Pirot i pirotski kraj

19jan2020 Opština Babušnica: sela Grnčar i Vrelo, arheološki lokalitet Kulište

Grnčar je selo na putu koji Babušnicu povezuje sa Vlasotincem i Leskovcem. Udaljeno je od Babušnice oko 9 km, a od Pirota oko 34 km. Milan i ja smo ga izabrali kao polaznu tačku za našu novu avanturu. Parkirali smo auto u centru sela, ispred starog i napuštenog zadružnog doma:

Krenuli smo u kratak obilazak sela i uzput fotografisali nekoliko seoskih kuća i napuštenu školsku zgradu:

U Grnčaru je 2011. bilo 88 stanovnika. Mnogo više ih je popisano 1948. godine - 741, i od tada je primetan osetan pad u broju stanovnika. Naselje je smešteno na obali reke Lužnice, okruženo strmim planinama, tako da ima malo obradivog zemljišta.

U ovom selu je 1949. godine rođen general-pukovnik Vladimir Lazarević, komandant nekadašnjeg Prištinskog korpusa i komandant Treće armijske oblasti Vojske Jugoslavije, nosilac Ordena ratne zastave i od 2003. godine optuženik Haškog tribunala (sam se predao). Pred Međunarodnim sudom za ratne zloćine u Hagu optužen je za proterivanje Albanaca sa Kosova i Metohije i osuđen na 15 godina zatvora. Kazna mu je nakon žalbe smanjena na 14 godina, a nakon što je odležao dve trećine kazne, pušten je na slobodu decembra 2015.

Krenuli smo putem koji vodi ispod zadružnog doma do velikog mosta na Lužnici i produžava dalje za jedno zabačeno babušničko selo - Vrelo:

Put za Vrelo je dužine oko 5.5 km, savladava visinsku razliku od oko 415 m i na njemu ima više oštrih krivina. Nije asfaltiran, uspon je konstantan, na pojedinim mestima i veoma jak. Može se ići automobilom, najbolje terencem. Za Milana i mene nije bilo dileme - deonicu od Grnčara do Vrela i nazad, prešli smo peške.

Na pojedinim mestima put je bio pod snegom i ledom. Sa porastom nadmorske visine pogled na dolinu Lužnice, padine Suve planine i planinu Kruševicu (opština Vlasotince i grad Leskovac) bio je sve bolji. Jedino je sam venac Suve planine bio zaklonjen maglom. Uzput srećemo desetak lovaca - nedelja je i lovni dan.

Posle skoro sat vremena hoda Milan i ja smo se našli ispred prve kuće u Vrelu. Tamo srećemo jednog starog deku od 78 godina koji nas informiše da u selu ima tridesetak ljudi. Ja nisam prvi put u Vrelu. Ovde sam, u potpuno drugačijim vremenskim prilikama, bio 4. jula 2015. Još tada sam zapamtio da je relacija od Grnčara do Vrela prilično naporna.

Glavni put se prostire kroz selo u dužini od preko jednog kilometra. Kuće su raspoređene u grupama tako da je samo Vrelo prilično raštrkano selo, sastavljeno od više mahala - Zajednica, Kolibište, Kamen, Rid... Kuće su većinom izgrađene od cigle, bez završnog malterisanja. Uglavnom su napuštene i ostavljene vremenu da ih dokrajiči.

Sa jedne okuke pruža se pogled na lepo brdo Crtavo (867 m), karakterističnog kupastog oblika. Nalazi se južno od sela Modra Stena, na granici sa teritorijom opštine Vlasotince i atarima njenih sela Pržojne i Lukačevo:

Prolazimo pored još nekoliko oronulih kuća i nakon skoro 25 minuta hoda od ulaska u selo dolazimo do našeg odredišta - centra sela Vrelo i njegove napuštene škole. Tu srećemo grupu lovaca.

Sa ovog mesta se, kada je lepo vreme, pruža lep pogled na Crtavo, vlasotinačka sela i visoke crontravske planine na jugu. To mi je ostalo u najlepšoj uspomeni u leto 2015. godine.

U Vrelu je pedesetih godina prošlog veka živelo i preko 600 ljudi, a školu je pohađalo sedamdesetak đaka sa dva učitelja. Pre devet godina - 2011, u selu je popisano 76 ljudi. Očigledno, u međuvremenu se broj stanovnika sela prepolovio. Ljudi su se odavde odseljavali u Babušnicu, Pirot, Leskovac, Zaječar, Niš, Beograd... Što se semantike imena tiče, nije najjasnije zašto je selo dobilo ime Vrelo jer u blizini nema snažnih izvora vode kao što bi moglo da se očekuje.

Želja mi je bila da, pre nego što napustimo Vrelo, pronađemo još jedno značajno mesto u selu. To je obročni krst pored koga se meštani i njihovi gosti iz cele Srbije okupljaju svakog Spasovdana. Potiče iz 1905. godine, obnovljen je 2018. i nalazi se u istočnom delu sela, oko 500 m od platoa na kome se nalazi škola. Nedaleko je od lošeg puta kojim se ide do udaljenih seoskih mahala:

U jakom tempu, bez pauza, Milan i ja smo se vratili u Grnčar. Od krsta u Vrelu do mosta na Lužnici trebalo nam je 1h 15 minuta. U Grnčaru je bilo mnogo toplije u poređenju sa planinskim selom Vrelom.

Za kraj smo ostavili obilazak arheološkog lokaliteta Kulište, o kome sam dosta čitao prethodnih godina. Nisam znao njegovu tačnu lokaciju pa smo morali da se snalazimo na samom terenu, kombinujući informacije koje smo dobili od lovaca i usmerenja koje smo preko mobilnog telefona dobijali direktno od mog rođaka iz Vlasotinca, koji je svojevremeno posetio ovo zanimljivo mesto. Kulište (neki ga nazivaju i ,,Caričin grad'') se nalazi na ulazu u selo Grnčar iz pravca Ljuberađe, Babušnice i Pirota, na stenama iznad regionalnog puta. Ovde se reka Linovšnica (pisao sam ranije o njenom izvorištu u selu Linovu) uliva u Lužnicu:

Mesto se nalazi nekoliko stotina metara od polazne tačke kod mosta na Linovšnici i do njega se dolazi strmom, u pojedinim delovima teško prohodnom stazom:

Na putu do Kulišta pažnju nam je privukao jedan otvor u steni, nalik na prozor:

Kulište se nalazi na omanjoj zaravni. Znali smo da smo na pravom mestu iz dva razloga: imali smo dobar pogled na put Babušnica - Vlasotince u pravcu Grnčara i Ljuberađe, a na tlu smo mogli da vidimo krhotine rimske keramike tj. opeke:

Navodno, ovo je nekad bilo strateški važno mesto na kome se nalazila rimska kula stražara ili osmatračnica iz koje su Rimljani kontrolisali put. Tu su do pre tridesetak godina čobani nalazili keramiku, ostatke građevinskih objekata, zidove, bedeme... Toga više nema, srušeno je i prekopano od strane tragača za zlatom. Tragovi njihove aktivnosti su i danas vidljivi:

Trajanje relacije: oko 5.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: naporna relacija od Grnčara do Vrela, dva sela različitih karakteristika, lep pogled iz Vrela na okolinu, zanimljivo arheološko mesto iz rimskog perioda nedaleko od asfaltnog puta

Rizici: loš put između Grnčara i Vrela, konstantan i jak uspon, divljač; mesto Kulište nije obeleženo i do njega vodi strma staza