Pirot i pirotski kraj

7nov2020 Izatovci i potraga za starim manastirom u okolini sela

 

Zajedno sa svojim malim ,,prijateljem'', lovačkim psom koga sam ,,upoznao'' još u centru sela Boljev Dol, produžio sam od skretanja za farmu između ovog sela i Kamenice, u pravcu sela Izatovci. Kod skretanja za Boljev Dol mi se učinilo da asfalt prestaje, ali se on ponovo javlja sa približavanjem Izatovcima:

Na ulazu u selo Izatovce, s desne strane, nalazi se velika farma krava:

Stekao sam utisak da se ovde, u dimitrovgradskom Gornjem Visoku, čuva mnogo više stoke nego u pirotskom kraju. Primeri za to su: farma konja između sela Boljev Dol i Kamenice, farma krava u Izatovcima, nekoliko stada ovaca koje sam kasnije video u okolini Izatovaca, farma u obližnjem selu Gornji Krivodol, velika farma ,,Bele vode'' na skretanju za Rosomač (opština Pirot) itd. Naprosto, ovde su uslovi za stočarstvo gotovo savršeni - ima dovoljno vode, a pašnjaci sa najkvalitetnijom travom se nalaze tik uz seoske kuće. S druge strane dolina Visočice je prilično ravna, sa blagim pobrđem prema severu i Staroj planini i nešto strmijim prelazom prema Vidliču na jugu. To je velika prednost sela u ovom delu dimitrovgradske opštine u odnosu na Topli Do, Gostušu, Paklešticu, Dojkince, gde je konfiguracija terena drugačija pa je neophodno stoku izvoditi na veću visinu u potrazi za pašnjacima.

U centru sela Izatovci, rastao sam se sa svojim malim ,,prijateljem'' jer su ga lokalni psi oterali u pravcu Boljev Dola. Ovaj deo sela mi se učinio prilično nesređenim, za razliku od nekih ranijih poseta, jer je bilo puno blata:

Međutim, kada sam krenuo putem prema Slavinji, video sam da je takav izgled centra sela samo privremen. Uveliko se radilo na popravci puta između Slavinje i Izatovaca, primetio sam veliki broj kamiona i raznovrsnu mehanizaciju. To me veoma obradovalo jer sam znao da su Izatovci mnogo bliži Pirotu putem preko Planinarskog doma, Visočke Ržane i Slavinje. Upravo zbog radova u ovom delu Visoka sam tog jutra izabrao da u ovaj kraj dođem dužim putem - preko Dimitrovgrada, Smilovaca i Donjeg Krivodola.

Otišao sam do zgrade koja se nalazi na ulazu u selo iz pravca Slavinje. Bio sam ubeđen da je u pitanju stara seoska škola, a u stvari to je sada ambulanta. Verovatno je nekada i bila škola pa je pretvorena u ambulantu kad u školu više nije imao ko da ide:

Izatovci su od Dimitrovgrada udaljeni oko 31 km. Rastojanje od Pirota, ako se ide preko Dimitrovgrada i prevoja na planini Vidlič, iznosi oko 55 km. Pomenutim putem preko Planinarskog doma na Vidliču i Slavinje, udaljenost sela od Pirota se smanjuje na 36 km. Izatovci na neki način predstavljaju centar dimitrovgradskog Gornjeg Visoka, mada slična obeležja imaju i susedna sela, Kamenica i Donji Krivodol. U ovom selu su 2011. godine živela 28 stanovnika, a 1948. je popisano njih 366. Po predanjima, to je selo u koje je došao neki Rus Isak, pa mu otuda i naziv, ili je u pitanju selo koje je osnovao jedan od dvojice braće hajduka (drugi osnovao susedne Braćevce).

Po drugi put sam se tog jutra spustio do reke Visočice:

Kretao sam se stazom uz desnu obalu reke nasuprot seoskom groblju, prošao pored jedne stare vodenice i kuća u južnom delu sela. Ubrzo sam stigao do drvenog mosta na Visočici:

Prešao sam na levu obalu reke. Imao sam nameru da pronađem jedno zanimljivo i pomalo zaboravljeno mesto u okolini sela. Naime, ranije sam čitao da je u blizini Izatovaca postojao Manastir Sveti Arhangel ili takozvani Manastir Izatovac, ali da je on srušen i da su od njega praktično ostali samo temelji i ruševine. Još na putu između sela Boljev Dol i Kamenice, kada je bilo jasno da od uspona na Boljevske vrhove tog jutra nema ništa, odlučio sam da potražim ostatke starog manastira. Kako sam za tako nešto bio nepripremljen, od supruge Saške sam preko Vibera dobio slike teksta posvećenog manastiru u knjizi mog prijatelja Cvetka Ivanova iz Dimitrovgrada - ,,Vera i kamen - crkve i manastiri'' (Dimitrovgrad, 2018). Znao sam da se manastir nalazio na severnim padinama Vidliča, jugoistočno od sela, pa sam rezonovao da do njega mogu doći putem koji nakon drvenog mosta vodi uz levu obalu reke:

Još od ljudi, koji su čuvali ovce i koze u blizini seoske ambulante, dobio sam izvesna usmerenja i trebalo je da prvo potražim ,,žuti most'', uzvodno od sela. Ja ih nisam poslušao... Izbio sam najpre na jedan strmi odsek nad Visočicom, sa koga sam imao lep pogled na selo:

Išao sam dalje putem, vodeći se činjenicama iz pomenute knjige - da se manastir nalazio na ,,oko 0.5 km jugoistočno od centra sela'' i da je mesto na kome je bio manastir danas ,,pošumljeno borom i obraslo trnjem i šumom'':