Pirot i pirotski kraj

24jan2021 Tupavica i Bislavski vodopad

U obilazak dojkinačkih vodopada ovog puta idem sa Ivanom, iskusnim planinarom iz Niške Banje. Slučajno smo se upoznali u septembru prošle godine na tzv. ,,Kraljevom putu'', između Bojaninih voda i prevoja Devojački grob na Suvoj planini. On se tada po 199. put u svom životu penjao na Trem, a ja sam išao na suprotnu stranu - ka Sokolovom kamenu i Mosoru.

Već na putu za Dojkince, aktivan vodopad Bela voda, uzvodno od Rsovaca, i visok nivo Dojkinačke reke ispod izletišta Vrela, obećavali su izuzetan doživljaj. Orni i u dobrom raspoloženju najpre prolazimo kroz Dojkince:

Dojkinačka reka izgleda prelepo. Aktivirali su sve svi znani i neznani vodotoci koji je hrane vodom. Mnogi od njih se prelivaju preko puta:

Prolazimo Čedinu česmu i Sinošćir:

Brdo koje dominira ispred nas na poslednjoj fotografiji je Mala Bislava. Predstavlja krajnje istočne obronke staroplaninskog masiva koji se ugnezdio između tri velike planinske reke - Dojkinačke, Toplodolske i Visočice. U njegovom podnožju potražićemo Bislavski vodopad.

Po prelasku mosta na Dojkinačkoj reci, nailazimo na Bislavski potok koji teče paralelno putu. Na njemu u letnjem periodu godine i nema vode:

Na ovo mesto, pored Nebocine vikendice, vratićemo se nakon obilaska Tupavice i krenuti uz Bislavski potok. Do skretanja za Tupavicu ima manje od 500 m:

Od starta relacije sam tempo morao da prilagođavam šezdesetosmogodišnjem čoveku. Do Tupavice dolazimo posle sat i po vremena od centra Dojkinaca:

Najlepši srpski vodopad je baš onakav kakvog sam odavno želeo da ga vidim:

Na putu od Dojkinaca do Tupavice, u rano, nedeljno, zimsko jutro, nismo srelli nikoga. Dokaz da popularnost ovog prelepog mesta ne opada ni u ovom delu godine, jeste dvadestak mlađih ljudi, uglavnom iz Niša, koji su išli ka njemu tokom našeg povratka u selo.

Opijeni lepotom Tupavice, Ivan i ja se vraćamo do mesta gde Bislavski potok praktično dodiruje put. Krećemo uzvodno, prateći najpre stazu, a zatim tragove planinara koji su prethodnih dana posetili Bislavski vodopad:

Za razliku od nekih drugih staroplaninskih rečica i potoka, kretanje uz Bislavski potok ne predstavlja veći problem. Korito je prilično široko, porast visine postepen, a kamenje nije preterano klizavo. Kao i obično u takvim situacijama, često skakućemo s jedne na drugu obalu, a na pojedinim mestima gazimo i kroz vodu:

Posle tačno pola sata, stižemo do mesta gde se dva potoka spajaju u jedan:

Levi potok dolazi sa Bislavskih korita i padina Vidličevog krajišta (1401 m):

Mi pratimo desni potok. On dolazi iz pravca Velike Bislave (1534 m), koja se nalazi jugoistočno od Arbanaškog kladenca i stare mlekare na Vrtibogu:

Nakon svega 200 m od spoja dva potoka, u desni potok se uliva jedan manji s njegove desne strane (levo - gledajući odozdo, iz pravca kretanja). Na njemu je Bislavski vodopad:

Po slobodnoj proceni, visok je tridesetak metara. Potok na kome se nalazi ima sasvim sigurno ograničen i ne tako prostran sliv. Stoga, na njemu retko kada ima puno vode.

Vratili smo se istim putem u Dojkince. Vreme smo prekratili prepričavanjem planinarskih dogodovština. Malo ko u tom pogledu može da se poredi sa Ivanom.

Trajanje relacije: oko 6.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: prelepa dolina Dojkinačke reke, fantastični vodopad Tupavica, manje poznat ali lep Bislavski vodopad

Rizici: staza do Bislavskog vodopada nije obeležena, ali neće biti problema ako se slede instrukcije

Najbolja ilustracija rizika će biti upozorenje na tabli ispred vodopada Tupavice - dobro pazite da ne zažalite zbog jedne fotografije ili selfija, pogotovo u zimskim uslovima: