29mar2020
Pakleštica - Vodopad Beljenica
Dva dana zaredom su prošla uz posetu mestima na kojima nisam bio do sada. Posle vodopada Babatan na Levoj reci kod Dučevca, već sledeći dan tročlana ekipa u istom sastavu je posetila jedan manje poznati staroplaninski vodopad. U pitanju je Beljenica, vodopad koji se nalazi nedaleko od pirotskog sela Pakleštice.
Lepo vreme i pretpostavka da su vodopadi na Staroj planini bogati vodom, obećavali su prijatnu avanturu. Do Pakleštice, živopisnog visočkog sela, udaljenog od grada oko 23 km, stigli smo kvalitetnim putem. Nažalost, početak Zavojskog jezera je još uvek dosta nizvodno od ovog sela na reci Visočici. Ispred mosta na ulazu u selo ostavljamo auto i dalje idemo pešice:
Na raskrsnici u centru Pakleštice skrećemo desno, ka seoskoj crkvi. O ovom selu već sam pisao u maju 2019, u okviru članka posvećenog velikoj pećini u kanjonu Vladikine ploče. Kod crkve skrećemo levo, postoji i putokaz:
Od Ninoslava Tančića, kolege iz ,,Tajersa'', dobijamo neophodne informacije i usmerenje. Moram da napomenem da je staza od crkve u Pakleštici sasvim korektno izmarkirana tako da ne bi trebalo da bude problema sa snalaženjem. Štaviše, do vodopada Beljenica se iz centra sela može stići za nešto više od pola sata prijatne šetnje (2-2.5 km).
Posle početnog uspona, nadalje nema većih varijacija u visini staze. Desno od nas je neobično čista reka Visočica sa svojom dolinom, a iza sebe imamo prelep pogled na Paklešticu:
Staza zatim skreće ulevo, zaobilazeći jedno brdašce. Udaljava se od reke Visočice i prolazi ispod borove šume:
Petnaestak minuta nakon seoske crkve dolazi se do mesta gde se račvaju planinski putevi. Desno dole se ide do reke Visočice i potoka koji se u nju uliva, a na kome ćemo mi potražiti vodopad Beljenicu. Pretpostavljam da se nadalje može produžiti do ulaska u kanjon Vladikine ploče i da se uzput može posetiti i pećina Kaparica.
Mi produžavamo pravo, ispod borova, pratimo markacije i ulazimo u dolinu potoka. Mislim da je u pitanju Razdol, a što se tiče imena samog potoka ili rečice - nisam uspeo da ga pronađem u svojim kartama (moguće je da se zove Beljenica, isto kao i vodopad, a sve zbog bele boje dna odnosno krečnjačkih stena preko kojih protiče).
Na prethodnim fotografijama mogli ste da vidite da je sa staze u Razdolu fantastičan pogled na dolinu Visočice neposredno ispod čuvenog kanjona Vladikine ploče. Prizor je svakako još lepši u proleće, kada livade i šume ozelene. Inače na samom ušću potoka čiju dolinu pratimo, kao i samoj dolini, nalazi se više interesantnih starih kuća, koliba, pojata, vodenica... Nažalost, nekada živ kraj, odavno je pust:
Prateći markacije stižemo do spoja dva potoka. Staza produžava uz onaj koji dolazi sa leve, zapadne strane:
Samo stotinak metara od ovog mesta je vodopad Beljenica. Slično vodopadu Babatan, koga smo posetili prethodnog dana u nekom sasvim drugačijem kraju (okolina Dučevca, opština Babušnica), ni ovaj vodopad ne može se porediti sa najpoznatijim staroplaninskim vodopadima, ali me njegov izgled na prvi susret oduševio. Veoma je neobičan i nije nalik ni jednom drugom vodopadu na kojem sam bio:
Slikali smo ga iz svih mogućih uglova:
Čak smo se peli i na obližnju stenu i fotografisali ga sa visine. Stena je izgrađena od bigra i u njenom podnožju se nalaze podkapine:
Nema mnogo podataka o vodopadu Beljenici na internetu. Visok je sigurno preko 10 m, verovatno je aktivan samo zimi i u proleće (u vreme topljenja snega) ili nakon jačih padavina u leto ili jesen. Po mom mišljenju, predstavlja zanimljiv prirodni fenomen i trebalo bi ga posetiti, pogotovu zato što nije teško doći do njega.
Puni lepih utisaka, Milan, Bojan i ja smo se vratili do Pakleštice istom, obeleženom stazom. Po povratku u selo, relaciju smo upotpunili odmorom pored Visočice, ispod velikog mosta. Ovde se nalazi prijatno mesto za porodične izlete ili izlete sa prijateljima pa eto još jednog razloga da posetite ovo lepo staroplaninsko selo.
Trajanje relacije: oko 4h
Zahtevnost relacije: srednja (3/5)
Karakteristike: prijatna šetnja do malo poznatog staroplaninskog vodopada koji je najslikovitiji u proleće; izlet se može upotpuniti detaljnijim upoznavanjem Pakleštice, koja je jedno od najživopisnijih pirotskih sela, ili boravkom pored reke Visočice
Rizici: staza je kompletno markirana i samo treba slediti markacije; kao i pored svakog većeg vodopada, stene su klizave pa želja za boljom fotografijom znači i povećani rizik