Manastir Sveti Nikola (Gornja Držina, Planinica)

23jun2019 Manastir Sveti Nikola (Gornja Držina, Planinica)

Došao je na red obilazak još nekih lepih, zanimljivih, a manje poznatih mesta u pirotskom kraju, u društvu mojih najdražih kolega. Prvo od tih mesta bio je Manastir Sveti Nikola ili, kako ga meštani nazivaju - Manastir Planinica. Smešten na obodu pirotske opštine, oduvek je predstavljao stub pravoslavlja i srpstva.

Ovaj manastir se nalazi na oko 22 km od Pirota, između sela Gornje Držine i Planinice, na 630 m nadmorske visine. Nekada je pripadao ataru Gornje Držine, ali je nakon Drugog svetskog rata dodeljen Planinici.

Kao i uvek do sada, do njega sam svoje drugare poveo iz Gornje Držine. Skretanje za ovo selo je na putu za Poganovski manastir i Zvonačku Banju lepo obeleženo i nalazi se na oko 2.5 km posle skretanja za Sukovski manastir:

Kao što možete da vidite, putokazom je obeležen i sam manastir, što ranije nije bio slučaj. Odmah se prelazi most na Jermi. Bila je mutna od čestih padavina u svom ogromnom slivnom području koje se nalazi na teritoriji dve države:

Posle par stotina metara ulazi se u selo Gornju Držinu:

Gornja Držina je jedno od tri sela u opštini Pirot sa većinskim stanovništvom bugarske nacionalnosti. Pored nje, to su obližnje selo Vlasi i Slavinja u Gornjem Visoku. Ova sela su nekada pripadala bugarskoj opštini Caribrod.

Po popisu iz 1948. godine, selo je imalo 248 stanovnika, a po onom iz 2002 - samo 29. Od jednog svog kolege iz ,,Tigra'', koga smo sreli u povratku iz manastira, a koji je poreklom iz ovog sela, saznali smo da je u njemu sada svega šestoro ljudi. Selo je navodno nastalo kada su se u njega, zbog nedostatka vode, doselili stanovnici ,,Donje'' Držine kraj Pirota.

Gornja Držina ima ,,idealan'' položaj - pored prometnog regionalnog puta i prelepe reke. U centru sela su most, bunar, spomenik (u sve gorem stanju), a nedaleko i napušteni zadružni dom. Boravak pored njega izaziva tugu i bes, ali sam ja na to, za razliku od svojih kolega, navikao obilazeći opustela sela u pirotskom kraju:

Pored mostića u centru sela je i putokaz koji pokazuje da do Manastira Svetog Nikole ima 2.5 km. Za prelaženje ovog rastojanja potrebno je oko 40 minuta.

Na izlazu iz sela prošli smo pored još jedne interesantne kuće, u kojoj je očigledno nekada funkcionisala mesna kancelarija:

Put za manastir vodi uz duboku dolinu jednog potoka. Na pojedinim mestima je priličan uspon:

Na oko 2 km od Gornje Držine nailazi se na novi putokaz i skretanje za Planinicu, poslednje selo u pirotskoj opštini, tako da se do manastira može doći i iz pravca ovog sela:

Put zatim malo više krivuda, zaobilazi jedno brdo, a onda se pred nama ukazao manastir, nedovoljno poznat pirotskoj javnosti:

Moji drugari nisu očekivali tako lep prizor. Manastir je nedavno obnovljen i u stvari predstavlja čitav kompleks objekata. Nažalost, mimo mog očekivanja, bili smo sami:

Manastir Planinica je posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu i po narodnom verovanju, da bi bio skriven, sagrađen je s donje strane tzv. Trnskog druma. Navodno je podignut na mestu na kojem se ranije nalazila neka starija crkva.

Crkvica manastira se nalazi u dnu doline:

Ovde sam poslednji put bio 27. novembra 2016. Kao i tada, vrata crkvice su bila otvorena, pa smo iskoristili priliku da razgledamo njenu unutrašnjost:

Uporednim analizama sličnih primera arhitekture, proučavanjem oblika, načina i mesta gradnje, došlo se do zaključka da je crkva manastira najverovatnije građena krajem XVI ili početkom XVII veka. Unutrašnje zidne površine živopisane su u celini 1606. godine, o čemu govori i natpis iznad ulaza. Freske nisu velikog kvaliteta, ali mogu odlično da posluže za proučavanje umetničkog stvaralaštva iz perioda robovanja pod Turcima.

Crkva je imala drveni ikonostas sa ikonama nepoznatog majstora koje su ukradene osamdesetih godina prošlog veka. Danas je u funkciji nova pregrada sa nekoliko pokretnih celivajućih ikona. Od 1967. godine ovaj manastir je pod zaštitom države.

(Radmila Vlatković: ,,Zaštićeno spomeničko nasleđe Pirota’’, 2012)

Pored crkvice je spomenik jeromonahu Dionisiju, pravoslavnom Čehu koji je tu živeo i umro 1990. godine, kao i još nekoliko nadgrobnih spomenika, među njima i krst iz 1830. godine:

Ako vam se sviđaju mesta koja obilazim, nastavite da pratite moje avanture na blogu www.pirotskikraj.com. Manastir Svetog Nikole nije bio jedino mesto koje smo posetili tog dana...