Pirot i pirotski kraj

12jul2020 Pakleški vrh (Dojkinci, Stara planina)

Za polaznu tačku petočlana ekipa je izabrala centar sela Dojkinci. Iako je bio Petrovdan, vredno se radilo na zameni oštećenog crepa na krovu seoskog zadružnog doma:

Uspon na Pakleški vrh se može započeti i kod planinarskog doma na izlazu iz sela prema Arbinju. Prema info-tabli udaljenost je 1.7 km, ali ovaj podatak treba uzeti u obzir sa rezervom jer je na kratkom rastojanju potrebno savladati visinsku razliku od preko 400 m.

Mi prolazimo kroz Dojkince, ispred mosta skrećemo levo kod Nevestine česme u deo sela koji mi se najviše dopada:

Ubrzo prestaje asfalt, a mi produžavamo stazom koja vodi uz desnu obalu Dojkinačke reke, nasuprot planinarskom domu:

Na mestu obeleženom putokazom, ispred jedne stare napuštene pojate, skrećemo levo na strmu planinarsku stazu. Sve je lepo obeleženo, staza je markirana celom dužinom i nema nikakvih problema do Pakleškog vrha što se tiče snalaženja:

Problem je jak i konstantan uspon, praktično celom dužinom trase. Dobrim delom staza je sastavljena od kamenih ploča koje formiraju neki vid prirodnog stepeništa. U početnom delu se prelazi potočić, a uspon se obavlja upravo desnom stranom njegove doline:

U svom središnjem delu staza izbija na čistinu i prelazi preko kamenjara. Otvara se lep pogled  na dolinu Dojkinačke reke, sela Dojkinci i Brlog, Rosomački vrh u daljini, kao i na Bodin vrh i venac Stare planine s druge strane Dojkinačke reke. Povremeno se prolazi kroz retku šumu. Zahvaljivali smo se oblacima koji su skrivali jako letnje sunce, jer u protivnom ova relacija može da bude izuzetno naporna. U to sam se uverio 22. juna 2014, kada sam prvi put bio na Pakleškom vrhu.

Pri kraju relacije prolazi se kroz bukovu šumu:

Posle sat i deset minuta hoda od centra Dojkinaca, izlazimo na plato u neposrednoj blizini Pakleškog vrha. Oduvek sam najviše voleo taj osećaj, kad nakon probijanja kroz teško prohodne i strme dolove sa bukovom šumom izađem na staroplaninski greben sa nepreglednim suvatima i osetim rezak i svež planinski vazduh. Najpre idemo do raskrsnice planinskih puteva markirane putokazima. Ovo mesto može da posluži kao zgodna polazna tačka ili mesto za odmor prilikom odlaska na neko atraktivno mesto na Staroj planini koje se nalazi u ,,trouglu'' Dojkinci - Gostuša - Topli Do:

Moj predlog, da čitav kraj obiđemo kružnom putanjom, a da pred spust u Dojkince predahnemo na obližnjem odmorištu, biva prihvaćen isprva. Vremenski uslovi su idealni za leto, mada je blago bio pojačan nešto hladniji vetar. Najpre idemo do samog Pakleškog vrha, koji se nalazi desno od mesta gde smo iz šume izašli na čistinu:

Pakleški vrh je blago uzvišenje sa koga bi trebalo da se pruža lep pogled na dolinu Dojkinačke reke prema Arbinju, deo prema kraškoj uvali Ponor - Bobenica, Bodin vrh, Bodina strana, prema Koprenu - na Klisuru i Stražnu čuku, na severu - na Ravno bučje, Bratkovu stranu, Mramor i Vrh iznad Vrtiboga. Na našu žalost, viši delovi Stare planine, iznad 1500 m, bili su u magli:

Pravimo zaokret ulevo gazeći sočnu i svežu planinsku travu, prošaranu raznobojnim cvećem. U vidokrugu se smenjuju Vidličevo krajište i duboki Gradiški dol koji vodi u pravcu Bele:

U daljini se vide kuće sela Pokrovenik. Nažalost, nije moguće videti obris površine Zavojskog jezera:

Preko platoa pored Pakleškog vrha prolazi put kojim se terenskim vozilima iz Brloga, preko nešto južnije Subine čuke, može ići u pravcu Vrtiboga, Mramora i Bratkove strane. Naš cilj je vrh nešto viši od Pakleškog, koji se nalazi u južnom delu platoa. Visine je 1344 m i mislim da se zove Javorska čuka (na drugoj od sledeće dve slike).

Na putu do njega prolazimo pored ostataka stare kamene pojate:

U dolini koja vodi prema Pakleštici, nalazi se izvor koga meštani nazivaju Lelća. Našem drugu Batici je poznat iz lovačkih pohoda.

Završni uspon na najvišu tačku u kraju izgledao je ovako:

Sa vrha smo mogli lepo da vidimo venac Vidliča, kao i njegove isturene severne delove, Pažar i Del, južno od Zavojskog jezera. Tamo negde je i vidikovac Kozji kamen:

Odavde se putem preko Subine čuke može sići u selo Brlog, a desno vodi drugi put u Paklešticu. Mi smo se opredelili da polako privršavamo šetnju ovim prelepim krajem i da se spustimo do odmorišta koje predstavlja i obeležje Pakleškog vrha. Meni u tom momentu otkazuje baterija mobilnog telefona, tako da su sledeće fotografije delo mog kuma Marjana:

Sa odmorišta se pruža fantastičan pogled na Dojkince i dolinu Dojkinačke reke, sve do njenog spoja sa Jelovičkom rekom kod Vrela. Ovakvih mesta za odmor je sve više u pirotskom kraju, a Stara planina svakako svojom lepotom zaslužuje da budu još brojnija:

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lep staroplaninski vrh, ne tako težak za osvajanje, koji može da posluži kao polazna tačka ili prolazno mesto do daleko atraktivnijih vrhova na severu; nepregledni pašnjaci i lep pogled na okolinu; odlična markacija

Rizici: pomalo nezgodna i strma planinarska staza na kojoj treba biti posebno oprezan u povratku