Pirot i pirotski kraj

3nov2018 Pasarelo (Suva planina)

Termin ,,pasarelo" u planinarenju obično označava uzvišeni prelaz ili prolaz koji spaja dva planinska vrha.

Pasarelo na Suvoj planini, sa visinom od 1522 m, predstavlja jedan od njenih najlepših delova. Po mnogima, to je najbolji vidikovac, sa koga se pruža fantastičan pogled na greben Suve planine i njene najveće vrhove: Sokolov kamen, Trem, Đordinu čuku i Golemo stražište.

U martu 2017. godine sam sa Igorom i Nađom osvojio Divnu goricu, takođe izuzetno atraktivan vrh sa predivnim pogledom na ,,suvoplaninski zid''. Tada nam je u planu bio i odlazak do Pasarela, ali smo odsutali iz dva razloga - zbog umora i magle koja nas je sprečavala da uživamo u pogledu na Suvu planinu. Zbog toga je moja želja da posetim ovo mesto, na kome se sa glavnog masiva Suve planine odvaja sporedni greben koji se pruža u pravcu severa i Belopalanačke kotline, bila izuzetno velika u poslednjih godinu i po dana. 

Polazna tačka za uspon na Pasarelo nalazi se između poznatog divljanskog Manastira Svetog Dimitrija i Dečjeg odmarališta ,,Gaj''. Do ovde je najlakše stići iz Pirota prolaskom kroz Belu Palanku, skretanjem u centru varošice na put za Babušnicu, kasnijim skretanjem za selo Mokru i praćenjem puta za Dečje odmaralište. Mesto se nalazi neposredno pored sportskih terena koji pripadaju odmaralištu, na nadmorskoj visini od oko 475 m i na udaljenosti od oko 35 km od Pirota. Tu je i putokaz koji označava pravac kretanja.

 

Do Pasarela vodi put u dužini od oko 11 km, koji većim delom prolazi kroz šumu. Na ovom rastojanju treba savladati visinsku razliku od skoro 1050 m, za šta je Marjanu i meni bilo potrebno oko tri i po sata hoda. Upravo toliko vremena je označeno na putokazu na koji se nailazi posle desetak minuta hoda od početne tačke. Celom dužinom rute postoji planinarska markacija, koja je uglavnom dobrog kvaliteta, tako da nema većih problema oko snalaženja. Dobra okolnost je i to što duž puta nema većeg broja skretanja, a povećanje nadmorske visine je uglavnom postepeno i ne previše zahtevno, na nekoliko mesta sa neizbežnim serpentinama.

Put je tvrd, sa kamenom podlogom. U jesen je prilično pokriven lišćem. To nam je u povratku predstavljalo i mali problem, zbog mogućeg proklizavanja, a ja sam upravo iz tog razloga zaradio i posekotinu na nozi.

Usput se, sa porastom nadmorske visine, otvara pogled prema selu Mokra, Beloj Palanci i Staroj planini u daljini, odnosno prema Svrljiškim planinama na severu:

Posle otprilike dva sata hoda, putem koji dosta podseća na onaj za Preslap i Divnu goricu, dolazi se do jednog proširenja u bukovoj šumi gde se nalazi koliba. Malo dalje je proplanak gde se sa desne strane priključuje upravo put sa oko 4 km udaljenog Preslapa. Ovde se nalazi i jedno prijatno odmorište na kome se planinari mogu odmoriti.

Nešto dalje je mesto koje me oduševilo svojom mirnoćom i lepotom - prelepa kraška uvala Malo konjsko. Sastoji se iz nekoliko vrtača i sa svih strana je okružena listopadnom i zimzelenom šumom. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1280 m. I ovde smo napravili duži odmor zbog neizbežnog fotografisanja:

Od ovog lepog mesta do Pasarela ne treba više od 45 minuta hoda. Treba obratiti pažnju da ovde markacija nije najjasnija, pa smo i mi izgubili desetak minuta zbog kretanja u pogrešnom pravcu. Treba zadržati isti pravac kretanja kao pri dolasku na proplanak, ići njegovim desnim (severnim) obodom i skrenuti polulevo, a ne udesno kako smo mi prvobitno uradili.

Na proplanku Malo konjsko prestaje šumski put i nadalje do odredišta vodi uzana šumska staza. Ovo je i najteža deonica na celom putu do Pasarela jer je uspon nešto jači, a opalo lišće u šumi znatno otežava kretanje i čini ga nezgodnim u povratku. Izuzetno je važno pažljivo pratiti markacije na stablima.

Posle 3h i 10 minuta hoda od polazne tačke, Marjan i ja smo bili na velikoj zaravni koja se nalazi u podnožju vrha Smrdan (1467 m). Tu se nalazi planinarski dom ,,Čika Dane'', izgrađen pre desetak godina. Ovo mesto predstavlja dobru polaznu tačku za osvajanje okolnih vrhova, a na internetu se mogu pronaći kontakt telefon vlasnika doma iz Niške Banje i rezervisati smeštaj i prenoćište. Toplog subotnjeg novembarskog dana, kada smo se ovde našli Marjan i ja, nije bilo nikoga.

 

Pripremajući se za ovu relaciju, pročitao sam da se u blizini objekta ,,Čika Dane'' nalazi i jedan kaptirani izvor, praktično jedini izvor vode u ovom delu Suve planine. Međutim, mi ga nismo pronašli. Takođe sam pročitao da voda sa ovog mesta nije dobra za piće i da se prethodno mora dezinfikovati.

Do Pasarela je od Danetovog doma potrebno još oko 15 minuta hoda, što je označeno putokazom. Istim putem se praktično ide i do česme na Rakošu, najvećeg izvora vode na celom suvoplaninskom masivu. Putokaz pokazuje da je do ovog veoma zanimljivog mesta, koje sam opisao u svojoj knjizi i do koga sam došao iz drugog pravca, potrebno oko sat i po vremena. Usput se do Pasarela prolazi pored jednog mesta na kome se nalaze torovi za čuvanje ovaca i koji su u ovo doba godine prazni.

Izlazak na Pasarelo za nas je predstavljao pravo oduševljenje. Najpre se u vidokrugu, na jugu, ukazao vrh Golemo stražište (1714 m), a zatim i najviši i najatraktivniji deo Suve planine sa Đordinom čukom (1735 m), Tremom (1809 m), prevojem Devojački grob, Sokolovim kamenom (1523 m) i Mosorom u daljini (984 m). Na ovom mestu vetar praktično uvek duva jer se ukrštaju vazdušne mase iz različitih pravaca.

 

Na drugu stranu, severno, pogled se pruža na pomenuti vrh Smrdan i meni dobro poznata mesta - Rženac (1459 m), Preslap (1165 m) i Divnu goricu (1389 m). Severozapadno od Pasarela je pravi ponor, sa dubinom do čak 850 m, gde se nalaze Vlaška poljana, dolina Toponičke reke i sela Kosmovac i Toponica. Ovaj kraj, kao i sam vrh Pasarelo, pripadaju opštini Bela Palanka, a nešto južnije od Pasarela, prema Golemom stražištu, počinje teritorija opštine Gadžin Han.

 

Rastojanje vazdušnom linijom od Pasarela do Divne gorice je oko 4.7 km, a do Trema oko 5.8 km. U daljini se vide venci Stare planine i Svrljiških planina (meni i Marjanu je pogled na vrh Pleš evocirao uspomene na jedan od najtežih uspona iz aprila 2016), a daleko na severu i Rtanj, sa karakterističnim vrhom u obliku piramide.

Sve u svemu, jedna predivna relacija, dobro organizovana i po izuzetno lepom vremenu. U povratku sa Pasarela do Divljanskog manastira nam je bilo potrebno tačno dva sata hoda.

Trajanje relacije: oko 7h (od polazne tačke kod Divljanskog manastira), oko 8h (sa polaskom iz Pirota)

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: konstantan uspon, prelep pogled sa Pasarela, za odlazak birati lepo i stabilno vreme u proleće ili jesen (bez magle)

Rizici: velika visinska razlika od polazne tačke do odredišta, vetar na Pasarelu, strmi odsek ka zapadu, mora se poneti dovoljna količina vode za piće (duž cele ralacije praktično nema izvora vode!)