Pirot i pirotski kraj

8aug2020 Slavinjski lonci ili Rosomačko grlo?

Pirot i Slavinju spaja oko 32 km puta koji prolazi kroz prelepe predele planine Vidlič i podnožja Stare planine. Međutim, za prelaženje ovog rastojanja potrebno je skoro sat vremena vožnje. Deonica od Manastira Svetog Ilije, ispred Rsovaca, do Visočke Ržane zaista je loša - vozi se bukvalno po zakrpama. Postoji još nekoliko mesta gde je kolovoz prilično oštećen - između Planinarskog doma i Vzganice, kao i ispred farme ,,Bele vode''. Upućujem poziv nadležnim institucijama da navedene deonice poprave najkasnije do sledeće turističke sezone jer putem za Gornji Visok prolazi sve više ljudi, a važan element u formiranju njihovog utiska o destinacijama koje budu posetili jeste i kvalitet putne infrastrukture kojom prolaze. Ako se ovog leta puno radi na deonicama od Belog Polja do Gornje Držine, te od Knjaževačke rampe do Sopotskog hana, što je dobro, moglo bi sledećeg proleća da se povede više brige o važnom putnom pravcu koji svakog vikenda dovodi na hiljade ljudi do atraktivnih mesta na Staroj planini.

Odvajanje za Slavinju od puta za Vrelo, Jelovicu, Brlog, Dojkince, Tupavicu i Arbinje nalazi se na izlasku iz sela Visočka Ržana. Tu ne bi trebalo da bude problema sa snalaženjem za one koji prvi put dolaze u ovaj kraj. Mesto je udaljeno od Pirota oko 28 km:

Pouzdano znam da se problemi javljaju par kilometara dalje, na raskrsnici ispod farme ,,Bele vode''. Prošle nedelje moji rođaci iz Vlasotinca su krenuli u obilazak staroplaninskih prirodnih lepota i na mestu, prikazanom na sledećoj fotografiji, napravili grešku - skrenuli put Rosomača. Tek u Rosomaču, udaljenom oko 3 km od raskrsnice, dobili su informaciju da se do Slavinjskih lonaca, tj. Rosomačkog grla, dolazi iz sela Slavinje. Bili su zbunjeni jer su pošli da obiđu Rosomačko grlo ili ždrelo, a ispostavilo se da do njega nisu mogli iz Rosomača. Znači, polazna tačka za odlazak do ove turističke atrakcije nalazi se u selu Slavinja, a ne u obližnjem Rosomaču. Na raskrsnici kod farme ,,Bele vode'' treba produžiti pravo, a nadležnima poziv da na ovom mestu postave odgovarajuću signalizaciju kako se kod gostiju ne bi stvarala zabuna:

Do Slavinje ima još oko 2 km. Odatle do ,,lonaca'' neće biti nikakvih problema sa orijentacijom jer je staza uz Rosomačku reku odlično obeležena.

U centru ovog sela, poslednjeg u pirotskoj opštini, javlja se drugi problem - kako pronaći mesto za parkiranje? Predviđenog mesta za to nema pa se posetioci parkiraju po principu ,,kako se ko snađe''. Evo kako je to izgledalo u subotu, kada sam se ja suočio sa istim problemom:

Moja preporuka je da se pre odlaska na ,,lonce'', ili možda još bolje u povratku sa njih, obiđe stara slavinjska crkva posvećena Svetom Đorđu. To smo učinili i mi. Crkva se nalazi stotinak metara od mesta gde ostavljate automobil. Godinama je bila u veoma lošem stanju i sklona urušavanju. Pre par godina je renovirana i tako joj je produžen životni vek. Istina, tek predstoje radovi na uređenju njene unutrašnjosti:

O Slavinjskim loncima sam na blogu pisao u aprilu 2019, kada sam tamo poslednji put bio sa svojim kolegama s posla. Zbog toga neću detaljno pisati o putu do njih, predstaviću ga samo kroz slike. Nama su za odlazak bila potrebna nepuna 20 minuta:

Čini mi se da ovo rastojanje svaki put prelazim brže. Tako sam u svojoj knjizi Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju (2018), napisao da ,,od centra Slavinje do cilja ne treba više od tridesetak minuta prijatne šetnje''. Ovo je prilika da objasnim odakle zabuna oko imena ove prirodne retkosti na Staroj planini, koja često posetioce iz drugih krajeva Srbije, pa i iz inostranstva, može da dovede u neprijatnu situaciju. Naime, pre petnaestak godina, kada mesto ka kome idemo još uvek nije bilo poznato javnosti već samo lokalnom stanovništvu, i ja sam ga ,,upoznao'' pod nazivom ,,Rosomački lonci'' tj. ,,Rosomačko ždrelo''. Činjenica je da se nalaze na Rosomačkoj reci ili Rosomašnici, ali svi ostali ,,aduti'' su na strani Slavinje - mesto se nalazi u ataru ovog sela i do njega se najlakše i najbrže stiže upravo iz njegovog centra. Međutim, kako je ovaj prirodni lokalitet postajao popularniji među zaljublenicima u prirodu i Staru planinu, tako je rasla i težnja ova dva sela da ,,lonce'' prisvoje sebi. Verovatno su, nakon dugogodišnjeg perioda u kome je iz njih stanovništvo odlazilo u niže krajeve, a stočni fond se ubrzano smanjivao, u oba sela u ovom mestu videli spas i potencijal za razvoj u nekom budućem periodu. To u pojedinim momentima dovodi do otvorenog sukoba, koji preti da preraste u pravi mali ,,rat'', nalik onom koji su Gostuša i Dojkinci još u XIX veku vodili za suvate na Staroj planini. Zbog toga ne treba da vas zbune uopšteni putokazi, bez prisvojnog prideva, jer očigledno onaj ko ih je postavljao nije želeo da se zamera stanovnicima dva sela. Tamo gde se autor ,,osmelio'' i ubacio pripadnost mesta, dolazi do situacije kao na drugoj fotografiji:

Zbog svega toga, precizan odgovor na pitanje da li se radi o Slavinjskim ili Rosomačkim loncima, te da li je stvarno reč o loncma, grlu, ždrelu..., nije moguće dati. Još jedan novi zadatak za nadležne, čini mi se ovog puta ne za one u Pirotu već u prestonici - jasno i nedvosmisleno definisati ime prirodnog lokaliteta na Rosomačkoj reci, između Slavinje i Rosomača, objektivno i prema svim pravilima struke. Jedino iz razloga što se do njih lako, brzo i bezbedno dolazi iz Slavinje, ja ću u daljem tekstu koristiti naziv ,,Slavinjski lonci''. Tako ću ostati dosledan onome što sam svojevremeno učinio u svojoj knjizi i na stranicama ovog bloga.

Pre dosta godina i ja sam sa svojim najboljim drugovima bio ,,žrtva'' navedene dvosmislenosti. Naime, smatrao sam da se do Rosomačkih lonaca (li ždrela) dolazi iz pravca sela Rosomač (kao i moji rođaci iz Vlasotinca prošle nedelje). Čak me u to tada uverio i jedan kolega iz ,,Tajersa'' koji je poreklom bio upravo iz ovog sela. Tako sam ja 13. septembra 2008, sa Marjanom i Dimitrijem, u osvajanje ,,lonaca'' krenuo niz Rosomačku reku, sa mesta koje se nalazi na ulazu u njen kratak kanjon. Moje ubeđenje je bilo da rečna struja nakon letnjih suša nije jaka i da ćemo kretanjem po suvom rečnom koritu stići do cilja iz suprotnog pravca. Međutim, u praksi se to ispostavilo samo kao delimično tačno. Kamenje koje smo isprva veoma lako savladavali, postajalo je sve klizavije zbog vode koja izvire u samom kanjonu pa je naše kretanje postajalo sve teže. Ubrzo smo na pojedinim mestima bili prinuđeni da gazimo hladnu vodu, a da pri tom ,,lonaca'' nije ni bilo na vidiku.

Pošto smo već duboko bili zašli u kanjon visokih vertikalnih strana, nismo mogli nazad. Uplašen za našu bezbednost, tada sam doneo jednu tešku, ali u tom trenutku i jedinu ispravnu odluku. Znao sam da smo blizu cilja, ali sam odlučio da na jednom pogodnom mestu izađemo iz kanjona na desnu obalu Rosomačke reke i vratimo se na mesto odakle smo i krenuli. To je bila obližnja farma ,,Bele vode’’, gde smo ostavili automobil. Grižu savesti zbog ovog neuspeha osećao sam godinama...

Zbog toga još jedna molba: Ne pokušavajte da do Slavinjskih lonaca dođete niz Rosomačku reku jer je to praktično nemoguće! Postoji kozja staza koja do ,,lonaca'' vodi sa puta za Rosomač. Mesto je obeleženo putokazom, ali nisam bio u prilici da do ,,lonaca'' siđem odatle pa vam taj način dolaska ne preporučujem.

Vraćam se na posetu Slavinjskim loncima od strane moje malenkosti i članova moje porodice. Pre samih ,,lonaca'' gazi se jedan potok, pritoka Rosomačke reke. Malo ko zna da se praćenjem njegovog kratkog toka od svega par stotina metara može doći do jednog zanimljivog mesta. To je pećina zvana ,,Jevrejin'', predmet brojnih lokalnih priča i legendi o zakopanom blagu:

Ako se vratimo na glavnu stazu koja vodi do Slavinjskih lonaca, po prelasku potoka koji ističe iz pećine Jevrejin, nailazi se na jednu staru vodenicu i plato, na kome pored informativnih tabli ovog puta zatičemo i ljude koji prodaju osveženje za turiste. To je, uz par ,,punktova'' u samoj Slavinji na kojima se prodaju domaći proizvodi (sokovi, džemovi, pečurke i sl.) pozitivan pomak u odnosu na ranije. Slično je i na nekim drugim lokacijama koje turisti ovog leta masovno posećuju - vodopad Bigar na putu za Knjaževac, Poganovski manastir, selo Dojkinci...

Posetioci Slavinjskih lonaca obično najpre uživaju u njihovoj lepoti s velikog kamena na ulazu u kanjon Rosomačke reke. Tu je prethodnih godina nastao veliki broj prelepih fotografija, a mnoge od njih su postale i profilne slike na društvenim mrežama:

Ovde se vodila prava ,,borba'' za dobru poziciju i kadar za snimanje. Nikada na Slavinjskim loncima nisam video više ljudi. Najmanje je bilo Piroćanaca:

Nekako smo uspeli da se kroz masu probijemo nekoliko metara više, na stenu koja se nalazi na levoj obali reke. Ovde jedna uska i neobezbeđena staza vodi do mesta odakle se ,,lonci'' mogu slikati sa suprotne, severne strane:

E sad, po mom mišljenju ovaj deo kanjona bi morao da bude obezbeđen nekom vrstom ograde, makar jakim užadima. Posetioci Slavinjskih lonaca su mahom mlađi ljudi, puno je i dece, stena je okomita, a stazica zna da bude (kao u našem slučaju) blatnjava i klizava. U želji da se napravi što lepša fotografija i selfi, često se zaboravlja na bezbednost i na rizike koji postoje na ovom mestu. Apelujem na ljude iz Turističke organizacije u Pirotu da razmisle o boljem uređenju ove turističe atrakcije u smislu bezbednosti jer ona treba da bude na prvom mestu, pre svih interesa. Prvo što mi pada na pamet je uređena staza uz stene koja vodi čitavom dužinom kanjona, tako da posetioci mogu rukama da dodirnu ,,rezultate'' vertikalne fluvijalne erozije ili da nogama osete hladnu vodu u ,,loncima''. Na ulazu bi radnik obezbeđenja brinuo o broju posetilaca u samom kanjonu i naplaćivao simboličnu naknadu. Takođe, bilo bi fenomenalno urediti prilaz ovom lokalitetu u večernjim satima i ,,lonce'' obasjati veštačkim osvetljenjem, možda u nekoj boji. Znam da ovo iziskuje dosta novaca, ali bi se ulaganja brzo vratila.

Moja supruga Saška, ćerka Dunja i ja vas pozivamo da posetite Slavinjske lonce i da bezbedno uživate u lepoti ovog bajkovitog mesta:

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: jedno od najlepših mesta u pirotskom kraju i na Staroj planini, sve atraktivnija ,,meta'' turista iz Srbije i inostranstva

Rizici: sa povećanjem broja posetilaca Slavinjskih lonaca paralelno bi trebalo raditi i na poboljšanju njihove bezbednosti, pre svega prilikom njihovog boravka na rubu kanjona