Pirot i pirotski kraj

10aug2019 Vrtibog

Vrtibog se nalazi u centralnom delu masiva koji predstavlja južni ogranak glavnog venca Stare planine, a koga ograničavaju tri moćne staroplaninske reke - Visočica (odnosno Zavojsko jezero), Toplodolska reka sa gornjim tokom Temštice i Dojkinačka reka. Ovo je pravo mesto za sve koji vole izazov i netaknutu prirodu.

Milan i ja smo kao polaznu tačku za taj izazov izabrali put koji od Belskog mosta vodi prema Gostuši, severnom stranom Zavojskog jezera. U želji da izbegnemo najtopliji deo dana, krenuli smo veoma rano, u sam cik zore. Na otprilike polovini navedenog rastojanja, oko 2 km od mesta zvanog Belski krst, nalazi se skretanje za visoravan Vrtibog. U odnosu na moj poslednji prolaz ovom deonicom, u jesen prošle godine, skretanje je označeno putokazom:

Ovde je nadmorska visina oko 725 m i odmah počinje jak uspon, koji je u dobrom delu prve polovine relacije konstantan. Na sreću, Milan i ja smo bili odmorni i puni snage tako da smo brzo i bez većih problema povećavali nadmorsku visinu. Međutim, znali smo da ova strma deonica može biti problematična u povratku, pre svega zbog sitnog i klizavog kamenja.

Najbolje u ovom prvom, dosadnom delu relacije je što smo sa pojedinih mesta imali lep pogled na Zavojsku jezero i njegovu mirnu vodenu površinu:

Postoje markacije, ali su one veoma retke. S druge strane, nisu naročito ni potrebne jer se do Vrtiboga ide pravo putem, bez ikakvih naglih skretanja:

Sledi potez koji se naziva Kaliman. Ovde je put nešto ,,mekši'', a ima i dosta četinara:

Zatim se izlazi na jednu zaravan sa koje se vidi kraj u koji smo krenuli, sa vrhovima Glogovica, Sirmanički vrh i Vrh. U pozadini ostaju Pažar i Vidlič sa Visokom stenom:

Posle pređenih 5 km i nešto više od sat vremena hoda, stižemo do zaravni na oko 1100 m nadmorske visine. Ovde se nalazi raskrsnica puteva za Gostušu (levo) i Belu (desno). Kada sam prvi put bio ovde u maju 2011. godine, sa većom grupom kolega i terenskim vozilima, ovde smo pravili dužu pauzu pored česme na kojoj je bilo vode. Nažalost, ovog puta česma je bila suva, ali sam ja tako nešto i očekivao pa smo poneli dovoljne rezerve dragocene tečnosti.

Od ovog mesta počinje verovatno najteža deonica na celom putu, sa velikim usponom i dubokim rovinama koje su posledica vodene erozije:

Srećom, ta deonica nije duža od jednog kilometra pa se i relativno brzo savladava. Na tačno pola puta između mesta gde smo ostavili automobil i Vrtiboga prolazi se pored jedne usamljene kolibe:

Sledi druga, ravnija polovina puta. Kretali smo se podnožjem masiva koji sa južne strane ograničava visoravan Vrtibog. Zove se jednostavno Vrh i doseže visinu od 1588 m. Međutim, da bi se došlo do Vrtiboga, ovaj masiv se mora obići. Zbog toga put vodi u pravcu Sirmaničkog vrha (1480 m), bez nekih većih varijacija u visini. Pogled prema jugu i zapadu je sve lepši:

Karakteristično je da u ovom delu put na pojedinim mestima zna da bude blatnjav i usred leta, što može da predstavlja ozbiljnu prepreku terenskim vozilima na putu do Vrtiboga. U maju 2011. naša Lada Niva je ostala zaglavljena u dubokom blatu pa smo morali da utrošimo puno energije da je izvučemo, a zatim se deo grupe prebacio u tovarni prostor ,,probojnijeg'' vojnog Pinzgauera. Blata u podnožju Vrha je bilo i ovog puta:

Relacija od Zavojskog jezera do Vrtiboga poslednjih desetak godina predstavlja pravi ,,magnet'' za zaljubljenike u prirodu i lepe pejzaže. Kao takva, jedna je od nezaobilaznih off-road tura na Staroj planini, pogotovu što omogućava da se kasnije preko Mramora, Bratkove strane i Krvavih bara vratite u Pirot preko Toplog Dola ili Dojkinaca. Zbog toga ne treba da čudi ako tokom uspona na Vrtibog ili u toku povratka sa njega sretnete kolonu džipova iz Pirota, Beograda ili nekog drugog grada u Srbiji.

U proleće 2011. ja sam sa mesta gde su nam vozila ostala u blatu krenuo pravo naviše na Vrh, potom se spustio u Vrtibog i sačekao ostatak grupe sa Pinzgauerom. Vama ne preporučujem da to radite jer je u pitanju veoma naporan poduhvat. Zbog toga, iako je Vrtibog tako blizu, praktično ,,iza brda'', sledite glavni put i obiđite masiv ne napuštajući glavni put.

U ovom delu ponovo je moguće videti Zavojsko jezero i to na dva različita mesta - kod Gostuškog zaliva (bivša Velika Lukanja) i kod same brane. U daljini se vidi Suva planina sa Tremom:

Zatim smo naišli do jednog lepog mesta za odmor, koga nije bilo osam godina ranije. Naime, na mestu Del, na oko 1400 m nadmorske visine, napravljeno je odmorište sa lepim pogledom na Sirmanički vrh. U daljini je moguće videti i Babin zub sa okretnicom gondole. Kako sam nekoliko godina ranije, takođe u letnjem periodu, imao jedan neuspešan pokušaj uspona na Sirmanički vrh iz pravca Gostuše, Sirmanice i doline Jovanovačke reke, momentalno sam dobio želju da ga nekom narednom prilikom osvojim upravo sa puta za Vrtibog.

Ovde smo bili posle 2h 15 min hoda od polazne tačke na putu za Gostušu. Napravili smo kratku pauzu, a ja sam znao da do Vrtiboga ima još malo. To se ispostavilo kao tačno jer smo svega 10 minuta posle boravka na odmorištu stigli do jedne velike drvene table koja praktično označava početak Vrtiboga i sa koje se pruža verovatno najlepši pogled na visoravan:

U zaleđu Vrtiboga se nalaze Mramor (1759 m) i Bratkova strana (1943 m), a u daljini je bilo moguće videti staroplaninske vrhove na samoj granici sa Bugarskom - Tri čuke i Kopren:

Na južnom obodu Vrtiboga, na padinama Vrha, uočili smo veliko krdo krava:

Pred ovakvim prizorom prostranih suvata sa najkvalitetnijom travom, ne možete ostati ravnodušni. Najkraći opis Vrtiboga bio bi ,,nepregledno prostranstvo pašnjaka''. Nekada je ovde paslo na desetine hiljada ovaca, mogle su se videti mlekara i kolibe stočara. Sada se retko mogu videti usamljena stada, ostali su samo temelji koliba, a planinski vetrovi brišu prelepim pašnjacima.

Odvajanje puta za Mramor, koji koriste terenska vozila, izgleda ovako:

Kako sam se na ovaj vrh i obližnju višu Bratkovu stranu peo putem iz Dojkinaca, preko Arbinja i Krvavih bara, shvatio sam da su dostupniji odavde i da ću verovatno prvi naredni uspon na njih izvesti upravo sa Vrtiboga. Slićno važi i za Belan, moje omiljeno mesto sa najlepšim pogledom na Midžor.

O podeli Vrtiboga na Mali i Veliki, o postojanju dve mlekare - lukanjske i gostuške, o sukobu stočara iz Gostuše, Lukanje, Toplog Dola i Dojkinaca za ,,prevlast'' na pašnjacima na Vrtibogu, o boravku Crnovunaca za koje se smatra da su veštinu pravljenja kačkavalja preneli meštanima, i o brojnim drugim interesantnim činjenicama vezanim za Vrtibog, možete čitati u monografiji sela Gostuša (,,Gostuša'' - Borisav Nikolić, Pirot 2011). U elektronskom obliku knjiga postoji na sajtu Narodne biblioteke Pirot.

Postoji nekoliko objašnjenja kako je Vrtibog dobio svoje ime. Navodno se sa visine na ovom prostoru mogu videti rupe koje je ,,provrteo Bog''. S druge strane, i najbolji poznavaoci planine po magli ne mogu da pronađu pravi put na Vrtibogu. Naime, kada padne magla čobani se ,,vrte u krug'', jer osim trave ovde nema drveća, stena ili drugih objekata pomoću kojih bi se orijentisali. Neretko se u toku dana ovde praktično smene sva godišnja doba. Posle sunčanog perioda, brzo se navuku oblaci, a nebo prošaraju munje... Oni koji su doživeli nevreme na Vrtibogu kažu da je doživljaj nezaboravan i da tada ,,s neba padaju užarene lopte''. Imajte to na umu kod planiranja odlaska na Vrtibog jer svakako najmanje želite da vas na ovako lepom, ali nezaštićenom mestu, zateknu nevreme i grmljavina.

Milanov i moj krajnji cilj bili su Arbanaški kladenac i stara ,,gostuška'' mlekara. Ovde je centar svih zbivanja na Vrtibogu jer uvek možete sresti nekog pastira. Ovog puta to je bio Zoran koji čuva krdo krava i nekoliko konja. Na Arbanaškom kladencu (meštani ga nazivaju i Jerbanački kladenac) bili smo posle 2h 55 min hoda od asfaltnog puta za Gostušu. Ovo je glavni izvor vode na Vrtibogu, nikada ne presušuje, voda je veoma hladna, a ispod česme sa pojilima se formiraju barice koje služe za pojenje stoke. Nadmorska visina je oko 1475 m:

Po Zoranovim rečima, u južnom delu Vrtiboga postoji još nekoliko neuređenih kladenaca koje koristi stoka, a i Milan i ja smo prilikom boravka na Vrtibogu primetili nekoliko zabarenih područja u kojima ima vode čak i tokom najtoplijeg i najsušnijeg dela godine. Zbog ove činjenice, kao i zbog konfiguracije terena na Vrtibogu koji je sa svih strana zaštićen od oštrih planinskih vetrova, ovaj kraj je oduvek predstavljao centar staroplaninskog stočarstva.

Ovo je i prolazno mesto. U ovom delu godine berači borovnica prelaze Vrtibog ka višim delovima Stare planine, a mi smo pogledom otpratili i jedan kamion sa drvarima koji se kretao na istok, u pravcu doline Dojkinačke reke:

Na kraju smo obišli napuštenu zgradu mlekare. Nekada se ovde prerađivalo mleko i pravili čuveni pirotski kačkavalj, sir i drugi mlečni proizvodi, koji su svoje kupce pronalazili širom Evrope, po arapskim zemljama i u Americi. Sada usamljena kamena zgrada predstavlja samo nemog svedoka nekih lepih, davno prošlih vremena:

U povratku do puta za Gostušu nam je bilo potrebno 2h 20 min hoda. Milan i ja smo maštali o nekim budućim zajedničkim poduhvatima, pa eto poziva za zainteresovane da nam se jave i pridruže na narednim relacijama.

Trajanje relacije: oko 7.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: prelepa visoravan sa nepreglednim suvatima, nekadašnji centar staroplaninskog stočarstva, mogućnost odlaska terenskim vozilom

Rizici: konstantan uspon u prvoj polovini relacije, blato u podnožju Vrha; za odlazak do Vrtiboga birati stabilno i suvo vreme, jako sunce u povratku leti; poneti dovoljnu količinu vode jer od polazne tačke do krajnjeg odredišta nema izvora vode za piće!