16jun2019
Debeli Del (Zaskovci, Zavoj)
Odavno nisam bio tako neodlučan prilikom izbora relacije za vikend. Najpre sam na umu imao neku ,,pešačku'' relaciju, a onda su na krajnju odluku uticali najavljeno veoma toplo vreme i želja da se sa porodicom u nedelju popodne ode na rashlađivanje na bazen u Babušnici. Izbor je pao na jedno mesto na kome ranije nisam bio. Tako sam rano ujutru krenuo u istraživanje jednog novog kraja, bez neke posebne pripreme. Ispostavilo se da sam napravio dobar izbor.
Vozeći kroz kanjon Temštice (kasnije Toplodolske reke), kao i svaki put ranije oduševljavao sam se izgledom okolnih stena:
Put ka Toplom Dolu je u sve lošijem stanju. Čini mi se da je sve uži jer ga polako ,,osvaja'' okolno rastinje. Pozivam nadležne da nešto preduzmu jer nije samo dovoljno obeležiti opasna mesta. Potrebno je nešto hitno preduzeti da se ona i saniraju:
Nakon nekih 3.5 km od Mrtvačkog mosta nalazi se skretanje za selo Zaskovce. Prešao sam most na Zaskovačkoj reci, prošao pored nekoliko lepih vikendica u kojima su spavali njihovi vlasnici i njihovi gosti, i ubrzo parkirao auto. Krenuo sam putem uzvodno i, odmah nakon oštre krivine ulevo, skrenuo desno na jedva vidljivu stazicu. Prešao sam most preko Toplodolske reke:
Malo ispod mosta u Toplodolsku reku se uliva Debeldelski potok. Rešio sam da pratim stazu koja vodi uz njega i pronađem zaseok koji je nekada pripadao selu Zavoj. Čim sam ušao u dolinu, našao sam se u hladovini velikih stabala. Imao sam utisak da se nalazim u nekom prirodnom tunelu jer su krošnje drveća propuštale samo minimum svetlosti, neophodan za moje kretanje:
Ubrzo sam naišao na jednu ,,česmu'' sa koje su vlasnici obližnjih vikendica crevima sproveli vodu. Neobično za ovaj kraj - voda sa nje nije previše hladna:
Kretanje uz potok mi nije predstavljalo nikakav problem. U početku je stazica bila jasno uočljiva, kasnije se izgubila pa sam morao da prelazim sa jedne na drugu stranu, birajući sam najbolju putanju. Pošto je potok mali, njegovo preskakanje mi ni u jednom trenutku nije predstavljalo veći problem. Ipak, poučen iskustvom iz kanjona Kamičke reke, pazio sam na svaki korak, napredovao polako i uživao u okolini:
Na pojedinim mestima sam morao da napuštam korito potoka i obilazim prepreke:
Posle otprilike 35 minuta hoda od mosta na Toplodolskoj reci, nailazim na prve vodenice na Debeldelskom potoku:
Kasnije sam ih video još nekoliko. Priroda je prelepa:
Nedugo zatim ulazim u jedan teže prohodni deo doline:
Odlučujem da napustim potok. Znajući da se nekadašnji zaseok Debeli Del nalazio na desnoj strani dola (gledajući nizvodno), penjem se na tu stranu. Izlazim na jedan proplanak sa koga u daljini mogu da vidim okretnicu gondole na Babinom zubu. Tu su i ostaci još nekoliko koliba:
Otkrivam jednu stazu koja me vodi uzbrdo do nekadašnjih koliba u Debelom Delu. Bilo mi je potrebno skoro sat i po hoda do ovog mesta:
Pomisao da su ovde živeli ljudi, koji su nekada napasali stoku na Belanu i okolnim staroplaninskim prostranstvima, da su išli u školu i staru Crkvu Svete Trojice u Zavoju, a u prodavnicu u obližnje Zaskovce, da je ceo zaseok slavio Svetog Luku - iz sadašnje perspektive izgleda prilično neverovatno. Debeli Del je bio najudaljeniji zaseok nekada velikog sela Zavoj koje je posle oslobođenja od Turaka, 1879. godine, imalo 102 domaćinstva i 654 stanovnika. Po popisu iz 1948, selo je brojalo preko 1500 ljudi, imalo je osmogodišnju školu i bilo sedište crkvene i administrativne opštine za Zavoj, Pokrovenik i Koprivšticu. Zavojci su bili poznati kao pčelari i izrađivači kamenih korita.
Danas sela Zavoj nema na geografskoj karti. U proleće 1963. selo je doživelo katastrofu, kasnije je raseljeno, a krajem devedesetih godina prošlog veka i potopljeno u dolini Visočice. Ubrzo su zamrli i njegovi udaljeni zaseoci, Debeli Del i Barske Livade, koji se nalaze bliže Zaskovcima nego samom Zavoju.
Jednom stazom, koja se još uvek razaznaje krenuo sam naviše. Nisam želeo da se vraćam istim putem. Sa povećanjem nadmorske visine, otvarao se pogled na šumoviti Debeldelski dol, Barsku čuku (1317 m), Zanogu i Stražište (1496 m). Na suprotnu stranu imao sam lep pogled na deo iznad Zaskovaca:
Posle prolaska pored još nekoliko napuštenih koliba, izlazim na proplanak sa koga mogu da vidim kanjon Temštice, Ragodeš i čak Suvu planinu u daljini. Na drugu stranu posmatram Belan (1576 m), jedan od meni dražih vrhova na Staroj planini, na kome sam zadnji put bio u proleće 2017:
Ipak, jedna slika me posebno oduševila - ,,krova Srbije'', Midžora:
Pomisao da bi ovog leta trebalo da se nađem na njemu posle duže pauze, dodatno me uzbuđivala. Nakon odmara i uživanja u prelepom pogledu na Staru planinu, vraćam se u Debeldelski dol. Bilo mi je potrebno nekih 20 minuta da se spustim do potoka, negde blizu starih vodenica. Stazom niz potok vraćam se do mosta na Toplodolskoj reci.
Usput, u povratku za Pirot, malo iznad Mrtvačkog mosta, zastajem da napravim pauzu. Pratim strelicu na putu i silazim da još malo uživam u lepoti Toplodolske reke:
Trajanje relacije: oko 5h
Zahtevnost relacije: srednja (3/5)
Karakteristike: prelepi Debeldelski potok, idealna relacija za tople letnje dane zbog izuzetne hladovine; nezaboravan pogled na okolinu sa proplanka iznad Debelog Dela (posebno na Midžor i Babin zub)
Rizici: nema markacija, teško je ,,pogoditi'' skretanje iz doline za nekadašnji zaseok Debeli Del