7nov2020 Dimitrovgradski Gornji Visok: Boljev Dol i Crkva Svetog arhangela Mihaila

Plan je bio da autom odem do dimitrovgradskog sela Kamenice i da odatle pređem planinski masiv na južnim obroncima Stare planine, koga čine Bilo i Boljevski vrhovi. Međutim, zbog guste jutarnje magle u višim delovima, odustao sam od svoje namere i relaciju prilagodio situaciji na terenu. Iskoristio sam priliku da obiđem nekoliko veoma zanimljivih mesta. 

Boljev Dol je selo do koga se iz Pirota može doći na dva različita načina. Prvi je preko Planinarskog doma na Vidliču, Rsovaca, Visočke Ržane, Slavinje i Izatovaca i njegova dužina je oko 39 km. Drugi je prilično duži (oko 54 km) - preko Dimitrovgrada, Radejne, Smilovaca, prevoja na Vidliču, Vlkovije i Donjeg Krivodola. Ja sam izabrao duži put, preko Dimitrovgrada, jer sam znao da su u toku radovi na prvom putu, kod sela Rsovci, kao i na deonici između Slavinje i Izatovaca. Putni pravac koji sam izabrao veoma je atraktivan. Vodi preko prevoja Kozarice, iznad Dimitrovgrada, preseca Smilovsko polje i prolazi pored Smilovskih jezera, prelazi planinu Vidlič na lepom prevoju i spušta se u Izatovsko polje gde su smeštena sela dimitrovgradskog Gornjeg Visoka.

Već na polasku iz Pirota sam primetio da ću verovatno imati proiblema sa maglom. U to sam se uverio na oko 1000 m nadmorske visine, kada sam na deonici puta između sela Mojinci i prevoja na Vidliču ušao u gustu maglu:

Znao sam da na Staroj planini i u delu gde idem ne mogu da očekujem bolju situaciju. I pored toga, obradovala me slika na prevoju ,,Vidlič''. Tamo se sada, na 1065 m nadmorske visine, nalaze lepo mesto za odmor i vidikovac s pogledom na Smilovsko polje i njegova jezera:

Sve pohvale za zaposlene u Turističkoj organizaciji Dimitrovgrada. Ja sam zadovoljstvo da uživam u pogledu s ovog vidikovca ostavio za neku drugu priliku. Prilikom spusta osojnom stranom Vidliča bilo mi je jasno da od uspona na Boljevske vrhove tog jutra neće biti ništa:

Parkirao sam auto na putu koji od Donjeg Krivodola vodi prema Izatovcima, na mestu skretanja za selo Boljev Dol. Ovo mesto je od Dimitrovgrada udaljeno oko 29 km i oko 9 km od prevoja na planini Vidlič:

Nisam odmah krenuo ka selu. Najpre mi se učinilo da reka Visočica u ovom delu doline ima zanimljiv tok pa sam rešio da prvo obiđem taj deo, udaljen nekoliko stotina metara od puta. Naime, Visočica uzvodno od Donjeg Krivodola ulazi na teritoriju Srbije iz Bugarske i ovde se severne padine Vidliča u vidu strmog odseka nadvijaju nad njenom levom obalom:

Međutim, pristup reci nije nimalo lak. U ovom delu ima nekoliko lovačkih čeka:

Evo kako izgleda Visočica u gornjem delu svog toka. U Visočkoj Ržani dobija svoju najveću pritoku Dojkinačku reku, a nizvodno od Zavojskog jezera se spaja sa Toplodolskom rekom gradeći Temšticu:

Vratio sam se na raskrsnicu. U selu Boljev Dol sam bio nekoliko puta, a sada prvi put idem peške do njega:

Ovo je, po mom mišljenju, jedno od najinteresantnijih sela u opštini Dimitrovgrad. Nalazi se na oko 835 m nadmorske visine i ima više nego zanimljiv položaj, u jasenovoj šumi. Meni je bilo potrebno desetak minuta hoda da stignem do njega (oko 1 km):

Centar sela se prepoznaje po zgradi stare škole. Kada sam u maju 2014. obilazio ovo selo, ovde sam sreo jednog zanimljivog čoveka koji mi je ukratko ispričao bogatu istoriju visočkog kraja i sela Boljev Dol.

Boljev Dol je selo koje po popisu iz 2011. imalo svega 5 stanovnika. Posle Drugog svetskog rata u selu je živelo do 250 ljudi. U njemu žive ljudi bugarske nacionalnosti. Prema legendi, Boljev Dol je dobio naziv od Crnovunaca ili Karakačana (nekadašnjih ovčara grčkog porekla). Oni su bili u stalnoj potrazi za idealnim mestom za stanovanjem. Ta potraga je trajala dosta dugo, ali nikako nisu mogli da nađu takvo mesto. Napokon su našli idealno mesto - livade prepune sočne trave za njihove ovce i brojne potoke i izvore kojima su utoljavali svoju i žeđ svojih ovaca. To mesto nazvaše Boljev Dol (,,najbolji do'') i tu se nastaniše. Od tog doba pa sve do 1966. godine selo se tako i zvalo. Zanimljivo je da je 1966. nečijom greškom (u pisanju ili čitanju) selo dobilo ime ,,Baljev Dol''. O promeni naziva nisu bili upoznati ni u Opštini Dimitrovgrad, iako im iz Republičkog zavoda za statistiku šalju Registar naselja kako bi ažurirali i dokumentovali greške i promene. Naselju je konačno vraćeno staro ime 2008. godine, mada u nekim mapama i dalje stoji pogrešan naziv ,,Baljev Dol''. (https://sr.wikipedia.org/wiki/Бољев_Дол)

Krenuo sam putem uz Boljevdolski potok. Voda u njemu je čista ,,kao suza'':

Uzput gledam tužne slike. Boljev Dol se polako pretvara u vikend-naselje, u koje ljudi vezani za njega samo povremeno navraćaju:

Dolazim do jedne raskrsnice i na njoj skrećem desno. Cilj mi je da posetim jedno mesto po kome je selo Boljev Dol poznato. To je takozvana ,,Turska česma''. Na prvi pogled razlikuje se od svih česama koje se viđaju u pirotskom kraju:

Ova česma je stara oko 400 godina, sa natpisom isklesanim na arapskom jeziku. Sazidana je od kamena i ukrašena cvetnim motivima. Natpis je rastumačen, ne tako davno, na Balkanološkom institutu u Sofiji, i kaže da je česmu podigao neki Turčin Sara, povodom odlikovanja za vojne zasluge.

(http://www.srbijaplus.net/boljev-dol-dimitrovgrad.htm; autor teksta Zoran Cvetković, Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus)


Vratio sam se do raskrsnice i pridužio uz potok. Prešao sam na njegovu desnu obalu. Na levoj obali je put kojim sam nameravao da se spustim sa Boljevskih vrhova.

Nakon 5-10 minuta hoda od česme stiže se do mesta gde se nalazi stara crkva posvećena Svetom arhangelu Mihailu. Kraj je prelep, dolina Boljevdolskog potoka ovde postaje uža, a crkva je u neposrednoj blizini vode. Na slikama je i moj verni ,,pratilac'' od centra sela Boljev Dol, pas po kome ću se i sećati ove relacije:

Ovo mi je drago mesto, o kome sam pisao u svojoj knjizi. Poslednji put sam ovde bio sa svojim ukućanima 12. avgusta 2018. Po priči meštana, crkva potiče još iz VIII veka, a obnovljena je u XII. Poslednji put je obnavljana 1976, a spomenikom kulture proglašena je 1984. godine.

Unutrašnjost crkve izgleda ovako:

Vratio sam se u centar sela i prvi put krenuo putem za oko 3 km udaljenu Kamenicu. Ovo selo je trebalo da bude moja polazna tačka za uspon na Boljevske vrhove.

Spustio sam se u polje i krenuo u pravcu zapada, prolazeći ispod padina Boljevskih vrhova (preko 1200 m) i nešto nižeg Bila (oko 1000 m). Viši delovi su još uvek bili pod maglom tako da sam definitivno tog jutra doneo dobru odluku. Moj novi ,,prijatelj'' je išao u korak sa mnom.

Oko 500 m desno od nas nalazila se farma konja, u blizini izvora Devica. Posle 20 minuta hoda iz centra sela Boljev Dol, stigli smo do raskrsnice gde se odvaja put za ovu farmu:

 A onda se na padinama Stare planine ukazao divan prizor - krdo konja sa obližnje farme:

Na raskrsnici donosim novu važnu odluku tog dana - neću ići u Kamenicu. Opredeljujem se za povratak do asfaltnog puta između skretanja za Boljev Dol i Izatovaca:

Desno je zaravnjeno brdo Ploska (826 m). Na njegovim padinama uočavam još jedno krdo konja. Ovde su uslovi za stočarstvo naprosto savršeni:

Nakon petnaestak minuta hoda od raskrsnice puteva u polju, izlazim na put za selo Izatovce:

Ovde se moja relacija tog dana nije završila. U narednoj ,,epizodi'' čitajte kakvu sam avanturu doživeo u nastavku...

Trajanje relacije: oko 4h (da sam se po povratku na glavni put vratio kući)

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelep kraj između Vidliča i Stare planine, u dolini Visočice; izuzetno zanimljivo selo Boljev Dol sa starom, ali lepom crkvom u dolini Boljevdolskog potoka; fantastični uslovi za stočarstvo u Boljevskom polju

Rizici: velika udaljenost od Pirota, blato