13dec2020 Kikine vodenice i Barje

Na samo pet minuta vožnje autom od centra grada, na oko 2.5 km udaljenosti, nalazi se jedno lepo mesto koje može da posluži za brzi beg iz grada i gužve. Ranije sam voleo da ga obilazim u rano proleće, kako bih brao mladu koprivu i livadsko zelje. Sada sam ga posetio u drugo doba godine i u sasvim drugačijim vremenskim uslovima.

Kolima sam stigao do Vile ,,Dijana'', popularne među mladencima. Nalazi se na putu za Barje Čiflik, preko puta velikie hladnjače i na levoj obali Rasničke reke:

Krenuo sam ka selu Barje Čiflik i ubrzo skrenuo desno. Krajolik se izmenio od mog poslednjeg prolaska u septembru 2018. Nije bilo starog puta koji je vodio preko livada:

Stigao sam do mosta na Kosturskoj reci, koja se uliva u Bistricu u neposrednoj blizini Gradića i pirotskog Gradskog parka:

Nedaleko odavde nalazila se bašta mog dede. Voleo sam da obilazim ovo mesto u letnjem delu godine. Do njega se može doći i iz drugog pravca, od Gradske bolnice i sela Gnjilan. Najviše sam voleo kružnu putanju - dolazak preko ,,Galije'' i puta za Barje Čiflik, a povratak preko bolnice i puta za Gnjilan. Dolazio sam peške i biciklom. Sa ovog mesta sam često uživao u pogledu na planinu Belavu:

Posle prisećanja na neke lepe momente od pre dvadesetak i više godina, vratio sam se do mosta na Kosturskoj reci. Sada sam skrenuo desno, u želji da posetim još jedno meni drago mesto. Put je bio izuzetno blatnjav. Na sreću, ta deonica nije duga i ubrzo je zamenjuje drvored topola, vidljiv i sa puta za Barje Čiflik:

Upravo ovde smo ranije brali najbolje mlade koprive. Stigao sam do mesta koje se zove ,,Kikine vodenice''. Stara vodenica je odavno napuštena i ostavljena da propada, a do nje je nekada vodio rukavac (vada) obližnje Kosturske reke. Gazda Kika je poreklom bio iz sela Gnjilan.

Voda je pokretala vodeničarske kamene i služila za mlevenje žita:

Još jedna tužna slika iz pirotskog kraja. Ima ih puno, već sam navikao na njih. Napustio sam ovo mesto koje bi moglo da posluži i za snimanje horor filmova i krenuo ka putu za Barje Čiflik. Udaljen je svega par stotina metara. Između Kikinih vodenica i puta prešao sam preko livade koja je nekada bila u vlasništvu moje porodice. Kao i uvek, proradile su emocije...

Malopre sam napisao da sam do dedine bašte voleo da dolazim iz dva suprotna pravca - preko ,,Galije'' i Gradske bolnice. Još više sam voleo da dolazim peške, kroz Barje. Bilo mi je potrebno nekih pola sata hoda od moje kuće u Barju (pirotsko naselje) da stignem do odredišta. Sada to nije moguće - isprečio se auto-put. Ovog puta sam nakon mnogo godina prešao most na Rasničkoj reci i krenuo stazima kojima sam ranije tako rado prolazio:

Krivudava putanja je vodila između njiva i livada. Teren je ranije bio močvaran pa je ispresecan brojnim kanalima. Nekada, u tursko vreme, malo dalje, ka selu Barje Čiflik, nalazilo se selo Sredorek koje više ne postoji.

Nakon 10-15 minuta hoda od mostića na Rasničkoj reci, stigao sam do novog auto-puta i ograde koja ne dozvoljava dalje kretanje u pravcu grada:

Duž ograde se proteže put kojim ljudi dolaze poljoprivrednim mašinama do svojih njiva. Ranije nisam ni pomišljao o mogućnosti da će nekada ovde proći savremeni auto-put. ,,Stari'' magistralni put je svega nekih 500 m dalje i on ranije nije predstavljao prepreku. Tada sam prolazio kroz Barje, a rečicu Rogoz prelazio na mostu kod Novog Tigrovog naselja.

Barje, ravničarski i nekada močvarni kraj jugozapadno i južno od Pirota, kroz istoriju je dugi niz godina određivao sudbinu Pirota i kočio njegov dalji razvoj. Izbegavajući ga, antički put Via Militaris je prolazio južnim obodom Pirotskog polja. Tek kada su Turci u XV veku trasirali Carigradski drum (,,Stambul jol'') sredinom Pirotskog polja, dolazi do prekretnice u razvoju grada i, osim vojničke, počinju da se razvijaju njegova zanatska i trgovačka funkcija. Prekriveno ševarom i trskom, močvarno Barje je dugo predstavljalo leglo komaraca, pa je Pirot, osim po svojim ćilimima, nadaleko bio čuven i po tzv. ,,pirotskoj groznici'' - malariji. Godišnje je ova opasna bolest u Pirotu odnosila i po 2000 života. Radovi na sređivanju hidroloških prilika i melioraciji močvarnog Barja započeti su 1926. godine, čime je zadat glavni udarac malariji u Pirotu. Nakon toga voda Barja je usmerena da otiče kroz Bistricu, došlo je do povlačenja podzemnih voda i stvaranja pogodnog zemljišta za naseljavanje i poljoprivredu, mada se najniži delovi Barja posle obilnih kiša i naglog topljenja snega zabaruju i danas.

Trajanje relacije: oko 1.5h

Zahtevnost relacije: laka (1/5)

Karakteristike: miran kraj, nadomak grada, u kome možete provesti prijatne trenutke

Rizici: blato