Sićevački manastir, brana na Nišavi i plantaža lavande iznad Crvene Reke

26jun2020 Sićevački manastir, brana na Nišavi i plantaža lavande iznad Crvene Reke

Pirot i Niš su od novembra 2019. povezani modernim auto-putem koji na deonici između Crvene Reke i Bancareva prolazi kroz živopisne predele i omogućava uživanje u lepim pejzažima. Moja ćerka Dunja i ja smo odlučili da se nakon obavljenog posla u Nišu vratimo u Pirot ,,starom'' magistralom i da usput posetimo nekoliko lepih i zanimljivih mesta.

Sićevačka klisura je deo rečne doline Nišave nastala intenzivnim usecanjem njenog vodenog toka u stensku masu, između severnih ogranaka Suve planine i južnih ogranaka Svrljiških planina. Počinje na 14 km istočno od Niša, a nalazi se između sela Prosek (nizvodno) i naselja Dolac (uzvodno). Duga je oko 17 km i spaja Nišku sa Belopalanačkom kotlinom. Takođe je i najkraća veza između Srednjeg i Donjeg Ponišavlja, odnosno između gornjeg i donjeg dela Srednjeg Ponišavlja.

Klisura je podeljena na dve geografske celine, gornju - Crnčansko-gradištanski kanjon, i donju - Ostrovičku klisuru. Gornji deo je uži i sličniji kanjonu (od Ostrovice do naselja Dolac), dok je donji (od Proseka do Ostrovice) sa širokim i blagim padinama.

Kroz Sićevačku klisuru, paralelno sa Nišavom, izgrađeni su železnička pruga (1886/87) i međunarodni magistralni put (1964). Nišavska železnica koja prolazi kroz dolinske useke Sićevačke klisure deo je velike svetske železničke magistrale (London-Pariz-Beograd-Niš-Sofija-Istanbul), a magistralni put E-80, istočni krak Koridora 10, deo velike panevropske magistrale (Salcburg-Zagreb-Beograd-Niš-Sofija-Istanbul) i najkraća veza Evrope, preko Male Azije, sa ostalim područjima sveta.

Zbog svojih geomorfoloških odlika kao i jedinstvene flore i faune, Sićevačka klisura je proglašena za Park prirode i zaštićeno područje sa značajnim ekološkim i kulturnim dobrima. Park prirode ,,Sićevačka klisura“ je predeo bogat prirodnim lepotama i izuzetan je primer pojave i interakcije geoloških, geomorfoloških i hidroloških fenomena kao i biodiverziteta, i stanište više endemskih, reliktnih i retkih vrsta biljaka i životinja. Ona pokriva delove područja opština Niška Banja i Bela Palanka, sa ukupnom površinom od oko 77.5 km², od čega se 55.5 km² nalazi u opštini Niška Banja, a oko 22 km² u opštini Bela Palanka.

(Sajt sr.wikipedia.org/Sićevačka_klisura)

Dunja i ja smo najpre zastali kod nekadašnjih vinskih podruma na skretanju za selo Sićevo. Ovo mesto je od centra Niša udaljeno oko 16 km:

Gledano iz pravca Niša, skrenuli smo desno. Skretanje je obeleženo putokazom:

Prešli smo železničku prugu (prelaz je obezbeđen polubranicima) i prošli pored čuvenih vinskih rezervoara koji su van funkcije:

Ubrzo smo skrenuli levo i posle par stotina metara stigli do mosta na Nišavi. Automobili ga prelaze uz poseban oprez.

Po prelasku mosta, desno se ide do obližnje mini hidroelektrane ,,Sićevo''. Mlađa je od dve sićevačke elektrane, a i dalje neumorno radi. Dok je mini hidroelektrana „Sveta Petka“ u Ostrovici stara 112 godina (nalazi se nešto uzvodno), mini hidroelektrana „Sićevo“ beleži 93 godine rada. To su bile prve hidroelektrane u Srbiji koje su radile po principima Teslinih polifaznih struja. Posmatrano u svetlu materijalne kulture i istorije tehničkog razvoja, ove hidroelektrane, zajedno sa još osam sličnih u Srbiji iz perioda od 1900. do 1940, predstavljaju početak modernog doba u našoj zemlji.

Dunja i ja smo imali drugi cilj pa smo krenuli putem uz Nišavu. Želja mi je bila da svoju ćerku odvedem do Sićevačkog manastira koji se nalazi iznad objekta hidrocentrale i vikend naselja Sićevo. Manastir je smešten u šumi, ispod Golemog kamena, i do njega vodi krivudav put. Dobro je ,,ušuškan’’ i praktično ,,nevidljiv'' sa magistralnog puta tako da mnogi ljudi koji prolaze kroz Sićevačku klisuru i ne znaju da on postoji.

Mi smo najpre prešli kanal koji vodom snabdeva MHE ,,Sićevo'', a koji počinje par kilometara uzvodno, kod čuvene sićevačke brane. Zatim smo uskim asfaltnim putem produžili kroz vikend naselje:

Na pojedinim delovima uspon je jak (visinska razlika između manastira i mosta na Nišavi je preko 70 m). Treba pratiti putokaze.

Posle dvadesetak minuta hoda stigli smo do kapije manastira:

Ovde sam prvi put bio januara 2016. Manastir je veoma lep, dobro uređen i kvalitetno održavan. Izgrađen je 1647, a iste godine je i živopisan. Pustošen je u toku i posle brojnih ratova, ali je i više puta obnavljan. Poslednja obnova izvršena je 1927. godine. Manastirski kompleks sa Crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice stavljen je pod zaštitu države 1968, a 1983. godine je odlukom Skupštine Srbije proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja. Zapisi na živopisu ovog manastira jesu najstariji sačuvani u niškom kraju.

U porti manastira se nalazi zanimljiva oslikana česma, a sa platoa ispred nje pruža se lep pogled na desnu obalu Nišave, padine Svrljiških planina i put za selo Sićevo.

Po jednom predanju, Sićevački manastir se najpre nalazio u podnožju brda Ječave, s druge strane reke Nišave, u kraju gde je nekada bujala vinova loza. Sveti Sava se jednom prilikom, idući ka Carigradu putem po litici Ječave, umorio i svratio u obližnje selo Sićevo okruženo vinogradima. Zatražio je vode od jedne domaćice, a ona mu je odgovorila da ,,vode nema već samo vina’’ i pružila mu vrč. Kada je Sveti Sava okusio piće sa sićevačkih padina, blagoslovio je selo i vinograde. Prema legendi, manastir je kasnije preleteo iz podnožja Ječave na drugu stranu kanjona, gde je i danas.

(http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:637776-Sicevo-je-srpska-Kapadokija; tekst od 05.12.2016, autor Boris Subašić)

Vratili smo se istim putem do auta na magistralnom putu. Produžili smo samo 2 km prema Pirotu i stali na parkingu pored bivše kafane:

Na ovom mestu, neposredno ispod puta, nalazi se velika sićevačka brana, podignuta 1922. godine za potrebe pomenute hidrocentrale ,,Sićevo'' koja je počela sa radom nekoliko godina kasnije. Oduvek je za mene ovaj impozantni objekat predstavljao granicu pirotskog i niškog kraja. Zvanično pripada teritoriji grada Niša i mnogo je bliži njemu nego Pirotu.

Do brane se silazi stepenicama, a mora se preći i železnička pruga:

I ovde sam bio u zimu 2016, ali sam tada do brane na Nišavi stigao drugim putem, napravivši malu avanturu - železničkim šinama od uzvodnog vikend naselja Šutevac, na izlazu iz sela Ostrovice prema Sićevu i Nišu. Kao i tada, i ovog puta je, nakon obilnih padavina, Nišava bila moćna, penušava i mutna. Uzvodno od brane se formiralo malo jezero, a ogromna količina vode se survavala s druge strane brane. Huk vode se čuo nadaleko. Direktan pristup brani je nemoguć.

Najbolji pogled na branu je sa jednog mesta koje se nalazi ispod nje. Treba biti oprezan jer su železničke šine bukvalno na nekoliko metara udaljenosti.

Na povratku iz Niša za Pirot, Dunja i ja smo posetili još jedno prelepo mesto. Za razliku od prva dva, koja se nalaze u Sićevačkoj klisuri, ovde smo ranije dolazili zajedno, poslednji put u leto 2015. Reč je o plantaži lavande koja se nalazi u okolini belopalanačkog sela Crvena Reka, a o kojoj sam već pisao na stranicama svog bloga. Skretanje za plantažu nalazi se na oko 38 km od Pirota i 23 km od Niša, a do nje ima još oko 2.5 km. Na slici je izgled ovog skretanja iz pravca Niša:

Plantažu je najbolje posetiti krajem juna ili početkom jula, kada se masivom koji se nalazi između Suve i Svrljiških planina širi jak, aromatičan miris lavande u cvatu.

Plantaža se sastoji iz više nezavisnih celina, s obe strane puta za prevoj Ploče. Za razliku od ranijih vremena kada je ovde vodio alternativni pravac koji je povezivao Pirot i Belu Palanku sa Nišem, sada je ova deonica ka Nišu neprohodna zbog izgradnje auto-puta kod Bancareva.

Utisak je da je površina pod lavandom smanjena na račun povećanja zasada smilja, lekovitog bilja žutih cvetova.