Pirot i pirotski kraj

23jan2021 Od Rasnice do puta za Prisjan

Uvek kada dođem u Rasnicu automobil ostavim ispred velike školske zgrade. Tu je i Crkva Svetih vrača Kozme i Damjana:

Ovde je i most na Rasničkoj reci. Selo se smestilo u suženju na obe njene obale. Poplave u pirotskom kraju pre desetak dana nisu mimoišle ni ovo selo. Posledice visokog nivoa Rasničke reke, čiji sliv zauzima veliko prostranstvo u južnom delu pirotske opštine, još su vidljive. Sama reka izgleda nikad bistrije jer je vodena bujica ,,isprala'' kamenje u njenom koritu:

Marjan i ja prolazimo delom sela koji se nalazi na desnoj strani reke:

Na raskrsnici na sledećoj slici skrećemo desno, penjemo se i ubrzo smo na blatnjavom putu izvan sela:

Zatim napuštamo put i idemo pravo uz brdo. Naša relacija već na početku dobija naznake planinarenja. Uspon traje oko deset minuta:

Dolazimo do mesta na kome sam poslednji put bio pre osam godina, u januaru 2013. Zove se Majni krst i nalazi se na koti od 501 m:

Sa ovog mesta se pruža fantastičan pogled na okolinu, pre svega na Pirotsko polje, grad Pirot, planine Belavu i Vidlič, kao i na obližnja sela - Gnjilan, Barje Čiflik, Veliki i Mali Suvodol, Blato, Kostur, Ponor i naravno Rasnicu:

Pravac našeg daljeg kretanja se odavde lepo vidi. On vodi na jug, do puta koji povezuje Pirot sa Prisjanom. Udaljenost od krsta do mesta na ovom putu, gde želimo da odemo, je oko 4 km vazdušnom linijom. Orijentiri su brda približno iste visine: levo - Božurato (677 m), pravo - Zabel (681 m) i desno - Kale (694 m):

Putanju nam preseca više seoskih puteljaka. Pogled unazad izgleda ovako:

Ovde je ,,brisani prostor'' i manje probleme nam pravi hladna košava. Od mesta zvanog ,,Ciganska padina'' izgled terena se menja i više je drveća:

U daljini se može videti delić masiva Suve planine, a nedaleko od nas je markantno brdo Kale, u čijem se podnožju nalaze izvorište Bivoljak i spoj Prisjanske reke i Sinjeglavskog potoka:

Nakon pola sata hoda od Majnog krsta, dolazimo do neke vrste prevoja. Sada možemo da vidimo i dolinu Kamičke reke, između Kamika i Prisjana:

Ispred nas je brdo Zabel koje moramo obići s njegove severne strane. Pratimo put i dolazimo do mesta gde se nalazi lovačka čeka:

Brdo Božurato je sve bliže, a to ukazuje da smo nedaleko od asfaltnog puta. Ponovo imao lep pogled na grad i planine u njegovom zaleđu:

Nakon skoro 1h 20 minuta hoda od Rasnice, izlazimo na put za Prisjan. Produžavamo prema ovom selu i posle otprilike 500 m dolazimo do ovčarnika koji predstavlja naš cilj. Do Prisjana od ovog mesta nema više od 3 km.

Od mladića koji ovde čuva ovce dobijamo neophodne informacije. Marjan i ja ne želimo da se u Rasnicu vraćamo istim putem. Cilj nam je da brdo Zabel, ispod koga se ovčarnik nalazi, obiđemo s njegove južne i zapadne strane i da se zatim uključimo na put kojim smo i došli iz pravca Rasnice. Čovek nam objašnjava da sledimo neki put koji vodi obodom doline Prisjanske reke. Iz iskustva znam da neće biti lako... Krećemo na suprotnu stranu u odnosu na onu s koje smo došli do ovog mesta:

Moje sumnje se obistinjuju. Na pojedinim mestima razaznaje se nekakav put, ali se on vrlo brzo gubi među kamenjem i travom. Krećemo se polukružno, birajući čistiji prostor. Povremeno se probijamo kroz retku grabovu šumu i trnje:

Levo od nas je duboka dolina Prisjanske reke. Iako smo na nepoznatom terenu, nema nerviranja i panike. Vreme je prilično toplo, znamo pravac svog kretanja i imamo ,,svo vreme ovoga sveta'' da pronađemo put do Rasnice. Izvesno vreme pratimo i jednu stazicu, ili ,,vrvinu'', što bi rekli Piroćanci:

Posle 45 minuta hoda od ovčarnika na putu za Prisjan, dolazimo do mesta sa koga se ponovo pruža lep pogled na naš voljeni Pirot. Osećamo olakšanje jer znamo da smo nešto ranije prošli putem koji je ispod nas:

Tako je i bilo. Ubrzo smo se našli na poznatom putu i spuštali se ka Rasnici:

Tokom spusta odlučujemo da ne idemo do Majnog krsta već da se spustimo padinom brda i u selo uđemo na drugom mestu, kod starog groblja:

Za povratak u Rasnicu, od ovčarnika ispred Prisjana, trebalo nam je 1h 40 minuta. Nakon toga je usledio zasluženi odmor u centru sela, pored Rasničke reke:

Kum Marjan je, i po ocu i po majci, poreklom iz Prisjana. Od njegovog oca smo saznali da su đaci iz Prisjana nekada praktično birali jedan od tri moguća dolaska do škole u Rasnici (ova dva sela su međusobno udaljena oko 5 km). Kada Prisjanske reke ,,nema'' (kad oslabi u letnjem periodu, nakon dužih suša) u Rasnicu je bilo moguće doći niz njenu dolinu. Drugi način dolaska se birao kada je reka ,,jaka'' i kada je prolaz kroz dolinu bio nemoguć. Otprilike se poklapao sa trasom koju smo mi prošli u povratku sa ovčarnika, s tim što je sigurno u prošlosti staza bila prepoznatljivija i mnogo lakša za prelaženje nego danas. Treći način je đake iz Prisjana vodio obodom leve obale Prisjanske reke, preko Kalea, do mesta Bivoljak. Tu gde se Prisjanska reka i Sinjeglavski potok spajaju i grade Rasničku reku, prelazilo se na njenu levu obalu, izlazilo na put koji vodi za Pasjač i Sinju Glavu i direktno dolazilo do rasničke škole. Ako ovaj tekst čita neko od boljih poznavalaca prilika u prošlosti, voleo bih da nam svoje utiske prenese u delu predviđenom za komentare.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: staze koje povezuju dva bliska sela, međusobno razdvojena teško prohodnom dolinom Prisjanske ili Rasničke reke; vidikovci sa fantastičnim pogledom na Pirotsko polje, grad Pirot, okolne planine i sela

Rizici: putevi i staze se jedva razaznaju, na pojedinim mestima su neprepoznatljivi; divlje životinje