Pirot i pirotski kraj

19dec2020 Trasom budućeg puta ka Jabučkom ravništu (granica opština Pirot i Knjaževac)

Sasvim je logično da početna tačka moje relacije bude na mestu gde nekada, u budućnosti, treba da krene trasa novog puta koji bi povezivao Pirot i istočni krak Koridora 10 sa ski-centrom ,,Babin zub'' i Jabučkim ravništem. To je prevoj K'ln, udaljen oko 25.5 km od Pirota i 2 km od sela Cerove, na regionalnom putu koji Pirot povezuje sa Knjaževcem i Zaječarom. Nalazi se na oko 630 m nadmorske visine i predstavlja vododelnicu ili razvođe slivova dveju velikih reka, Nišave i Timoka. Nekada se na ovom mestu nalazila kula ili osmatračnica turske vojske i sa nje je bilo lako kontrolisati širu okolinu.

Krenuo sam putem koji vodi ka 3.5 km udaljenom selu Mirkovci. Već sam o njemu pisao u novembru 2018. Prilično je krivudav, vodi padinama Glame, prolazi pored obročnog mesta posvećenog Svetom Iliji. Dalje, uz nešto jači uspon, vodi uz brdo Netemija (811 m), praveći i jednu lakat-krivinu.

Odmoran i svež, za tačno 20 minuta sam prešao rastojanje od prevoja K'ln do važne raskrsnice puteva na oko 760 m nadmorske visine. Na njoj se pravo produžava za Mirkovce i tim putem sam poslednji put išao pre otprilike dve godine. Desno gore se skreće na put koji je prosečen 2009. i koji bi trebalo da skrati deonicu od Pirota do Jabučkog ravništa za više od 20 km.

Prvi put sam ovim putem prošao 11. aprila 2015. Pokušaću da vam na najbolji način, nepristrasno i objektivno, predstavim prvu polovinu kompletne deonice do Jabučkog ravništa, kako bi stekli sliku o tome koliko je ostvarenje ovog velikog projekta realno ostvarivo. U novembru prošle godine sam preneo tekst na svojoj FB stranici o spajanju Babin zuba i Koridora 10, o tome da je procenjena vrednost investicije oko 22 miliona eura (u pitanju je potpuno novi put!), kao i o tome da je projekat odobren i da se ,,samo'' čeka novac za njegovu realizaciju. Dužina trase, od skretanja sa puta za Knjaževac do Jabučkog ravništa, bila bi oko 20 km i on bi na toj deonici morao da savlada visinsku razliku od skoro 1000 m. Ono što je najvažnije, omogućio bi turistima iz Pirota i susednih mesta, kao i onima iz Sofije i drugih delova Bugarske, da znatno brže stignu do ski-centra na Babinom zubu, jer ne bi bilo potrebno putovati preko Kalne i Crnog Vrha. Put bi vodio kroz atare sela Mirkovci i Rudinje, što bi pozitivno uticalo na razvoj ovog pasivnog područja.

Odmah nakon odvajanja pruža se lep pogled na dolinu prema Mirkovcima i na planinu Granikovo koju put treba da obiđe. Lep je i pogled unazad prema selima Šugrin i Stanjinac:

Ovde je put prilično krivudav i pun uspona i padova, ali je podloga kamenita i nema većih problema:

Zatim se trasa puta približava selu Mirkovci na manje od 500 m udaljenosti i prolazi bukvalno ,,iznad sela'':

Međutim, drveće i šipražje ne dozvoljava lep pogled na selo. Koliko je to teško, neka ilustruju sledeće fotografije koje su nastale nakon probijanja kroz trnje i ranjavanja ruku i lica:

U pitanju je jedno od najmanjih pirotskih sela u kome trenutno boravi svega par starih ljudi. Posle 50-ak minuta hoda od odvajanja novog puta od puta za Mirkovce, dolazi se na prevoj na kome se nalazi nekoliko starih, napuštenih koliba i pojata. Ovaj prevoj je na oko 920 m nadmorske visine:

Odatle se put spušta u jednu lepu dolinu koja se pruža u pravcu istoka i sela Rudinja. Severno od nje je planina Granikovo (najviša kota 1088 m), a južno je od Cerove i puta Temska - Kalna odvaja planina Glama (960 m). Kada sam ovde prolazio u proleće 2015, vode je bilo na sve strane i putem je teklo više potočića. Ovog puta nije takav slučaj. Kako god, ovde se formira jedan izvorišni krak Rudinjske reke, pritoke Temštice.

I ovde je put prilično valovit. Za razliku od prvog dela trase, zemljište je veoma rastresito i meko. Praktično nema zemlje u pravom smislu te reči, već je podloga sastavljena od mešavine gline i peska. Posledica toga jesu vodena erozija i duboke rovine na putu:

S gornje strane puta nalazi se nekoliko napuštenih koliba:

Put zatim zaokreće na sever pod gotovo pravim uglom:

Nadalje se ide iznad jedne druge doline, koja je mnogo dublja i prostranija od prethodne, i u kojoj se formira drugi krak Rudinjske reke. Ovaj kraj je pust i nenastanjen, pojate Rudinjaca su uglavnom napuštene, a često dolaze lovci. Naziva se Balica, a s druge strane doline su Lubni del i put ka Vikalištu, interesantnom mestu severno od Rudinja.

Ako je put do malopre išao južnim padinama Granikova, sada obilazi ovu planinu s njene istočne strane. Po mom mišljenju, ovo je najproblematičnija deonica budućeg puta ka Jabučkom ravništu. Zemljište je meko, svlači se i ugrožava put:

Pogled na kraj između Rudinja, Zaskovaca i Babinog zuba je fantastičan: markantna Brezovička čuka (1281 m), Bolvan (1429 m), Orlova stena...

Put u potpunosti obilazi Granikovo. S leve strane se odvaja put kojim se ova planina može obići sa severa i stići u selo Mirkovce. Posle tačno dva sata hoda od K'lna i pređenih 8 km dolazim do jednog lepog mesta do koga sam stigao pre pet i po godina. Ne bez razloga, naziva se Dobrogled:

Ovde je, na nadmorskoj visini od oko 875 m, granica dve opštine - pirotske i knjaževačke. Na jug ,,puca'' lep pogled u pravcu Rudinja, doline Temštice, planine Belave, čak i Pirota (vazdušnom linijom udaljen oko 20 km). Na sever je lep pogled na knjaževački kraj i venac Stare planine na granici sa Bugarskom iznad Tatarašnice i Ravnog Bučja. Duboko u dolini je mahala knjaževačkog sela Ćuštice koja se valjda naziva Drenovski Del. Oko 3 km je udaljena od centra ovog raštrkanog staroplaninskog sela, do koga se stiže putem iz Balta Berilovca.

Dobrogled je izuzetan vidikovac i savršeno mesto za odmor, ali i raskrsnica nekoliko puteva koji vode u različitim pravcima. Odlučujem da produžim dalje, ispod brda Dubak (995 m) i da ,,proverim'' još malo trasu budućeg planinskog puta.

Prvi put sam na ovoj deonici koja u podnožju brda Dubak ponovo vodi u pravcu istoka i uglavnom prolazi kroz šumu:

Sa jednog mesta gde je drveće proređeno pruža se lep pogled na dolinu prema Rudinju, Granikovo i put kojim sam došao:

Planina Granikovo inače ima oblik ogromnog sedla koje se lako prepoznaje iz Pirotskog polja i drugih delova opštine. To se lepo vidi na gornjoj fotografiji.

Približavam se tačno polovini buduće trase puta i razmišljam o tome da on odavde do Jabučkog ravništa mora da savlada visinsku razliku od skoro 800 m, što je četiri puta više nego u njegovoj prvoj polovini. Zvuči pomalo neverovatno... pogotovo što mi njegova trasa u nastavku izgleda nerealno (ako je verovati poslednjoj verziji moje topografske karte posvećene Parku prirode Stara planina):

Naime, put bi produžavao pravo, obilazio kupastu Brezovičku čuku, a zatim skretao na sever i strmo vodio do stene na Bolvanu i platoa na Jabučkom ravništu.

Ja dolazim do još jednog vidikovca, sa koga uživam u pogledu na okolinu. Čak mogu da vidim i zanimljivu stenu na Vikalištu (1065 m), gde sam sa svojim kumom Marjanom bio u proleće 2019:

Put odavde skreće na sever i ja bivam iznenađen onim što vidim - Prekrsni Del, još jedna udaljena mahala knjaževačkog sela Ćuštice:

Reč je, uz Tovarnicu, o verovatno najudaljenijoj ćuštičkoj mahali. Ovde, u podnožju Bolvana i atraktivnih kamenitih stena, nalazi se začetak Strmničke reke, izvorišnog kraka Ćuštičke reke. Bio sam oduševljen izgledom ovog mesta i njegove okoline:

Uživao sam na zimskom suncu koje je grejalo toplo, kao prolećno. Ovakvog Svetog Nikolu ne pamtim...Nisam želeo da silazim u selo. Posetiću ga drugom prilikom, iz centra Ćuštice.

Navigacija na mom mobilnom telefonu je pokazivala da sam od prevoja K'ln udaljen tačno 10 km i da sam to rastojanje prešao za 2.5 h hoda. Čekao me naporan povratak kući, istim putem. Opijen lepotom predela kroz koje sam prošao, skupio sam snagu i krenuo nazad. Do K'lna i asfaltnog puta mi je trebalo 1h 50 min.

Da ukratko napravim rezime onoga što sam video, a tiče se buduće trase puta ka Jabučkom ravništu. Za pet i po godina, od mog poslednjeg prolaska u proleće 2015, ništa se bitnije nije promenilo. U prvom delu put je tvrd, krivudav i valovit. Probleme vidim u dolini između Granikova i Glame, a još više na istočnim padinama Granikova, jer je teren prilično nezgodan. U podnožju brda Dubak situacija je bolja, ali sam skeptičan po pitanju drugog dela trase, kada na relativno kratkom rastojanju treba savladati veliku visinsku razliku, u predelu punom vrhova i dolova. Nisam stručan da procenjujem, ali mi je jasno da bi ovaj put predstavljao kapitalnu investiciju za opštine Pirot i Knjaževac i da bi umnogome doprineo razvoju turizma na Staroj planini. Srazmerno značaju, potrebna su i velika ulaganja i ogroman trud građevinara. Ukoliko svi, uključujući državu, nađu interes u tome, konfiguracija terena neće predstavljati nikakav problem i put će biti izgrađen za pristojno vreme. Šta vi mislite o tome?

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: teška (4/5), rastojanje koje se prelazi je veliko, ali se ide putem

Karakteristike: prelep kraj između Mirkovaca, Rudinja, Zaskovaca i Ćuštice - ,,predvorje'' Stare planine; fantastični vidikovci

Rizici: markacija nema, ali ne bi trebalo da bude problema sa snalaženjem; kraj je pust i nenastanjen, posećuju ga jedino lovci i drvari - opasnost od divljih životinja!