13oct2019 Kozji kamen

Posle protraćenog perioda u trajanju od punih pet nedelja, donekle ispunjenog završavanjem privatnih obaveza i posetom nekih udaljenih delova Evrope, ponovo sam u prirodi i u svom rodnom kraju, u društvu najdražih osoba. Konačno sam ispunio svoju veliku želju da Sašku i Dunju odvedem na jedno mesto na kome nisam bio gotovo tri godine. Kada sam ga poslednji put posetio, 6. novembra 2016, pa i nešto kasnije - tokom 2017, kada sam završavao svoju knjigu, Kozji kamen je još uvek predstavljao malo poznati vidikovac u pirotskom kraju. Ubrzo nakon toga postao je jedna od omiljenih destinacija ljubitelja prirode, lepih pejzaža i fotografija.

Put za Kozji kamen vodi sa prevoja Vzganice, udaljenog oko 16 km od Pirota. Tu je info-tabla koja je zaslužna za neverovatnu popularnost ovog mesta u poslednjih par godina. Nakon što je postavljena u proleće 2017, sa natpisom da je ,,Kozji kamen jedan od najlepših vidikovaca Srbije'', nije se desilo da prođem putem ka Gornjem Visoku, a da pored nje ne vidim parkirane automobile. Tako je bilo i ovog puta:

Odavde je Kozji kamen udaljen nešto preko 3 km. Nama je u odlasku bilo potrebno oko 50 minuta da stignemo do njega, a u povratku smo bili nešto brži i puni utisaka pa smo i relaciju prešli za kraće vreme - oko 40 minuta. Staza najpre vodi kroz šumu, a posle samo nekoliko stotina metara dolazi se do raskrsnice planinarskih puteva. Pravo se produžava za Tatarski dol i Vladikine ploče, a za Kozji kamen se skreće levo:

Put nadalje vodi konstantno na sever, u pravcu Zavojskog jezera. Nije posebno atraktivan tako da sam morao da uveravam svoje ukućane da Kozji kamen zaista zaslužuje epitete sa info-table i da će za uloženi trud biti nagrađeni prelepim pogledom. U početnom delu ima puno velikih i dubokih vrtača, karakterističnih za ovo područje:

Izuzetno lep pogled se pruža unazad, ka vencu planine Vidlič i Visokoj steni (najviša kota na 1338 m), južno od Vzganice:

Predeo je valovit pa na putu ima nekoliko kraćih uspona. Delimično se prolazi kroz šumu i preko otvorenih prostora:

Moram da napomenem da je celom dužinom staza markirana i da nema nikakvih problema sa snalaženjem. Jedino mi se čini da su rastojanja na putokazima malčice uvećana. Posle otprilike pola sata hoda, put zavija ulevo i ulazi u bukovu šumu. Na taj način zaobilazi dolinu Miličevac koja se prostire južno od Kozjeg kamena u pravcu Vladikinih ploča:

U ovom delu gotovo uvek ima blata. Ranije smo u nižem delu šume skretali desno u dolinu i zatim nalazili najpogodniju stazu za izlazak na Kozji kamen. Sada me malo iznenadilo što put prolazi pored mesta ranijeg skretanja, povija ulevo i potpuno zaobilazi dolinu Miličevac. Posledica toga je da se uređeni vidikovac Kozji kamen nalazi nekoliko stotina metara zapadnije od mesta na kome sam ja ranije boravio sa svojim prijateljima i sa koga smo posmatrali Zavojsko jezero.

Poslednju deonicu čini kamenit teren, nezgodan za hodanje. Zbog toga ovde treba biti posebno obazriv i voditi računa o svakom učinjenom koraku. Drugo obeležje završnice staze do Kozjeg kamena jesu grmovi gloga, koji su svuda unaokolo:

Konačno, evo nas na vidikovcu sa najlepšim pogledom na Zavojsko jezero i na jednom od najatraktivnijih mesta u pirotskom kraju. Sasvim sigurno oduševi svakog kada se prvi put nađe na njemu:

Kozji kamen predstavlja veliku stenu, okomito okrenutu prema severu, koja na svom zapadnom delu dostiže najveću visinu od 1181 m. Prostire se u dužini od nekoliko kilometara iznad Pakleštice i Belskog mosta, sa relativnom visinom u odnosu na njih od preko 550 m. Deo je planinskog masiva Del, koji se prostire paralelno glavnom masivu Vidliča.

Pogled koji se pruža sa Kozjeg kamena je teško rečima opisati: krivudava traka Zavojskog jezera dužine preko 10 km, putevi koji vode sa obe strane jezera, veliki Belski most, mnoštvo vikendica i splavova, lepo selo Pakleštica, masiv Stare planine severno od jezera sa Pakleškim vrhom, Vrtibogom, Mramorom, Sirmaničkim vrhom i Belanom. U daljini pogled seže do Babinog zuba, Midžora, Bratkove strane i Koprena. Ovde po pravilu nastaje mnogo lepih fotografija koje obično završe na društvenim mrežama i internet stranicama vezanim za pirotski kraj:

E sad, utisak su kvarile dve stvari na koje nismo mogli da utičemo. Prvo, nivo Zavojskog jezera je već duže vremena abnormalno nizak pa se početak jezera nalazi nešto iznad Belskog mosta. Nekoliko kilometara uzvodno do sela Pakleštice jezero ne postoji već samo reka Visočica sa svojim sablasnim obalama na kojima se mogu uočiti nasukani plovni objekti. Mnogo je lepše kad je jezero puno vode i kada njena modrozelena boja ispuni dolinu Visočice. S druge strane, u ovo doba godine i u popodnevnim časovima meandar Visočice koji je tačno ispod i selo Pakleštica ostaju u senci. Zbog toga je najbolje na ovo mesto doći u prepodnevnim časovima, kada su i slike najlepše.

Nadam se da sam približio put do Kozjeg kamena malobrojnoj populaciji svojih sugrađana koji još uvek nisu posetili ovo predivno mesto. Za kraj veliki pozdrav od mene i moje porodice:

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: jedan od najlepših vidikovaca u pirotskom kraju koji može da se poredi sa onim daleko poznatijim u Zapadnoj Srbiji; mesto sa koga se pruža najlepši pogled na Zavojsko jezero, dolinu Visočice i ogranke Stare planine; obeležena planinarska staza sa par odmorišta koja nije preterano naporna i koju mogu savladati bukvalno svi rekreativci

Rizici: u pojedinim delovima koji prolaze kroz šumu moguće blato, nema izvora sa vodom za piće, boravak na proširenju na okomitom Kozjem kamenu nosi izvestan rizik