23apr2020
Vrbe, Kavak i Strelište
Neobična relacija. Lepo prolećno prepodne proveo sam u šetnji južnim obodom grada. Posetio sam nekoliko zanimljivih mesta i pri tom prešao desetak kilometara. Neka mi ne zamere stanovnici ovog dela Pirota i bolji poznavaoci ako sam u spletu imena kanala i rečnih tokova napravio i neku nenamernu grešku.
Svoju relaciju započeo sam na nadvožnjaku kod Novog pazarskog groblja. Sa njega se lepo vidi mesto koje sam nameravao prvo da posetim:
Posle nadvožnjaka se nalazi pirotsko prigradsko naselje Prisjanski put. S desne strane je i novo pirotsko vašarište na kome se tradicionalno čuveni pirotski vašar održava na Veliku Gospojinu počev od 2014:
Samo par stotina metara odavde nalazi se jedno potresno mesto. Produžio sam putem do mosta na rečici Matici. Dolazi sa izvorišta u podnožju Ćeltaša i uvek je bogata vodom. Upravo uz njenu desnu obalu vodi put kojim se može doći do ovog mesta na obodu Pirotske kotline koje bi moglo da bude lepo izletište. Postoji i putokaz. Pisao sam o Ćeltašu ranije i ja više preporučujem dolazak tamo iz pravca sela Barje Čiflik.
S druge strane reke je ogledna farma ovaca Zavoda za poljoprivredu. Ovo mesto se naziva Vrbe i nedaleko od njega sada prolazi auto-put na deonici koja obilazi Pirot:
Na području Pirota je izvesno bilo masovnih zločina u prvim mesecima revolucionarne vlasti. Na spisku su se našli predstavnici pirotske čaršije, kao Svetozar Misirlić i mnogi drugi ljudi, mahom imućniji građani i antikomunistički orijentisani. Ipak najpozantiji je svakako svojevrsni ,,Dugi marš'' skoro tri stotine mladića uglavnom iz okoline Leskovca, Vlasotinca i Grdelice koji su streljani na lokaciji Barje u Pirotu. Samo iz jednog mesta - Velike Sejanice kod Grdelice, streljano je oko 50 mladića mobilisanih u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini (JVuO).
Grobnica sa oko 300 žrtava streljanih neposredno posle Drugog svetskog rata najverovatnije se nalazi u pirotskom naselju Barje, na lokaciji poznatoj kao Vrbe, pored farme Zavoda za poljoprivredu, pokazuju indicije Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine. Do oktobra 2010. su u Srbiji otkrivene 162 takve lokacije.
,,Likvidacije su u Pirotu bile 15, 16. i 17. novembra 1944. godine. Ubijane su osobe koje nisu sa ovog područja. Reč je o ljudima likvidiranim posle jednog ekscesa sa lokalnim šefom OZNA-e u Pirotu (Odeljenje za zaštitu naroda), koji je ubijen u svom kabinetu pod misterioznim okolnostima. Žrtve su uglavnom dovedene iz sela u dolini Južne Morave, što je u drugim delovima Srbije bio redak slučaj - da se na streljanje dovode ljudi iz drugih krajeva. To je krajnje neobičan slučaj za koji nisam našao dovoljno dobro objašnjenje. Zašto su potegli toliki put da bi ljude streljali u Pirotu a ne u Leskovcu? Da se ne bi zamerali ljudima na lokalu? Spiskove likvidiranih ljudi smo našli u dokumentaciji BIA. Postoji čak i ,,Knjiga streljanih''. Bili su toliko revnosni da su napravili presek ubijenih za niško, leskovačko i pirotsko područje. Prema toj knjizi, na ovom prostoru je likvidirano oko 300 osoba čija se imena znaju, ali se precizno ne zna grobno mesto'' - kaže predsednik Odbora za istraživanje i evidentiranje tajnih grobnica, profesor dr Momčilo Pavlović.
,,Mi ne ulazimo u razloge da li su žrtve bile krive ili ne. Manje-više, ljudi koji su streljani, ubijeni su bez odluka nadležnih sudova. Njima nije dato pravo da se brane, a čak ni njihovim potomcima nikada nisu dostavljene presude. Njihova krivica u spisima navedena je kao ,dražinovac' ili ,četnik' i ,kao takav je radio protiv naroda'” - kaže Pavlović.
,,Zanimljivo za Pirot jeste da su likvidacije počele nakon jednog incidenta, kontroverznog slučaja pogibije opunomoćenika OZNA-e za Pirot - Predraga Boškovića Pavla, pod izgovorom da je stradao prilikom gušanja sa jednim četnikom koga je isleđivao. Streljano je više od 300 ljudi. Mi pretpostavljamo, na osnovu indicija i izjava svedoka koji još ne govore javno, da se ta grobnica nalazi u blizini ove farme. Imamo neke nezvanične informacije da su pronalažene kosti ljudi kada je građena ova farma. Više izvora upućuje na to da je to ova lokacija. U arhivama SDB-a nema tačne mape lokacija gde su bila streljanja. Do preciznih informacija o lokacijama možemo doći uz pomoć svedoka, koji su bili očevici i na bilo koji način bili uključeni. Problem je to što je od tih događaja prošlo skoro 70 godina, svedoci su preminuli, živi su oni koji su tada bili deca ili su to svedoci koji imaju dosta nepreciznih saznanja iz druge ruke'' - kaže dr Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za tajne grobnice.
Najzanimljivije od svega je da o streljanjima u Pirotu svedoči i precizna evidencija u nesvakidašnoj ,,Knjizi streljanih za Pirot i okolinu'', koja je na opšte iznenađenje članova Komisije, pronađena u arhivama domaćih službi bezbednosti. U drugim krajevima Srbije, iz potpuno razumljivih razloga, naređenja i detalji o streljanjima prenosili su se isključivo usmenim putem.
(Sajt www.blic.rs/Vesti/Srbija - Trista ljudi streljano u naselju Barje, tekst od 22.10.2010, autor Zoran Panić)
Posle posete ovom neobičnom mestu i podsećanja na prethodnu tragičnu priču, vraćam se nazad i produžavam prema gradu do Šumskog rasadnika na granici pirotskog Romskog naselja i naselja Rogoz. Ovde se odvijaju veliki radovi na uređenju kanala Rogoz, u dužini od stotinak metara, do uliva Kavaka. To je dobro i za svaku pohvalu.
Taman sam se pitao gde je voda sa Kavaka, a onda sam shvatio da je sa mesta uliva u Rogoz ona cevima sprovedena do ispod Romskog naselja kako bi se omogućili radovi:
Produžavam putem uz levu obalu kanala. Korito je suvo, nema ni naznaka vode. Međutim, ovde u rano proleće zna da teče velika količina vode. Ovaj deo grada je zbog toga uvek u fokusu kad postoji opasnost od poplava pa se zbog toga i vrše radovi na uređenju kanala Rogoz. Uostalom, posledice najveće poplave u ovom kraju za dugi niz godina, i ja sam imao prilike da osetim nizvodno od ovog mesta, u naselju Barje, juna 1988. godine. Nadam se samo da će kad-tad doći vreme i na uređenje dela kanala uzvodno od uliva Kavaka.
Posle desetak minuta od početne tačke kod Šumskog rasadnika, prelazim most na kanalu Rogoz i produžavam do obližnjeg mosta na potoku Kavak. To je onaj vodotok koji se uliva u naselju Rogoz u istoimeni kanal na mestu najintenzivnijih radova.
Za razliku od Rogoza, ovde uvek ima vode jer se nedaleko od ovog mesta nalazi izvorište Kavak. Krenuo sam uzvodno da ga obiđem. Put prolazi pored same pirotske kasarne:
Udaljenost objekta ,,Vodovoda'' od mostića na Kavaku je oko 800 m. Pristup ovom objektu nije dozvoljen, a fotografisanje je strogo zabranjeno. Zbog toga objavljujem samo nekoliko fotografija napravljenih na brzinu, uz podsećanje da se do ovog mesta može doći i iz pravca železničke postaje Božurato, pored kasarne, kao i da odavde vodu dobija pazarska strana grada:
Potok Kavak je otočnica istoimenog kraškog vrela koje izvire usled Pirotskog polja na periferiji današnjeg Pirota, oko 2.5 km od centra grada i oko 500 m jugoistočno od kasarne. Izvor se nalazi na koti od 372 m. Kapacitet vrela se kreće od 100 do 110 litara vode u sekundi (minimalno oko 85 l/s, uz relativno ujednačenu izdašnost). To je najznačajnije (iz njega ističe najveća količina vode) i najinteresantnije (zbog načina isticanja) karstno vrelo Pirotske kotline.
Mada, na prvi pogled, opšti geološki uslovi (jezerski sedimenti prepokriveni fluvijalnim nanosom i humusom) ne ukazuju na mogućnost pojave kraškog vrela, Kavak je pravo kraško vrelo nastalo cirkulacijom kraških voda kroz pukotine i pećinske kanale u krečnjaku. Pojavu vrela je zapravo omogućila krečnjačka greda, plitko prepokrivena jezerskim sedimentima, koja na ovom mestu izbija u nivo Pirotskog polja. Zahvaljujući tome, kraške vode, za sada još uvek nepoznatog porekla i svakako znatnog radijusa koji izlazi izvan okvira Pirotskog polja, našle su ovde slobodan izlaz. Vrelo se zbog toga razlikuje od ostalih uobičajenih vrsta, jer voda u njemu ne izvire gravitacijom, već iz velike dubine i hidrostatičkim pritiskom, zbog čega podseća na pojavu arterskog bunara. Kretanje i kolebanje vode je zbog toga nezavisno i izolovano od atmosferilija u okolini, što se povoljno održava na higijenski sastav, stalnost vode i odsustvo zamućivanja.
Vode Kavaka su od 1961. godine kaptirane za potrebe pirotskog vodovoda. Ovo izvorište neminovno u čoveku budi pitanje: ,,Leži li Pirot na podzemnom jezeru?'' Odgovor bi bio: ,,I da i ne.'' Naime, Pirotska kotlina, bar njeni plići delovi, izgrađena je od neogenih naslaga i predstavlja sredinu koja nije posebno bogata podzemnim vodama. Ona, međutim, predstavlja neku vrstu filtera koji čuva onu vredniju i vodom bogatiju sredinu - krečnjake. A oni su veoma bogati vodom, i u vreme kada se zdrava i čista voda smatra pravim bogatstvom, predstavljaju ono što se mora čuvati i pametno koristiti.
(dr Jovan V. Ćirić: Geografija Pirota, Aspekt primenjene geografije - prvi deo, 1965. i Mihajlo Mandić: Karstna vrela Pirotske kotline - Pirotski zbornik br. 40, 2015)
Vraćam se do mostića na kanalu Rogoz. Ne prelazim ga već produžavam desnom obalom kanala uzvodno, do obližnjeg nadvožnjaka na magistralnom putu:
Upravo ovaj deo naselja Rogoz je prvi na udaru u slučaju jakih padavina i naglog topljenja snega. Znao sam da ovde dođem u kritične dane kada smo svi zabrinuti i da pratim razvoj situacije. Ovde je prva linija odbrane Pirota od poplava. Kanal Rogoz koji je sada suv i izgleda bezopasno, dovodi vodu sa velike slivne površine i dolazi iz pravca Držine, Petrovca i Vojnegovca.
Prelazim nadvožnjak, asfalt ubrzo prestaje i ja sam na putu koji vodi kroz široko i plodno Pirotsko polje:
Prelazim i nadvožnjak na novom auto-putu Niš-Sofija:
Cilj mi je da posetim bivše vojno strelište u podnožju brda Božurata. Tamo je vojska iz pirotske kasarne nekad dolazila na gađanje, a upravo ovim putem se najbrže stizalo na to mesto.
Ovde sam poslednji put prolazio početkom oktobra 2011, kada je umesto zelene u pejzažu preovladavala žuta boja. Iza sebe sam ,,ostavljao'' svoj rodni grad:
Nakon dvadesetak minuta hoda od nadvožnjaka pored naselja Rogoz, dolazim do raskrsnice poljskih puteva - levo se produžava u pravcu sela Držine, a ja skrećem desno pod pravim uglom u pravcu obližnjeg napuštenog vojnog strelišta:
Prolazim pored bivšeg vojnog objekta u podnožju Božurata:
Ubrzo sam na putu koji vodi za selo Prisjan. Sledi završna deonica moje relacije - oko 3 km asfaltnog puta do Šumskog rasadnika i kanala Rogoz:
Trajanje relacije: oko 2.5h
Zahtevnost relacije: srednja (3/5)
Karakteristike: šetnja obodom grada i kroz Pirotsko polje; nekoliko zanimljivih objekata - stratište, izvorište i bivše vojno strelište
Rizici: boravak u blizini pirotske kasarne i izvorišta Kavak je ograničen; blato i splet poljskih puteljaka otežavaju kretanje i snalaženje u Pirotskom polju