Pirot i pirotski kraj

15mar2020 Leskovik (Radov Dol), Crnče i Lanište (opština Bela Palanka)

Kolima sam stigao do belopalanačkog naselja Dolac, na magistralnom putu Pirot-Niš. Do skretanja za mesta koja sam želeo da posetim, a koje se nalazi na izlazu iz Dolca prema Sićevačkoj klisuri i Nišu, morao sam da vozim oko pola sata - najpre novim alternativnim putem, a potom i ,,starom'' magistralom. Ovo mesto se nalazi na oko 44 km udaljenosti od Pirota:

Put najpre vodi pored same železničke pruge. Razmišljao sam: Koliko puta sam tokom devedestih godina prošlog veka ovde prošao vozom, za vreme svojih vojničkih i studentskih dana? S druge strane puta je reka Nišava. Bila je bogata vodom, nakon otapanja snega u staroplaninskom delu sliva i obilnih kiša. Nedaleko je veliki most koji se nalazi između Dolac naselja i istoimenog kamenoloma:

Silazim do same reke. Ovde Nišava ima brz tok, prilično je široka i formira jednu omanju adu. Oko 1.5 km nizvodno ulazi u tesnac i čuvenu Sićevačku klisuru.

Ovo je najniži deo Pirotskog okruga. Nadmorska visina je oko 255 m (Bela Palanka je na visini od oko 290 m). Na drugoj obali se uočavaju ostaci nekog objekta. Da li je u pitanju deo starog mosta ili neke stare građevine na desnoj obali Nišave, u ovom momentu ne bih znao da kažem:

Vraćam se na put, prelazim nezaštićeni pružni prelaz i ubrzo sam u naselju Radov Dol. Nisam uspeo da saznam da li je u pitanju mahala naselja Dolac ili deo sela Leskovik čiji se glavni deo nalazi malo više.

U pitanju je relativno novo naselje, formirano oko istoimene železničke postaje. U njemu nema starih kuća. Inače samo selo Leskovik je vrlo malo - 1948. godine je imalo svega 151 stanovnika, a 2002. samo 24.

Na izlazu prema Crnču je jedna česma, a zatim kreće jači uspon:

Odavde je lep pogled na neke od najviših vrhova Svrljiških planina - Pleš (1267 m), Golubinjak (1179 m) i Zanovački vrh (1134 m). Stresao sam se na sećanje na uspon na Pleš u proleće 2016. - jedan od najtežih u mojoj planinarskoj karijeri.

Posle tačno pola sata hoda od mesta gde sam ostavio auto (ili 2.5 km), dolazim do raskrsnice puteva za Crnče i Lanište. Skrećem desno za selo Crnče, a kasnije ću se vratiti na isto ovo mesto i krenuti drugim putem ka Laništu:

Ubrzo stižem do mesta gde se, na malom rastojanju, nalaze dve bazne stanice. Sa one koja se nalazi desno od puta može se videti i greben Suve planine. Ona bliža putu je opremljenija:

Odmah nakon ovog mesta kreće spust u Crnče i selo je od njega udaljeno oko 500 m. S desne strane puta je dolina potoka Babica, koji se sliva u reku Nišavu na ulazu u Sićevačku klisuru. Čuo sam da na njemu u proleće proradi nekoliko vodopada, ali sam posetu njima ostavio za neku drugu priliku.

Sa spusta za Crnče pruža se lep pogled na selo. Ima karakterističan položaj - ,,u rupi''. Severozapadno od njega je karakteristično brdo Oblik (901 m), jedno od obeležja krajolika Sićevačke klisure:

Do Crnča sam stigao nakon pređena 4 km od magistrale ili 50 minuta hoda. Drugi put sam u ovom selu i u njemu se nisam puno zadržavao:

Crnče je najzapadnije selo beloplanačke opštine i Pirotskog upravnog okruga. Početkom ovog veka (2002) u selu su živela 64 stanovnika, a 1948. ih je bilo 489. Gruba procena, koju sam napravio posmatrajući panoramu sela, je da u njemu ima stotinak kuća. Mnoge su napuštene i oronule:

Zapadno od sela je granica dve opštine i dva okruga, odnosno počinje teritorija Grada Niša. Selo Crnče predstavlja, zajedno sa obližnjim Gradištem na desnoj obali Nišave, poslednje selo šopskog kulturnog uticaja prema zapadu. Prva sledeća sela, Ostrovica i Ravni Do, pripadaju moravskom kulturnom uticaju, a gravitaciono i tržišno su orijentisana ka Nišu.

Vraćam se istim putem do oko 1.5 km udaljene raskrsnice. Krećem znatno lošijim putem ka Laništu:

Žurim jer se približava kiša. Najviše vrhove Svrljiških planina ne mogu više jasno da vidim:

Na ulazu u Lanište sam svega 7-8 minuta nakon raskrsnice. Odmah je jasno da u selu neću zateći veselu sliku. Uostalom, malo toga se ovde promenilo od mog dolaska u zimu 2015:

Obuzele su me crne misli. Pomislio sam da je selo u poslednjih pet godina potpuno opustelo. Demantovali su me seoski psi koji su uporno lajali, verovatno nenaviknuti na iznenadno prisustvo posetioca na svojoj teritoriji. Broj stanovnika sela je 1948. godine bio 285, a 2002. - 68. Siguran sam da ih je sada višestuko manje, a tokom mog petnaestominutnog boravka ovom prilikom nisam sreo nikog.

Posetu selu završavam kod seoske česme. U ovo doba godine bogata je vodom. Put iznad nje produžava u pravcu prevoja Ploče i puta koji je ranije povezivao Pirot i Belu Palanku sa Nišem.

U povratku, kao i pet godina ranije, ne vraćam se istim putem. Na ulazu u Lanište iz pravca Crnča skrećem na stazu u želji da do Radovog Dola siđem kraćim i bržim putem. Krećem se uskom stazicom koja vodi niz dolinu:

Prolazim pored mesta gde ima puno rasvetalog drena. Pomišljam da će nam u narednom periodu zdravlje biti najvažnije pa otkidam jednu granu da ponesem kući. Spustam se u Radov Dol kod transformatora i zatim, istim putem kao u odlasku, dolazim do auta na magistrali. Prešao sam 9.5 km, za nešto manje od dva sata vremena.

Ja vas pozdravljam i želim članovima vaših porodica da što lakše i brže svi zajedno prebrodimo situaciju u kojoj se nalazimo. Poučen iskustvom iz minulih vremena, volim da kažem: U nenormalnim vremenima je najvažnije ostati normalan. Izlazak u prirodu i šetnja u zdravom okruženju predstavljaju pravi način za to, pogotovo što je pred nama najlepše godišnje doba - proleće.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: poslednja belopalanačka sela pre Sićevačke klisure, solidna kružna šetnja, lep pogled na južne padine Svrljiških planina

Rizici: jak uspon posle Radovog Dola, lošiji kvalitet puta od raskrsnice do Laništa