Pirot i pirotski kraj

6jul2019 Midžor sa Babinog zuba

Osvajanje Midžora ne predstavlja samo savladavanje nekih 8 km rastojanja od starog planinarskog doma na Babinom zubu i visinske razlike od 600 m. To je i višednevno planiranje svakog detalja, praćenje vremenske prognoze, a na kraju i punih sat i po vožnje automobilom od Pirota do podnožja Babinog zuba (oko 66 km tj. oko 29 km od skretanja sa puta Pirot - Knjaževac u selu Kalna).

Ekipa od 11 ljudi, veoma heterogena po broju godina, fizičkoj spremi i dosadašnjem planinarskom iskustvu, ali i jedinstvena u ljubavi prema prirodi i planinama, rano izjutra bila je spremna za avanturu:

Put odmah ulazi u šumicu, ali ta deonica nije dugačka. Takođe, to je jedini deo puta do Midžora koji se nalazi u hladu drveća. Nadalje jedinu prirodnu zaštitu od jakog planinskog sunca predstavljaju oblaci koji brzo menjaju svoj položaj. Odmah na početku je i izvor vode, po mom iskustvu jedne od najhladnijih u pirotskom kraju. Ovo mesto smo i mi iskoristili za dopunu rezervi dragocene tečnosti.

Malo dalje se prolazi ispod žičare Konjarnik i pored skretanja za Topli Do i dolinu Rekitske reke. Ono što je kod uspona na Midžor dobro jeste da vam je cilj relacije praktično u svakom trenutku u vidokrugu tako da nema problema sa orijentacijom:

Sledi lep pogled na stene na Babinom zubu i skijašku stazu na Sunčanoj dolini. Kreće i prvi od dva jaka uspona na putu do Midžora:

Između dva najstrmija dela staze nalazi se spomenik poznatom pirotskom urologu Miroljubu Vasiću, nastradalom u saobraćajnoj nesreći 2000. godine. Blizu ovog mesta nas je dočekao i jedan izuzetan prizor:

Posle drugog jačeg uspona, dolazi se u zaleđe Žarkove čuke (1848 m), odakle se pruža lep pogled na duboke doline Goleme, Crnovrške i Ravnobučke reke u opštini Knjaževac. U ovom delu ima puno borovnica. Ispred je Prilepski vrh (1906 m), karakterističan po obliku piramide:

Midžor je sve bliži i nekako sve veći. U dubokom Žarkovom dolu uočavamo krdo krava na ispaši:

Sledeći prolazni vrh na putu za Midžor je Tupanar (1955 m). U njegovom podnožju pravimo pauzu:

Pogled na jug, u pravcu Pirota, je fantastičan. Vide se Bratkova strana, Mramor, Belan, Stražište, Visoka stena na Vidliču, Crni vrh, Greben, Vlaška planina, Ruj, Stolski kamen... Na drugoj slici je pogled unazad, prema Babinom zubu:

Na otprilike 2 km ispred Midžora nalazi se skretanje za knjaževački deo venca Stare planine. Ovim putem se može do napuštene karaule Mirica, kao i do vrhova na srpsko-bugarskoj granici - Dupljak (2032 m) i Golemi kamen (1969 m):

Blizu ovog skretanja, sa desne strane puta za Midžor, par stotina metara ispod njega, nalazi se jedno mesto koje nisam mogao da propustim jer sam na njemu bio baš odavno (pre 21 godine). To je izvor Tri kladenca, istog naziva kao i onaj na Koprenskom platou, koji predstavlja izvorište Dojkinačke reke. Po mojim saznanjima, to je izvor na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji (oko 1940 m). Odlikuje ga ledeno hladna voda koja se odatle strmo spušta u dolinu Rekitske reke. Na posetu ovom mestu utrošili smo 10-15 minuta:

Posle povratka na put, brzo smo stigli do podnožja samog vrha Midžora. Ovde se nalaze ostaci stare karaule iz vremena Kraljevine Jugoslavije (između dva svetska rata):

Dok smo prikupljali snagu za završni uspon, u susret nam je došla kolona od osam džipova iz Nemačke. Bilo je jasno da će na vrhu biti ,,gužve'':

Do vrha ima 5-10 minuta i ide se obeleženom stazom:

Nakon tri i po sata od polaska u podnožju Babinog zuba, moja grupa se našla na ,,krovu Srbije''. Kada sam poslednji put dolazio ovde, u septembru 2010, sa svojim najboljim drugovima - Marjanom i Dimetom, bilo nam je potrebno dosta kraće vreme (oko 2h 40 min). Međutim, kada je grupa veća, kretanje je sporije, prave se češće pauze pa je i potrebno vreme duže.

Za razliku od mojih ranijih dolazaka na Midžor, ovog puta je bio pravi ,,vašar''. U jednom momentu mi se čini da je na vrhu bilo pedesetak ljudi, različitih nacionalnosti i iz različitih delova Srbije:

Za razliku od septembra 2010, kada je hladan planinski vetar sprečio moje drugare i mene da duže boravimo na samom vrhu, ovog puta je bilo mnogo prijatnije pa smo na Midžoru odmarali oko sat vremena, uživajući u prelepom pogledu na sve četiri strane sveta. Naročito je pažnju moje grupe privlačio pogled na sever, u pravcu Vlaške nizije i Dunava. Iako se vazdušnom linijom Dunav približava Midžoru na svega 52 km, zbog izmaglice nismo uspeli da vidimo njegovu srebrnastu traku. Iz istog razloga, ostali su nam nedostupni i Vitoša, Rila, Rtanj, Jastrebac, Kopaonik...

Na istoku je bilo moguće videti jezero pored Montane (Mihajlovgrada) u Bugarskoj, a takođe i vrhove Orlov kamen, Vražju glavu, Tri čuke, Kopren, Srebrnu glavu i Kom (svi preko 1900 m). Inače, za razliku od naše, bugarska strana Stare planine je u ovom delu strmo odsečena i severno od Midžora naglo se spušta u dolinu Brze reke.

Midžor je vazdušnom linijom udaljen od centra Pirota oko 27.5 km. Ukupna dužina planinskog sistema Stare planine je oko 530 km, od Vrške čuke (kod Zaječara) na zapadu do Crnog mora na istoku. Najviši vrh Stare planine je Botev (2376 m) i nalazi se u Bugarskoj. U Bugarskoj se Stara planina naziva Balkan, što na turskom znači ,,šumoviti predeo'' ili ,,šumovita planina''. U našoj zemlji se termin ,,Balkan'' koristi kao sinonim za Balkansko poluostrvo. Zanimljivo je da su klasični i vizantijski pisci Staru planinu nazivali ,,Hemus''.

Iznad 1000 m nadmorske visine nalazi se 523 km² površine Stare planine ili 29%, iznad 1500 m je 102 km² ili 5.7%, a iznad 2000 m - samo 1.5 km² ili svega 0.08% njene površine.

Vlada Republike Srbije je 1997. godine proglasila Staru planinu za Park prirode i dodelila joj prvi stepen zaštite, kao prostor od posebnog značaja za zaštitu celokupnog prirodnog bogatstva, geološkog nasleđa, genetskog, specijskog i ekosistemskog diverziteta Republike Srbije i Balkanskog poluostrva.

Pored velikog broja ljudi, doživeo sam i to da vidim terence na samom vrhu Midžora, za šta sam mislio ranije da je nemoguće:

Mala spomen-ploča na vrhu (ovog puta polomljena) posvećena je čoveku koji je zvanično prvi osvojio Midžor, jula 1890. godine - Luju Adamoviću, srpskom botaničaru, poreklom iz Hrvatske, profesoru Pirotske gimnazije.

Sve u svemu, jedan predivan izlet sa dragim ljudima, kojima će ova avantura sigurno ostati u trajnoj uspomeni. U povratku do Babinog zuba bilo nam je potrebno nešto više od dva sata.

Povodom Ivanjdana, praznika posvećenog Svetom Jovanu Biljoberu, evo i mog doprinosa kroz delić flore Stare planine:

Trajanje relacije: oko 11h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: jedna od najlepših relacija u pirotskom kraju koja ne spada u kategoriju ekstremnih, zagarantovano uživanje u lepim pejzažima, osećaj da se nalazite na najvišoj tački Srbije je izuzetan i neponovljiv

Rizici: jako planinsko sunce, vetar na grebenu Stare planine