Pirot i pirotski kraj

19dec2025 Grebenom Sarlaha do Šančeva i nazad

Ako bar nekog od svojih sugrađana zainteresujem ovom reportažom da prvi put izađe na Sarlah, niko neće biti srećniji od mene. Daću opis, po mom mišljenju, najlakšeg i najlepšeg načina da se Sarlah obiđe i sagleda sa različitih strana.

Ovog puta svoju relaciju započinjem na levoj obali Bistrice, na mestu gde se najisturenije padine Sarlaha strmo obrušavaju u Pirotsku kotlinu. Mesto se nalazi nasuprot Gradića, kod starog gradskog kupatila:

Ovde se s vremena na vreme istražuje dostupnost podzemnih voda, kako bi se po potrebi one stavile u službu vodosnabdevanja Pirota. Sigurno su u vezi sa obližnjim izvorištem Banjica, koje se nalazi u samom koritu Kosturske reke, a možda i sa česmom Šopka, na drugoj obali Bistrice, podno Gradića.

Od ovog mesta pratim stazu koja se gubi u travi i žbunju. Prolazi iznad puta za Gnjilan i tunela na magistralnom putu:

Malo ljiudi zna da se na mestu male borove šumice nekada nalazilo Jevrejsko groblje, koje je bilo u funkciji do pred Drugi svetski rat:

Nastavljam da pratim stazu. Sada je vidljivija, ali prelazi na kamenit teren. Uspon južnom stranom Sarlaha za mene je oduvek predstavljao zadovoljstvo - ravnomeran je i ne previše jak, staza je uvek osunčana i suva i pruža pogled na dobar deo Pirotske kotline. Prolazi se tačno iznad tunela na auto-putu. Počinje da se javlja i planinarska markacija:

Na mestu gde stazica povija desno gore, treba produžiti levo još nekoliko desetina metara. Naučio sam da ga raspoznajem u kamenjeru po inicijalima ,,Ч.Т.'', ispisanim na kamenu pre više decenija:

Strelice ukazuju na položaj tzv. ,,Kristalne pećine''. Nalazi se tačno iznad velikog skladišta EPS-a. Ovog puta nisam ulazio u nju:

Od pećine idem pravo naviše, sledeći novu stazicu. Nakon par minuta izlazim na greben Sarlaha i stazu koja vodi po njemu. Otvara se pogled na sever - na plani Vidlič i fabriku u kojoj radim. Sada mogu da vidim i svoj krajnji cilj - Šančeve, odnosno uzvišenje Momčilovac:

Staza me vodi kroz stubove dalekovoda:

Prošlo je 20 minuta od početka uspona. Dolazim do mesta gde se nalazi krst iz 1899. godine:

Ovde se levo možete spustiti u selo Gnjilan. Desno jedan neugledni put vodi ka pirotskom naselju Sarlah, na severnim padinama brda:

Ja produžavam trećim putem koji vodi u pravcu Šančeva, pored vikendica i vinograda:

Prethodno sam na ovoj raskrsnici skrenuo levo:

Posle nepuna 10 minuta od prvog krsta dolazim do drugog. Ima ih više u ovom kraju. Ovaj je posvećen Svetom Trifunu i novijeg je datuma:

Napuštam glavni put. On malo dalje skreće levo i vodi u pravcu gnjilanske crkve, ali i dalje - na Belavu. Stazica koja se odvaja desno, a koju poznajem od ranije, vodi me kroz borovu šumu koja prekriva najviši deo Momčilovca:

Sam vrh je zaštićen sa dva niza bedema i kanala. Pravim krug kroz tzv. ,,kazamate''. Poučen lošim iskustvom sa bunkerima kod Gorčinca, neću objašnjavati njihovu ulogu, iako su davno napušteni:

Odmah tu je vidikovac okrenut na sever, krajnje odredište moje relacije.Odavde se može videti i Stara planina:

Trebala su mi 35 minuta da dođem do ovog mesta. Vraćam se istim putem do krsta na raskrsnici puteva za Gnjilan i naselje Sarlah. Planina Belava mi ostaje sa desne strane:

Na grebenu Sarlaha sam obuzet nekim svojim razmišljanjima:

U Pirot je ove godine stigao gas sa istoka. Trebalo bi da situacija zbog toga bude bolja. Ali, gasovodna mreža je razvedena samo do Gradske toplane i ,,Michelin''-a. Da bi se došlo do individualnih domačinstava treba prekopati ceo grad, a i skupo je.

Približavanje istočnom i najvišem delu Sarlaha je najlepši deo relacije, zbog lepog pogleda na okolinu. Ipak, treba biti veoma oprezan zbog kamenitog, pravog kraškog terena:

Na najvišoj koti Sarlaha (454 m) nalazi se relej ili bazna stanica:

Počinje spust i treba pažljivo birati mesta gde se staje. Ovog puta samo prolazim pored livade iznad rezervoara za vodu:

Dole desno se intenzivno gradi nova autobuska stanica. Približavam se rubu Sarlaha:

Pogled na grad je spektakularan. Zbog njega se i izlazi na Sarlah. Ni izmaglica ne može da mu oduzme draž. Do ovog mesta ne morate prelaziti čitav put koji sam ja prešao i koji sam opisao. Iz centra grada neće vam trebati više od 20 minuta ako sledite uputstva i stazu koju opisujem u daljem toku teksta.

Ovde se najlakše dolazi uz stazu severnom stranom Sarlaha. Ja idem u suprotnom smeru, naniže:

Staza nije uređena i često je blatnjava. Ako se na mestu sa zadnje fotografije skrene gore levo (gledano naniže) dolazi se do platoa na kome su se u prošlom veku organizovale čuvene igranke. Mesto je bilo izuzetno popularno. Sada o njegovom postojanju svedoče betonska ploča, stepenice, deo gde se nalazila kafana i jedan krst koji su podigli meštani obližnjeg naselja:

Na kraju, sledi spust u samo podnožje i prolazak pored zidina Momčilovog grada. Pre toga, možete obići još jedno mesto. Sa desne strane, ispod okomitih stena Sarlaha, nalazi se nekoliko pećina. Nekada je bilo zamišljeno da služe kao skloništa, a njihovu sadašnju svrhu možete samo da zamislite:

Trajanje relacije: manje od 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: po mom mišljenju, najlepši i najlakši način da se obiđe Sarlah; brojna interesantna mesta i spektakularan pogled na grad i njegovu okolinu

Rizici: kretanje po kamenitom terenu na južnim padinama i po grebenu Sarlaha; staza na severnoj strani nije uređena i često je blatnjava; gotovo da nema nikakvih markacija, putokaza, usmerenja!