24oct2020 Od Vzganice do Odorovskog prelaza na planini Vidlič

Planininski venac Vidliča se pruža severno od Pirota i Dimitrovgrada, sve do bugarske granice pa i dalje. Na neki način je potpuno nezavistan od glavnog venca Stare planine, ali je i povezan sa njim i praktično predstavlja njegov niži deo. Nadvisuje Pirotsku kotlinu, štiti je od hladnih vetrova sa severa i neizostavan je na razglednicama mog rodnog grada. Prilično je negostoljubiv zbog kraškog terena i velikog broja vrtača. Jedno od mesta na kome se može preći sa jedne na drugu stranu ove planine predstavlja tzv. Odorovski prelaz.

Vzganica vam je dobro poznato mesto iz mojih ranijih priča. Ovaj prevoj je od moje kuće u Pirotu udaljen oko 15.5 km i nalazi se na 1050 m nadmorske visine. Poslednji put sam ovde bio 4. aprila 2020. u društvu svojih kolega, kada smo išli do vodopada Krajinci. Pošto se mesto nalazi na severnoj strani Vidliča, plašio sam se niskih temperatura. Međutim, tog jutra nije bilo hladno ni u samom gradu, a sa porastom nadmorske visine, putem prema Planinarskom domu i Visoku, temperatura je porasla još za koji stepen. Ako dodam da je vreme bilo mirno i bez vetra, jasno vam je da sam za svoju novu avanturu imao savršene vremenske uslove.

Možete videti da je na velikom putokazu na Vzganici označen i Basarski kamen. Međutim, ovo nije put za taj markantni planinski vrh i do njega se stiže ili sa Planinarskog doma ili sa puta za selo Basaru. Kada sam pre dve nedelje ovde prolazio autom bilo mi je drago što se neko setio da Basarski kamen ,,precrta'' i tako prestane obmanjivanje ljudi koji ne poznaju dovoljno ovaj kraj. Nažalost, neko se u međuvremenu napravio ,,pametan'' i uklonio zalepljene trake preko imena Basarskog kamena. Pozivam nadležne da ovaj problem reše i da putokaz isprave.

Ja sam krenuo šumskom stazom koja prolazi pored jedne šumarske kolibe, jedinog objekta koji ću proći tokom svoje predstojeće relacije. Obradovala me poruka na drugoj slici. Trebalo bi da ih ima još više, posebno u rejonu Vidliča i Stare planine:

Vzganica je ,,carstvo'' prelepih smrča, kasnije primat preuzimaju bukve. U početnom delu puta je bilo dosta blata, kasnije je situacija po tom pitanju bila bolja:

Posle otprilike 1.5 km od polaska sa Vzganice, nailazim na jedno zanimljivo mesto. U šumi pored puta, pokraj jednog lepog izvora, svojevremeno je bila organizovana ,,škola u prirodi''. Deca su na zanimljiv način ovde mogla da nauče korisne stvari, između ostalog i da razlikuju pojedine vrste životinja:

Kako su mnoge lepe stvari kod nas kratkotrajne i dešavaju se na blic, zatekao sam i sledeće prizore:

Put vodi bez većih skretanja ispod Visoke stene. To je stenski odsek na severnoj strani Vidliča čija se najviša tačka nalazi na visini od 1338 m. Vidljiv je izdaleka, recimo sa puta prema Rsovcima, ili u povratku sa vidikovca Kozji kamen:

Ovo je najveća stena na Vidliču na kojoj orlovi prave svoja gnezda. Za nju se smatra da je najpre ogreje jutarnje sunce i da na njoj najpre padne sneg. Gore sam bio 9. maja 2015, kada sam se uverio koliko Vidlič može da bude negostoljubiv. Veliko šumsko prostranstvo na ovom području teško je stradalo u požarima u leto 2007. godine, koji su bili zahvatili Vidlič i Staru planinu. Video sam veliki broj ogoljenih, ogaravljenih i popadalih stabala, a nijedno praktično nije bilo uklonjeno. Objašnjenje je u nepristupačnosti terena i odsustvu bilo kakvih prilaznih puteva.

S druge strane, pogled sa Visoke stene na Vzganicu, Krajince, dolinu Visočice, venac Stare planine i ogranak Vidliča - Del, bio je izuzetan:

Nakon proširenja na sledećoj slici počinje blagi uspon:

Prošao sam i pored mesta odakle mi je greben Vidliča izgledao najlepše:

Posle nešto manje od sat vremena hoda, došao sam do mesta razdvajanja šumskih puteva. Na prvoj sledećoj fotografiji krenuo sam putem gore desno. Usledila je deonica dužine oko 2 km, na kojoj je kvalitet šumskog puta nešto lošiji i na pojedinim mestima ga je teško razaznati:

Zatim put povija udesno uz nešto oštriji uspon:

Sa približavanjem cilju šuma se proređuje i teren se menja. Konačno imam nešto bolji pogled u pravcu severa i zapada:

Nakon 1h 35 minuta hoda od Vzganice i pređenih 7 km, dolazim do prevoja odnosno mesta gde se može preći s jedne strane Vidliča na drugu. Liči mi na neku vrstu kapije i verovatno je u prošlosti ovo mesto značilo puno stanovnicima visočkih i dimitrovgradskih sela, ali i Basare, Krupca...

Odorovski prelaz se nalazi na nadmorskoj visini od blizu 1250 m i sa ovog mesta konačno mogu da posmatram južne padine Vidliča. Ispod prelaza je dolina kojom prolazi put koji povezuje Visočke Odorovce sa Basarom. Iza nje, a tačno preko puta mene, bio je nešto niži zaobljeni vrh Golemi Botušan (1155 m):

Levo od prelaza Vidlič povećava svoju visinu. Tamo su pećina Golubarska dupka, Golemi vrh, Bandera i, nešto dalje, Guvnište - najviši vrh planine Vidlič (1413 m):

U blizini Odorovskog prelaza je granica pirotske i dimitrovgradske opštine. Sela Visočki Odorovci i Gulenovci su daleko oko 6-7 km. U daljini je moguće videti Smilovsko (Odorovsko) kraško polje i odsjaj površine Smilovskih jezera Savat I i II:

Ovaj kraj rado posećuju lovci jer je pust i nenastanjen. Nekoliko kilometara južno, pravcem zapad-istok, prolazi put preko visoravni Tepoš, koji povezuje Krupac sa Visočkim Odorovcima. On je na nešto manjoj visini od puta koji od Odorovaca vodi prema Basari, preko Umništa i podnožjem Basarskog kamena.

Sa moje desne strane uzdizao se, na samom grebenu, vrh Velika Paramunica (1283 m). Krenuo sam prema njemu, odnosno prema mestu sa koga sam mogao da bacim pogled i na severnu stranu:

Nisam imao želju da se penjem na vrh. Sa vidikovca na kome sam se našao imao sam fenomenalan pogled prema Vzganici (odakle sam došao), Kozjem kamenu, Manastiru Sveti Ilija ispred Rsovaca (udaljen oko 2.5 km vazdušnom linijom), kanjonu Vladikine ploče i Staroj planini. Selo Rsovci nije moguće videti jer ga zaklanja jedno brdo.

Pogledajte i sledeći video-klip koji najbolje pokazuje koliko je ovo mesto lepo:

Oduševljen onim što sam video, opijen prelepim jesenjim pejzažima i najrazličitijim bojama, krenuo sam sa Odorovskog prelaza nazad, istim putem prema Vzganici. Za povratak mi je trebalo nešto manje vremena nego u dolasku - 1h 20 minuta. Ukupno sam prepešačio oko 15 km.

Trajanje relacije: oko 4.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepi šumski put koji, bez većih oscilacija u visini i gotovo pravolinijski, vodi podnožjem grebena Vidliča do mesta gde se prelazi na južnu stranu planine; fantastičan vidikovac između Odorovskog prelaza i vrha Velika Paramunica; na nekoliko mesta duž relacije ima vode za piće

Rizici: pojedine deonice šumskog puta su lošije i otežano je snalaženje jer se on slabije razaznaje, u početnom delu puta moguće je blato; divlje životinje, kraj je pust i nenastanjen - posećuju ga jedino šumari i lovci