brdo prateći dalekovodne stubove. Ali, teren je jezivo strm, a prelazak Temštice pod velikim znakom pitanja i jedino moguć kad reka baš namanji.

Visoko gore, sa desne strane, je Sorlica. Tamo se nalazi vidikovac do koga se dolazi iz sela Pokrovenik i preko Smilovice, vidikovca sa prelepim pogledom na suprotnu stranu i Zavojsko jezero. Niz jedan dol voda se sliva na put:

9:20 Silazim do brvna iznad koga se nalazi brdo na kome je Proviraljća. Nemojte pokušavati da ga prelazite! Na visini od desetak metara se nadvilo nad rekom!

Mistično mesto! Produžavam dalje. S desne strane se sliva još jedan potočić i formira mali vodopad:

Ponovo slede lepe stene prekrivene mahovinom, kao i pogled na Proviraljću sa suprotne, severne strane. U pravcu kretanja je brdo Gradište (843 m):

9:33 Krivina sa ogledalom, odakle počinje spust za Mrtvački most. Temštica je duboko dole:

9:36 Prolazak pored velikog spomenika ispred Mrtvačkog mosta. Iz česme u tankom mlazu curi voda:

9:38 Čuveni Mrtvački most - tačno na polovini rastojanja između Temske i Toplog Dola (po 9 km). ,,Najjezivije mesto u Srbiji'', ,,Mesto od koga se ledi krv u žilama'', ,,Mesto gde se prošlost i misterija spajaju'' - samo su neki od naslova prepumpanih i izmišljenih tekstova na internetu, onih koji i ne znaju da je ovo novi, betonski most, a da se stari (i onaj pravi) Mrtvački most nalazi oko 500 m uzvodno, uz Toplodolsku reku.

Samo 200 m iznad ovog mosta nalazi se spoj Visočice i Toplodolske reke i mesto gde nastaje Temštica. Visočica dolazi sa jugoistoka i ističe iz oko 4 km udaljenog Zavojskog jezera. Toplodolska reka dolazi iz pravca severoistoka i na njoj je ove godine izgrađen novi betonski most. Na ovom mestu sam već bio pre mesec i po, sa svojom ćerkom Dunjom:

9:50 Povratak na glavni put. Skretanje za novi most iz pravca Toplog Dola izgleda ovako:

Sada nastavljam uz desnu obalu Toplodolske reke. Nema mostova na njoj, sve do pred samo selo Topli Do.

Sa puta imam lep pogled na Toplodolsku reku koja je pred ušćem usekla dubok klanac:

Ovde je početak pomenute staze kojom se može na Proviraljću. Ako se dobro sećam treba sat-sat i po vremena:

9:55 Sledi mesto za koje mnogi ne znaju - skretanje za stari Mrtvački most. Neugledno je i lako ćete ga proći. Na kolovozu se ovde nalazi poznata poruka:

Silazak stazom ne traje duže od nekoliko minuta. Na jednom mestu, sa kamenjem obloženim mahovinom, staza povija desno i dolazi nad desnu obalu Toplodolske reke. Mesto gde se nekada nalazio Mrtvački most nije lako prepoznati. Vidi se naslagano kamenje, dve obale su ovde najbliže jedna drugoj, a s druge strane se naziru ostaci puta u šumi. Tako se nekada išlo za Zavoj i dalje za Pirot.

Sa visine mesto gde se nalazio most izgleda ovako:

Uzvodno od ovog mesta Toplodolska reka protiče kroz teško pristupačan predeo. Posebo je strma leva obala reke. Put se na deonici koja predstoji naprosto udaljava od nje.

Put krivuda. Prolazim dve slične desne krivine:

10:18 Pogled na Ogorelicu, najlepši vir na Toplodolskoj reci:

10:21 Od stena iznad Ogorelice zastaje dah. Skretanje za ovo lepo mesto i popularno kupalište se nalazi na krivini sa žutom ogradom i saobraćajnim znakom. Tu su i ostaci starih pojata i jedan obročni krst:

Nisam silazio do vira. Treba desetak minuta i vrlo je strmo. Volim taj silazak da uporedim sa spuštanjem do prelepih grčkih plaža na ostrvima u Jonskom moru. Povratak, po jakom suncu leti, ili po kišnom vremenu i klizavom terenu - priča je za sebe...

10:25 Svega nekoliko stotina metara dalje nalazi se jedno mesto koje veoma liči na ono gde se silazi za Ogorelicu. Ovde nema saobraćajnog znaka, niti krsta, a preko puta, iznad leve obale reke može se videti usamljena napuštena pojata. Krov joj je pokriven kamenim pločama:

U ovom delu relacije Toplodolska reka jako huči. Verovatno ima priličan pad. Teško ju je videti:

10:30 Iza ograđenog placa na sledećoj slici je jedno lepo mesto. Do njega se silazi stazicom iza placa. Iskreno, lepše izgleda kada je Toplodolska reka manja pa ,,ogoli'' stene:

Prelepa i moćna Toplodolska reka:

10:43 Moje putešestvije se približava kraju. Dolina se širi, Toplodolska reka postaje mirnija. U šumi nad levom obalom spušta se put sa Barskih Livada, udaljene zavojske mahale. Ovde ima kuća, vikendica, kamp-prikolica. Civilizacija!

10:50 Posle 9 km hoda od skretanja za HE ,,Temac'' dolazim do mesta koje sam unapred definisao kao svoje krajnje odredište. To je skretanje za Zaskovce i mesto gde se u Toplodolsku uliva Zaskovačka reka. Tačno dva i po sata hoda od polaznog mesta:

Levo, u pravcu Zaskovaca, može se do Garvan-kamena, vodopada na Terzijskoj reci, Jabučkog ravništa, Babinog zuba. Sve su to lepe planinarske avanture.

Desno, malo dalje od ovog mosta, na putu za Topli Do, nalazi se mesto Vojna. Tu je čelični most na Toplodolskoj reci, a posle njega se može u Dubravski dol, Debeli Del, Barske Livade... Nadam se da ću imati prilike da o tome pišem nekom drugom, lepšom prilikom...

10:55 Krećem nazad, istim putem, bez svraćanja do onih mesta na kojima sam bio u odlasku.

11:40 Spust do Mrtvačkog mosta iz pravca Toplog Dola:

12:30 Dolazim do skretanja za HE ,,Temac''. Povratak je trajao 1h 35 min:

Ne mogu da prođem bez stajanja pored mesta koje me privuklo još u odlasku tog jutra. To je vodopad Bigar, neposredno ispred Temačkog manastira. Dolazio sam do njega još kao dečak, sa svojom babom iz Temske. Iznad njega, na putu za Bukovicu, Nanin kladenac, Pokrovenik i Smilovicu, nalazi se izvorište iz koga vodu dobija Temska.

Trajanje relacije: oko 5.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5), iako je rastojanje prilično, praktično se sve vreme ide asfaltnim putem

Karakteristike: lepa relacija, dužine oko 9 km, uz Temšticu i Toplodolsku reku; lepi pejzaži (stene, kupasta brda i vrhovi), strme rečne obale, moćne i penušave planinske reke; veliki broj lepih i interesantnih mesta koja se kao na traci ređaju s jedne i druge strane

Rizici: na pojedinim mestima ispod puta je provalija pa treba biti obazriv, bilo da se prolazi peške ili kolima; sa suprotne strane vrebaju druge opasnosti - stene i odroni!