Pirot i pirotski kraj

23may2020 Strelac (Gradište i Skokovi na Raljinskoj reci)

Cilj ovog teksta nije da vas odvrati od posete pravom dragulju prirode i jednoj od najvećih atrakcija u babušničkoj opštini, već da vam ukaže na potencijalne opasnosti koje to mesto nosi. Obično se rizična i opasna mesta u pirotskom kraju povezuju sa Starom planinom. Uostalom, skoro sam pisao o tome koliko treba biti obazriv prilikom boravka na njenim prelepim vodopadima. Ipak, ponekad opasnost vreba i na mestima gde to nikako ne očekujete jer vam ništa u okolini ne ukazuje na tako nešto. Takav je slučaj sa pitomom Lužnicom i Skokovima na malenoj Raljinskoj reci.

Nije da nisam bio pripremljen na izazove - 8. aprila 2018. godine sam posetio ovo mesto. Zbog jačine vode odustao sam još u početnom delu, odškrinuvši tako samo delić lepote kanjona Raljinske reke i njenih čuvenih slapova i kaskada. Znao sam da ću se nekada vratiti, u društvu i još bolje pripremljen na izazove. U međuvremenu sam pročitao svaki tekst na internetu koji je imao veze sa ovim mestom, odgledao video-klipove na ,,YouTube''-u, pronašao za novu avanturu i najboljeg mogućeg vodiča koji je u Strelcu i okolini praktično proveo svoje detinjstvo... Čak smo i prilikom odlaska u prolazu kroz Babušnicu slučajno sreli mog prijatelja Sašu Aranđelovića, planinara i velikog ljubitelja prirode, čoveka koji poznaje svaki pedalj Skokova i koji je akter sjajnog filma posvećenog njima. Od njega sam dobio poslednja usmerenja. Oduvek mitovima tipa ,,na Skokove treba ići u junu kad oslabi voda'' ili ,,treba ići u podne kad je voda najmanja'' ili ,,ne ići ako je prethodnih dana padala kiša'', nisam pridavao veći značaj, ali sam se u njihovu važnost uverio na samom terenu...

Da krenemo ispočetka. Najpre je naša petočlana ekipa kratko zastala na otprilike 5 km ispred sela Strelac, na mestu gde Raljinska reka skreće pod pravim uglom u odnosu na svoj pređašnji tok i ulazi u dolinu gde se nalazi kanjon sa Skokovima. Ovde se Raljinskoj reci pridružuje i jedan potočić koji dolazi sa severa, iz pravca Kijevca. Negde dole se nalazi i betonska prelivna brana na kojoj se periodično formira lep vodopad. Postojali su planovi da se gornji deo doline potopi formiranjem malog veštačkog jezera iznad brane, a da Skokovi koji su nizvodno ostanu netaknuti. Naša želja je bila da vidimo rečicu na kojoj ćemo nekoliko sati kasnije obići Skokove:

Razlika u nadmorskoj visini između ovog mesta i mesta izlaska reke iz kanjona, neposredno pre ušća u Murgavicu (ili Murgovicu) iznosi svega 40 m. Međutim, malena rečica tu visinsku razliku savladava na vrlo kratkom rastojanju, a njegov najveći deo upravo u kanjonu dugačkom svega nekoliko stotina metara.

U Strelcu smo pre mosta na Murgavici skrenuli levo i išli skoro kilometar desnom obalom reke. Našli smo se u istočnom delu sela koje se sastoji od više mahala na međusobnom rastojanju od nekoliko kilometara.

O selu Strelac ovog puta neću pisati detaljnije. To sam učinio 1. januara 2019, kada sam prvog dana nove kalendarske godine poslednji put bio u njemu i pritom posetio njegovu lepu Crkvu Uspenija Presvete Bogorodice, koja se nalazi u drugom delu sela. Samo ću da napomenem da je Strelac oduvek bio jedno od najpoznatijih, najvećih i najrazvijenih sela u opštini Babušnica i da je udaljen oko 15 km od Babušnice i 40 km od Pirota.

Prepoznao sam da sam ovde prošao tri godine ranije - 13. maja 2017, kada sam sa svojim drugarom i kolegom Dejanom Tričkovićem započinjao svoj uspon na Talambas (1257 m), vrh južno od sela. Naš prvi cilj tog dana bio je uspon na brdo Gradište i njegov najviši vrh Kale (kako stoji u topografskim kartama), visine 843 m:

U Strelcu se nije lako snaći s nazivima reka i potoka jer se voda sliva sa svih strana. Nisam siguran da li se na mestu pored koga smo prošli spajaju Sidžina i Rsavačka, ili Studenska i Košarska reka, ali znam da se nizvodno od ovog sela reka zove Murgavica i da ona predstavlja najveću pritoku reke Lužnice.

Pregazili smo Studensku reku i krenuli putem koji vodi južnim padinama Gradišta:

Do vrha Gradišta treba savladati visinsku razliku od oko 270 m. Zbog toga je uspon u početnom delu konstantan i blag, a put obavija brdo i prelazi na njegovu severozapadnu stranu. Zatim se put gubi i mi nastavljamo uzbrdo preko livade sa rosnom travom. Ovde je nagib nešto veći. U pozadini možemo da vidimo kraj u kome ćemo kasnije potražiti Skokove, a u daljini i Suvu planinu i Šljivovički vrh:

Priroda je prelepa, odiše prolećnom svežinom. Sa povećanjem visine dobijemo i lep pogled na Stolski kamen (ili Golemi stol, 1239 m), Rnjos (najviši vrh Stolske planine, 1274 m) i selo Valniš u njegovom podnožju:

Kretanje u ovom delu nije lako - nema staze, jasno je da ljudi ovde sve ređe prolaze, na pojedinim mestima moramo da se probijamo kroz gusto rastinje i trnje. Na kraju, izbijamo na šumski put koji će nas grebenom odvesti do Gradišta tj. Kalea:

Posle 1h 15 min hoda od polazne tačke u selu Strelac, našli smo se na najvišoj tački brda. Sa ovog mesta je lep pogled na pojedine delove sela i na planinu Talambas, koja na neki način predstavlja vezu između Suve planine i planine Ruj na bugarskoj granici. Najviši vrh planine Talambas, Crni vrh (1463 m), Milan i ja smo osvojili u decembru prošle godine sa našim drugom Milanom Đorđevićem.

Postoji više pretpostavki o tome šta je u rimsko doba predstavljalo brdo Gradište - rimski kastel, osmatračnicu, strelište po kome je selo Strelac dobilo svoje ime itd. Više o tome se može pročitati u knjizi ,,Selo Strelac - monografija'', autor Branimir Radenković, izdavači Miroslav i Aleksandar Radenković, ISBN broj 978-86-920213-0-5, Beograd 2016 (www.monografija.rs). Kako god, jasno je da je ovo istaknuto mesto i markantni vidikovac bilo pogodno za kontrolu širokog područja i lokalnih puteva, a da se na njemu nalazila neka građevina pokazuju i tragovi rimske opeke. Po tome veoma podseća na brdo Ostatovički kamen iznad sela Ostatovice, u jugozapadnom delu babušničke opštine.

Postoji priča da su ovde nalaženi čitavi delovi rimske vojne opreme i da je njihov deo svojevremeno bio izložen u prostorijama škole u Strelcu. Gradište je odavno prepoznato kao zanimljivo mesto za tragače zlata pa su sam vrh i čitava njegova okolina bukvalno prekopani. Tragova aktivnosti ,,zlatara'' je svuda - rupe različite dubine, naslagano kamenje, razbacane plastične flaše sa vodom... Po tome me ovo mesto podsetilo na lokalitet Kulište kod Grnčara, Markovu štrapku na Belavi, Panicu - najviši vrh Vlaške planine i Šuplji kamen kod belopalanačkog sela Vrgudinca.

U povratku idemo malo drugačijim putem. Prolazimo pored jedne napuštene kolibe. U njenoj blizini se nalazi i bunar za koji se smatra da potiče iz rimskog vremena. Uživamo u pogledu na okolinu i u Strelac dolazimo praktično asfaltnim putem kojim smo tog jutra stigli u selo.

Odlazimo u centar sela. Tu se nalaze: mesna kancelarija, pošta, zadružni dom, spomen-česma, spomenik palim borcima iz Balkanskih ratova i Prvog Svetskog rata (zajednički za Strelac i obližnja sela - Raljin i Masurovce), spomen-ploča posvećena žrtvama fašističkog terora, Osnovna škola ,,Dobrinka Bogdanović'' i Dom za decu bez roditeljskog staranja i decu iz socijalno ugroženih porodica:

Prelazimo most na Ravnoj reci (uzvodno se nalazi seoska crkva) i idemo putem u pravcu mahale Laleševac, gde se nalaze ušće Raljinske reke u Murgavicu i kanjon sa Skokovima:

Kanjon Raljinske reke se formira između brda Kostol i Sip. Oba su visine oko 700 m, a Kostol, brdo bliže selu Strelac, je kao i Gradište oduvek bio meta tragača za zlatom:

Mahala Laleševac je udaljena od centra sela 1.5-2 km. Nalazi se na putu za selo Masurovac (raniji Masurovci). U njemu sam bio u aprilu 2014. pa ću o tom selu i spomeniku na Talambasu pisati prvom pogodnom prilikom. Mi smo pre mosta na Masurovačkom potoku skrenuli desno, prošli kroz Laleševac i stigli do mesta gde se potok uliva u reku. Ovde se Murgavica mora pregazati. Obično nema problema, ali su neophodne gumene čizme i u proleće 2018, kada sam prvi put bio ovde, u reci je bilo dosta više vode.

Posle prelaska reke, samo par stotina metara vas deli od ulaska u kanjon i od početka avanture:

Vršimo poslednje pripreme - ostavljamo suvišne stvari, biramo obuću... Na raspolaganju smo imali gumene čizme (nezamenjive pri gaženju Murgavice), sportske patike, letnje papuče. Ni sada ne bih mogao da vam kažem šta se od toga pokazalo kao najadekvatnije za prolazak kroz Skokove. Recimo da su u pojedinim delovima patike i papuče bile sasvim ok, a da su najbolje i najdalje prošli oni koji su išli bosi. Gumene čizme su korisne u samom startu, a kasnije se nailazi na duboke virove i glatke, klizave stene kada one postaju neupotrebljive.

U početku je niz manjih virova i kaskada. Prolazi se bez većih problema skačući s jedne obale na drugu. Količina vode u reci (ili potoku) je primetno manja nego u aprilu 2018, kada sam ja bio ovde. Treba biti obazriv na mestima gde je voda prelazila preko stena jer ona znaju da budu vrlo klizava i neprijatna.

Stranice kanjona su gotovo vertikalne, a njihovi rubovi praktično nedodirljivi. Kanjon Raljinske reke umnogome podseća na obližnji kanjon Stolske reke, između Kambelevca i Radinjinca, ali je on mnogo prohodniji. Liči i na kanjon Gradašničke reke, na putu za Dag banjicu, ali je on dosta duži i širi. Malo naviše, videćete da Skokovi podsećaju na Slavinjske lonce na Rosomačkoj reci ili na kanjon Dobrodolske reke između sela Dobri Do i pomenute Dag banjice.

Prošli smo mesto koje ja nisam mogao da savladam dve godine ranije. Nailazi prvi veći vodopad i prva jača prepreka. Od neobične važnosti je jedno deblo oslonjeno o stenu. Saša Aranđelović mi je tog jutra pričao o sajli u steni koja postoji na ovom mestu. Verovatno je skinuta, ostao je samo jedan anker u steni. Prelazimo uz mnogo pažnje da se ne bi okupali u dubokom viru. Veoma je popularan u letnjim mesecima, pogotovo među decom. Tada je količina vode još manja pa se ovde lakše dolazi:

Zatim dolazimo do najinteresantnijeg dela kanjona po kome su Skokovi verovatno i dobili svoje ime. Čini ga niz od 5-6 slapova i ,,lonaca'' u steni, a u gornjem delu se nalazi jedan veći vodopad. Setio sam se Sašinog klipa sa ,,YouTube''-a kada je količina vode bila mnogo veća pa sam se pitao kako je Saša uopšte uspeo da dođe do ovog mesta.

Mnogo bolje će lepotu ovog izuzetnog mesta dočarati sledeći video-klip:

Polako, bez žurbe, služeći se improvizovanim alpinističkim tehnikama, koristeći najmanje izbočine i neravnine na glatkoj steni za oslonac, muški deo ekipe uspeva da se domogne gornjeg dela kaskade:

Za trud smo nagrađeni pogledom na najveći i najlepši vodopad:

Dalje nismo mogli. Osetili smo da je tu granica naših mogućnosti. Bilo je planova da odemo još više, da stignemo i do velike betonske brane i vodopada na njoj... Trebalo je vratiti se živ i zdrav kući, svojim porodicama i deci. Neke stvari u životu ipak nemaju svoju cenu.

Povratak je komplikovaniji od kretanja uzvodno. Bez pomoći našeg vodiča Ace i usmeravanja u stilu ,,desna noga tu, leva ruka tamo'', za mene se dan ne bi završio bez kupanja u hladnoj vodi. Bio sam presrećan kada smo savladali i poslednju prepreku u povratku što je značilo i kraj naše avanture koja je trajala oko sat vremena.

Nezaboravna avantura! Iako smo još uvek bili pod dejstvom jake doze adrenalina, smirenje nam donosi lep prizor na ulazu u selo Strelac:

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5), ne toliko fizički koliko tehnički zahtevna i opasna

Karakteristike: izuzetno zanimljivo selo Strelac sa svojom prelepom okolinom i istorijskim pričama iz davnih vremena; atraktivni Skokovi na Raljinskoj reci koji uz ulaganja mogu da postanu nadaleko poznata atrakcija

Rizici: bez dobre pripreme ne kretati na Skokove, rizik je najmanji ako se ide leti kada je protok vode najmanji a kanjon sa svojim vertikalnim i oblim stenama najprohodniji; na Skokove nikako ne ići sam već jedino u društvu iskusnih osoba koje poznaju teren, ne ići ukoliko postoji najava za grmljavinu i kišu, u večernjim satima ili ako su prve kaskade teško prohodne; morate biti maksimalno skoncentrisani i kontrolisati bukvalno svaki pokret, vodite računa o svojim mobilnim telefonima i foto-aparatima jer lako mogu da završe u reci; za prelazak Murgavice od koristi mogu da budu gumene čizme