Pirot i pirotski kraj

16nov2019 Ćeltaš iz Barje Čiflika

Ćeltaš je nizinska tresava koja se nalazi na južnom rubu Pirotskog polja, nedaleko od sela Barje Čiflik, na oko 380 m nadmorske visine. Procenjuje se da je sloj treseta debljine oko 2 m. Površina tresave u Ćeltašu je stalno podvodna i ugiba se prilikom kretanja. O njoj je pisao i naš čuveni geograf Jovan Cvijić devedesetih godina XIX veka. (Dr Aleksandar Gigov i Aleksandar Aleksov: ,,Tresava Ćeltaš u Pirotskom polju'' - Pirotski zbornik br. 3, 1971)

Mesto je dobilo naziv od turske reči ,,kel'' (,,ćelav''), jer je nekada bilo golo, bez drveća. Ovde je nekada prolazio antički Via Militaris, a u turskom periodu i jedan krak Carigradskog druma koji je zaobilazio podvodno Barje. O tome svedoče i brojni ostaci antičkih građevina. Smatra se da su se ovde za vreme Rimljana nalazili kula i vojni logor, a da je ceo prostor bio opkoljen zidinama od kamena. Kula je služila za stanovanje zapovednika vojske i njegove porodice. Turci su je međutim porušili, a sve pomoćne zgrade spalili.

Do Ćeltaša se može doći na dva načina koji nemaju nikakve veze jedan s drugim. Prvi mu prilazi sa severne strane, dolinom rečice Matice koja se spaja u Barju sa Rogozom i gradi Bistricu, pritoku Nišave. Treba preći nadvožnjak za pirotsko prigrdsko naselje Prisjanski put, skrenuti desno kod mesta gde se od 2014. godine održava pirotski vašar, preći most na Matici kod ogledne farme ovaca Zavoda za poljoprivredu i krenuti uz reku. Ovim putem sam poslednji put prolazio u leto 2015. sa članovima svoje porodice. Problem je što je tada auto-put bio u izgradnji pa ga je lako bilo ,,preseći'' i produžiti u pravcu Ćeltaša. Sada je auto-put aktivan i pretpostavljam da je napravljen podvožnjak kojim se može proći ispod njega. Ipak, ovu činjenicu treba proveriti.

Zbog toga preporučujem svima da na Ćeltaš dođu sa suprotne, zapadne strane, iz sela Barje Čiflik. Ovaj način dolaska sam i ja izabrao za novembarsko subotnje popodne. Na izlasku iz Barje Čiflika prema Rasnici, skrenuli smo levo i ostavili auto kod fudbalskog igrališta:

Ovo mesto je udaljeno od naše kuće u naselju Barje tačno 5 km. Produžili smo putem peške. Prešli smo mostić na Rasničkoj reci i nastavili putem levo, kako bi zaobišli vojni objekat:

Put ide obodom Pirotskog polja i, na našu sreću, bio je suv. Vodi u pravcu borove šume na Ćeltašu. Nažalost, ovde je i lokalno smetlište:

Levo od puta, ispod samog brdašca, nalazi se prvo od dva jaka vrela na Ćeltašu. Zove se Bezdan i ono čini da je čitav teren podvodan i močvaran. U tom delu treba izbegavati kretanje:

Put dalje produžava u pravcu Božurata, a mi smo po ulasku u borovu šumicu odmah skrenuli levo i prošli kroz nju:

Naišli smo na prvo od nekoliko zanimljivih mesta na Ćeltašu koje treba obići. To je crkvica posvećena Svetom Iliji. Bilo je pokušaja da se prostor oko nje uredi, što je i vidljivo:

Mala je, neobičnog oblika i ne mogu je uporediti ni sa jednom drugom crkvom u pirotskom kraju. Svake godine se uoči 2. avgusta ovde okupljaju meštani Barje Čiflika i njihovi gosti u čast Svetog proroka Ilije i Ilindana. Zanimljivo je da samo selo Barje Čiflik, jedno od bogatijih i većih u pirotskoj opštini, nema svoju crkvu. Ispred ove crkvice se nalaze dva stara krsta - jedan je iz 1903. godine, a drugi stariji iz 1862:

Sa platoa ispred crkve lep je pogled na močvaru koju pravi vrelo Bezdan, a u daljini na planinu Belavu i selo Gnjilan:

Neraskidivo povezana sa Ćeltašom je i jedna priča o selu koje više ne postoji. Naime, najstarije naselje na području današnjeg Barje Čiflika bilo je selo Sredorek. Nastalo je pre dolaska Turaka. To je bilo katunsko naselje sa dvadesetak kuća. Nalazilo se između današnjeg Barje Čiflika i Pirota, severno od Ćeltaša, na desnoj obali Rasničke reke, koja ga je često plavila. Za postojanje ovog naselja postoji više dokaza: nađeni su temelji zgrada, grnčarija, pepeo i dr. Pretpostavlja se da je selo stradalo u odmazdi koju su Turci preduzeli nakon Austrijsko-turskog rata u XVIII veku. Po predanju, Carigradskim drumom od sela Ponora, između Blata i Kostura, prema ataru tadašnjeg Bari Čivlika, kretao se jednom prilikom turski karavan. Na tom putu, u večernjim časovima, karavan su sačekali meštani tadašnjeg sela Cerovika (deo obližnjeg sela Blata). Poubijali su Turke, opljačkali i zaplenili tovare zlata i drugih dragocenosti otetih od naroda. Da ih ne bi otkrili, vezali su mrtve Turke za mazge i mule i uputili karavan prema ataru Bari Čivlika. Mazge su noću lutale i u jutarnjim časovima zaustavile se pored sela Sredoreka. Tragajući za karavanom Turci su posumnjali da su meštani Sredoreka počinili zverstvo te su ovo selo opkolili, sve stanovnike poubijali, a selo zapalili. Jedini preživeli bio je neki ovčar koji se sakrio u stado ovaca i tako preživeo pokolj. I danas ovo predanje živi među seljanima.

(Vidoje Nedeljković: ,,Barje Čiflik'' - Pirot, 2009)

Produžili smo dalje preko Ćeltaša. Ovde je nekada često boravila vojska, a na to ukazuju brojne rupe i rovovi. Nekada smo ovde dolazili na školske izlete (uvek opisanim putem uz rečicu Maticu, ne iz Barje Čiflika), a omiljeno nam je bilo sakupljanje praznih vojničkih čaura od ispaljenih metaka. Sada čaura više nema. Kuće na periferiji Pirota su odavde udaljene vazdušnom linijom svega 2.5 km, a između Ćeltaša i grada sada se, pored ,,starog'' magistralnog puta Niš - Sofija, pruža i moderni auto-put, istočni krak čuvenog Koridora 10:

U podnožju Ćeltaša nalazi se i nekoliko koliba:

Krećući se preko brdašca nailazimo i na drugo interesantno mesto od najmanje tri na Ćeltašu. To je vrelo Ćeltaš. Kaptirano je, njegova izdašnost je oko 20 l/sec i predstavlja izvor rečice Matice koja teče u pravcu grada:

Nekada, u vreme školskih izleta, osamdesetih godina prošlog veka, ovde smo dolazili zadihani i pili hladnu vodu. U letnjim mesecima prilaz ovom mestu zna da bude veoma otežan zbog gustog rastinja.

Sredinom tridesetih godina prošlog veka u Pirotu je bila aktuelna priča o navodnim nalazištima nafte i zemnog gasa na ivici Barja prema Ćeltašu. Navodno, za vreme Turaka su u toj oblasti iz dubine izbijali zapaljivi gas i nafta, koji su jednom prilikom goreli čitava tri meseca. Turci su, prema nekim saznanjima, preko zapaljenog mesta navrnuli rečicu sa izvorišta kod Ćeltaša i tako ugasili vatru.

Nastavljamo po kamenitom terenu u pravcu istoka. Cilj je pronaći verovatno i najzanimljivije mesto na Ćeltašu, tačnije ispod njega. Nalazi se severno od brdašca, u samom polju i pored puta kojim se na Ćeltaš dolazi sa Prisjanskog puta i novog vašarišta:

Ako nikada niste bili ovde, teško ćete pronaći ovo zanimljivo mesto jer nema nikakvih obeležja. To su dva spomenika, jedan pored drugog, posvećena dvojici hrabrih ljudi koji su, svako za sebe, u određenim trenucima u prošlosti, praktično ovde izgubili svoje živote u borbi sa neprijateljem.

Prvi spomenik je posvećen neznanom junaku iz Srpsko-bugarskog rata. On je ovde hrabro poginuo u borbi sa Bugarima u novembru 1885. godine. Borio se junački do samog kraja iz jedne stare vodenice, protiv neuporedivo nadmoćnijeg neprijatelja. Na prvobitnom spomeniku, podignutom 1887. godine, koji su za vreme Drugog svetskog rata uništili Bugari, bili su urezani sledeći stihovi:

,,Na ovom mestu stekao si večnu slavu,
sa šest bugarskih zamenio svoju glavu,
sa junaštva svog međ’ nama si večno živ,
a i pokolenja neka znaju da si bio div.’’

Preporučujem vam da pogledate sledeći kratki film koji predstavlja rekonstrukciju pomenutog tragičnog događaja. On je delo talentovane grupe mladih ljudi iz Pirota:

Ovde se, praktično na istom mestu, nalazi i drugi spomenik, posvećen Miloradu Mančiću Lukanjcu, koji je tu teško ranjen u sukobu sa bugarskim fašistima, u leto 1943. On je tu zajedno sa još dva svoja druga trebalo da se sastane sa omladincima iz Pirota. Međutim, u to vreme na Ćeltašu se održavala vežba bugarskih vojnika i oni su, ne znajući za to, nabasali na Bugare. U neravnopravnoj borbi Lukanjac je ranjen i zarobljen, a kasnije je umro u pirotskoj bolnici. Streljačka družina u Pirotu danas nosi njegovo ime.

Ovo mesto se nalazi na 2.5 km udaljenosti od polazne tačke u Barje Čifliku, gde smo Dunja i ja napustili automobil. U povratku nam je trebalo tačno 30 minuta istim onim putem kojim smo i došli. Još jednom napominjem da od mesta gde se nalaze ovi spomenici ide put niz rečicu Maticu u pravcu grada. Od farme Zavoda za poljoprivredu kod vašarišta Dunji, suprugi Saški i meni je bilo potrebno oko pola sata hoda u julu 2015. Odavde je i lep pogled na brdo Božurato, južno od Pirota:

Pre nego što završim priču o Ćeltašu, malo o našim navikama i kulturi. Prvo, spomenici dvojici hrabrih ljudi sigurno zaslužuju mnogo veću pažnju, ako ništa drugo u čast onih koji su ovde junački poginuli:

Zatim, u leto 2015. bilo je jasno da grupa entuzijasta pokušava da oživi Ćeltaš kao nekada popularno izletište. Ja sam tada bio prijatno iznenađen putokazima iz pravca grada i tablom sa informacijama na samom brdašcu: 

Od putokaza i table sada nema ni traga, a mesto za izlete iznad vrela Ćeltaš izgleda ovako:

I na kraju, razumem da se put iz Barje Čiflika za Ćeltaš delimično preklapa sa putem koji vodi u pravcu Božurata i divlje deponije u njegovom podnožju, ali da li baš njegova okolina mora da izgleda ovako:

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: veoma zanimljivo mesto, na samo nekoliko kilometara od Pirota - sa crkvicom, vrelom i spomenicima koji se moraju obići; potencijalno izletište

Rizici: blato na putu od Barje Čiflika, teren ispod Ćeltaša je močvaran, skromna obeležja i usmerenja