Crnoklište i dolina Petrove reke

2may2020 Crnoklište i dolina Petrove reke

Krajnji severozapadni deo Pirotske kotline predstavlja omanja Đurđevpoljska kotlina. Prostire se od meandra Nišave nedaleko od tzv. Sopotske petlje do ulaska u tesnac koji kod belopalanačkog sela Sinjac formira reka Nišava. Na mestu gde se dolina Petrove reke spaja sa Đurđevpoljskom kotlinom, smestilo se Crnoklište, pirotsko selo sa najmanjom nadmorskom visinom (između 330 i 360 m).

Tog kišnog popodneva, kada je planirani izlet sa porodicom bio neizvodljiv, a potreba da se bude na svežem vazduhu pre početka ,,policijskog časa'' postala neophodnost, cilj moje nove relacije bilo je upravo bolje upoznavanje ovog sela na zapadu pirotske opštine. Više puta sam ga posećivao, pored njega nebrojeno puta prolazio na putu za Belu Palanku, Niš ili Beograd, čak nekoliko puta obilazio i njegovu crkvu... Ali, ovog puta je ideja bila da relativno jednostavnoj akciji dam i avanturistički karakter i da bolje upoznam dolinu Petrove reke iznad sela.

Kada se novim alternativnim putem krene iz Pirota prema Beloj Palanci, na oko 15 km daleko od grada, tamo gde je trasa ovog puta praktično paralelna auto-putu, nalazi se skretanje za Crnoklište:

Odmah pored skretanja je i seoska osnovna škola. Ne tako davno bila je živa i puna đaka. Krajem 60-ih godina prošlog veka brojala je i do 220 dece i bila jedna od većih seoskih škola u opštini Pirot. Imala je čak i fiskulturnu salu, što je za pirotska sela bila prava retkost. U prethodnoj deceniji predstavljala je baznu stanicu putara koji su gradili savremeni auto-put. Nažalost, sada je napuštena i prazna. Zatekao sam tužnu sliku:

Sa školom počinje i selo pa sam nastavio putem koji vodi do njegovog centra:

Najpre sam hteo da proverim količinu vode u Petrovoj reci, u najnižem delu sela, tik uz auto-put. Umesto ,,reka'', pravilnije bi bilo upotrebiti reč ,,potok'' za vodotok koji se stotinak metara nizvodno uliva u Nišavu:

Zanimljivo je da se dobar deo atara sela Crnoklišta nalazi u ravničarskom delu Đurđevpoljske kotline, pored reke Nišave, uključujući i severne padine planine Belave. Nedaleko od ušća Petrove reke u Nišavu su igralište ovdašnjeg bivšeg fudbalskog kluba ,,Real'' i železnička postaja koja nosi naziv ,,Đurđevo polje''. Crnoklište je prema poslednjem popisu, 2011. godine, imalo 275 stanovnika. Neposredno posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, u selu je živelo 929 ljudi. Od tada se broj stanovnika sela polako i konstantno smanjuje. Zahvaljujući svom povoljnom položaju, blizu prometnog puta Niš-Sofija, Crnoklište je zaobišla depopulacija karakteristična za veliku većinu sela Pirotskog okruga. Međutim, kao da i samo selo polako posustaje u ,,bici'' sa najvećim neprijateljem srpskih sela, a najbolji primer za to je seoska škola. Inače, svoje ime selo Crnoklište verovatno duguje svom položaju u prošlosti - pored crnog blata (kališta).

Vratio sam se na raskrsnicu prikazanoj na jednoj od prethodnih fotografija i produžio putem kroz selo. Najpre sam naišao na omanju zgradu pošte. Iza nje se nalazi seoski zadružni dom, jedan od najvećih u pirotskom kraju. Tu je i spomenik palim borcima sela.

Brzo sam prošao putem koji vodi u gornji deo sela. Puno je napuštenih kuća:

Prešao sam most na Petrovoj reci i krenuo naviše, ka seoskoj crkvi:

Crkva se nalazi u najsevernijem delu sela, u podnožju brda koje se zove Babina glava i na desnoj obali Petrove reke. Posvećena je Svetim apostolima Petru i Pavlu i pripada Belopalanačkoj parohiji. O njoj nema puno podataka i verovatno potiče iz XVII veka. Više puta je obnavljana, poslednji put 2014. godine (https://eparhijaniska.rs/parohije/а-н-белопаланачко/6372-belopalanačke-parohije-hramovi). Meštani Crnoklišta se ovde okupljaju za seosku slavu, Petrovdan (12. jula).

Iza crkvice se nalazi stari krst. Teško čitljivi natpis na njemu pokazuje 1830. godinu:

Od seoske škole do crkve mi je bilo potrebno oko 20 minuta hoda. Nastavio sam stazom koja vodi od crkve uzvodno uz Petrovu reku. Želja mi je bila da bolje upoznam njenu dolinu.

Rečica dolazi iz pravca Ragodeša, sela udaljenog oko 5 km:

Pratio sam stazu koja vodi uz potok. Nekoliko puta sam prelazio s jedne na drugu obalu, a s obzirom da sam bio u čizmama to mi nije bilo teško. Međutim, najvećeg neprijatelja tog majskog popodneva imao sam u kiši koja je padala konstantno. Njen intenzitet nije bio jak, ali je polako natapala moju odeću.

Potvrdio sam svoje ranije pretpostavke. Dolina Petrove reke, uzvodno od Crnoklišta, je teško prohodna i nenastanjena. Osim ostataka jedne pojate, nisam uočio druge tragove ljudske delatnosti. Bilo je očigledno da je ovaj kraj prilično pust i da njime retko prolaze i sami meštani - možda samo oni sa svojom stokom ili lovci.

Od Crkve Svetih Petra i Pavla išao sam uzvodno petnaestak minuta i pri tome prešao ne više od jednog kilometra. U trenutku kada je kiša počela najjače da pada, rešio sam da odustanem od daljeg hoda uz potok: