14nov2020
Selo Zaskovci i vodopadi na Terzijskoj reci
Bio sam malo neodlučan oko ove relacije. Pošto je ova jesen relativno suva, znao sam da staroplaninski vodopadi nisu u svom pravom ,,izdanju''. Na kraju sam odlučio da idem, u tome me nije sprečila ni jutarnja magla. Rekao sam sebi, ako ništa drugo, uživaću u bojama jeseni i ,,čarobnoj šumi'' u dolini Terzijske reke. Nisam se prevario...
Do polazne tačke sam imao 45 minuta vožnje automobilom, preko Temske i kroz kanjone Temštice i Toplodolske reke. Već sam opominjao ranije - put je u sve lošijem stanju. Valjda je poenta u tome da turisti uživaju u lepotama ,,srpskog Kolorada'', a ne da se plaše da će im stena pasti na auto ili, ne daj Bože, da će se prevoznim sredstvom survati u provaliju. Da li je u pitanju kažnjavanje najbuntovnijeg dela pirotske opštine ili nešto drugo, nije ni važno. Sa ovakvim pristupom razvoju turizma, nikada nećemo dostići ono što želimo.
Odvajanje za Zaskovce, sa puta za Topli Do, nalazi se na oko 28.5 km od Pirota i na 595 m nadmorske visine:
Ovde se ostavlja auto i dalje produžava peške jer je put do sela veoma loš - blatnjav i pun dubokih rupa sa vodom:
Celom svojom dužinom put vodi desnom obalom Zaskovačke reke. Ona na ovom potezu ima priličan pad i formira više lepih, penušavih slapova. Teško je snimiti ih jer ih zaklanja drveće, ali se huk brze planinske reke bez prestanka čuje sve do sela:
Posle nešto više od pola sata hoda od odvajanja za Zaskovce sa asflatnog puta, bio sam na ulazu u selo. Prelazim most na Terzijskoj reci, na kojoj ću potražiti nekoliko vodopada:
Ispod mosta Terzijska reka se spaja sa tzv. Selskom rekom. Nešto niže se pridodaje još jedna rečica koja dolazi sa severa i tako nastaje Zaskovačka reka, pritoka Toplodolske reke. Kroz Zaskovce prolazim bez dužeg zadržavanja. O ovom selu sam na blogu pisao 25. decembra 2019. godine u sekciji ,,Arhiva predloga''.
U selu se finiširaju radovi na vodovodu. Iz centra postoji put koji vodi u pravcu seoskog groblja, a ja koristim prečicu i ubrzo izlazim na brdašce iznad sela. Na njemu se nalaze dva stara krsta i odavde je lep pogled na dolinu Terzijske reke u pravcu zapada:
Ovde nakratko odmaram, a zatim pravim grešku. Umesto da krenem gornjim putem, u pravcu seoskog groblja, ja krećem onim donjim i silazim do same reke:
Na sreću, brzo uviđam svoju grešku. Skrećem desno pa kroz šumu i preko jedne livade izlazim na pravi, gornji put. U višim delovima je još uvek prisutna jutarnja magla. Iznad desne obale Terzijske reke se uzdiže Del, čija je najviša kota na 1145 m visine:
Prolazim kroz zaskovačku mahalu koja se naziva Reka i u kojoj ima ljudi i domaćih životinja:
Nakon 25 minuta hoda od centra sela dolazim do mesta gde put prelazi Terzijsku reku i produžava naviše, u pravcu Jabučkog ravništa. Ja odlučujem da odavde pratim tok reke:
Vrlo brzo shvatam da to neće biti nimalo lako - početna staza se gubi, moram da gazim duboko opalo lišće, da izbegavam trnje i oborena stabla:
Okruženje je veoma lepo, a na reci je puno manjih slapova. Neprestano skačem s kamena na kamen i prelazim s jedne obale rečice na drugu. Ovakvo kretanje je veoma sporo i oduzima puno energije:
Stabla drveća dobijaju sve čudnije oblike:
Nakon 45 minuta kretanja uz korito Terzijske reke, na njenoj levoj obali pronalazim šumski put. Ovde, u samom koritu reke, stoje ostaci stare kamene vodenice. Tu se u Terzijsku reku uliva i jedan potočić, njena leva pritoka, na kome ću kasnije potražiti vodopad Snkov kamen.
Preskačem reku i na njenoj desnoj obali, iza jedne velike stene obrasle mahovinom, pronalazim drugu vodenicu ili pojatu:
Stotinak metara od nje nailazim na prvi u nizu od nekoliko vodopada na Terzijskoj reci. Neki ga jednostavno nazivaju ,,Skok''. Veoma je lep i pomalo podseća na čuvenu Tupavicu jer se voda preliva preko stena:
Obilazim ovaj vodopad levom obalom reke i najpre primećujem jedan omanji, ali veoma lepi slap:
Ovde se šuma proređuje i tu se nalazi drugi veći vodopad na Terzijskoj reci. Manji je od prvog, ali je podjednako lep:
Po mojoj slobodnoj proceni, ovo mesto se nalazi na oko 1020 m nadmorske visine. Od Zaskovaca je udaljeno oko 4 km, a ja sam do njega došao posle skoro sat i po vremena hoda iz centra sela. Znao sam da se iznad ovog drugog, nalazi još jedan lepi vodopad na Terzijskoj reci, treći u nizu, ali sam odustao od odlaska do njega. Inače izvorište Terzijske reke se nalazi na Ilinim barama, u blizini Bolvan kamena i turističkog centra na Jabučkom ravništu.
Uživao sam u pogledu na okolinu i prikupljao snagu za ono što me očekivalo u nastavku relacije. Stenoviti odsek Krivuljana izvirivao je iz magle na severu. U njegovom podnožju sam rešio da potražim još jedan vodopad, Snkov kamen, koji se ne nalazi na samoj Terzijskoj reci već na njenoj pritoci.
Ne vraćam se naniže jer ne želim da gubim visinu koju sam stekao teškom mukom. Do potoka, na kome se nalazi traženi vodopad, stižem najkraćim putem - direktno kroz šumu:
Teren je izuzetno strm. Idem pravo naviše. Duša mi je u nosu, pravim česte pauze. Vodi me misao da ću se uskoro naći u podnožju vodopada koji je drugačiji od svih prethodnih.
Vodopad Snkov kamen je na nešto većoj visini od vodopada na Terzijskoj reci - oko 1150 m. Od njih je vazdušnom linijom udaljen oko 400 m, a meni je za prelaženje tog rastojanja po izuzetno teškom i strmom terenu bilo potrebno oko 25 minuta:
U proleće, kad se topi staroplaninski sneg i kada ovaj potok dovoljno ojača, mlaz vode prolazi i kroz drugi žleb u steni. Tada vodopad Snkov kamen postaje izuzetno atraktivan. Potražite na ,,YouTube''-u snimke.
Čekao me povratak. Najpre spust niz levu obalu potoka do ušća u Terzijsku reku i izlazak na šumski put:
Dok me ovaj put nepogrešivo vodio u pravcu sela, razmišljao sam kako vodopadi na Terzijskoj reci i nisu tako teško dostupni ako se od Zaskovaca ide upravo njime. Negde iznad mesta gde sam krenuo uz tok reke, izašao sam na nešto čistiji teren. Iznad mene je bio stenoviti vis od 1102 m:
Ovde sam prošao između napuštenih pojata i ubrzo se, nedaleko od zaseoka Reka, našao na glavnom putu za selo:
Pogled na okolinu je bio mnogo lepši nego nekoliko časova ranije kada sam prošao u suprotnom smeru. Severoistočno od Zaskovaca je provirivao markantni stenoviti vis, Gavran kamen (1090 m), a sa platoa kod seoskog groblja sam imao lep pogled na severni deo sela i na dolinu Terzijske reke:
U selu sam bio nakon svega 50 minuta od polaska sa vodopada Snkov kamen. Još oko 30 minuta mi je trebalo da stignem do raskrsnice na kojoj me čekao automobil za povratak kući u Pirot.
Trajanje relacije: oko 6h
Zahtevnost relacije: teška (4/5)
Karakteristike: fenomenalna relacija koja nije preterano naporna ukoliko se ide pravim putem od sela, a ne uz sam tok Terzijske reke; nekoliko lepih vodopada na ovoj reci na maloj udaljenosti i jedinstveni vodopad Snkov kamen na pritoci Terzijske reke; prelepa šuma i pejzaži
Rizici: nema nikakvih markacija, ići samo u društvu vodiča koji dobro poznaje teren; otežano kretanje uz reku zbog konfiguracije terena, trnja i opasnog klizavog kamenja; strm uspon do vodopada Snkov kamen