Pirot i pirotski kraj

30jan2021 Do Sopota od crkvice Svetog arhangela Gavrila

Nalazim se na oko 9 km od Pirota, na putu za Temsku, na oko 355 m nadmorske visine. Tu je skretanje na stazu koja vodi do crkvice Svetog arhangela Gavrila. Pokušaću da odatle dođem do Sopota. To ne bi trebalo da bude problem jer je selo vazdušnom linijom udaljeno svega 2 km.

Crkvica je odmah tu i praktično se može videti s puta. Malo naniže, potok Duboki dol, koji dolazi iz pravca Sopota, uliva se u Nišavu. Upravo će mi njegov tok poslužiti kao orijentir da dođem do sela. Odmah zapažam da je pun vode. Nikada ga nisam video u takvom izdanju:

Ne zna se šta je zanimljivije - crkvica neobično malih dimenzija ili stari hrast ispod čije se krošnje ona nalazi. Meštani Sopota i njihovi gosti se ovde okupljaju svakog 26. jula:

Znam da odavde do Sopota mora da postoji put. On prolazi malo više levo, gledano ka selu, pa ja odlučujem da najpre krenem uz potok. Imam i pratioca - simpatičnog crnog psa koji je još na drumu rešio da deo svog vremena provede sa mnom. U obližnjoj šumi nailazim na ostatke stare vodenice:

Na pogodnom mestu donosim odluku da napustim potok i krenem uz brdo, ka putu. Uživam u zimskom ambijentu. Tišinu narušavaju samo huk potoka, ojačalog naglim topljenjem snega, i eventualno neki automobil koji na putu, koji sam maločas napustio, pokušava da stekne potrebnu brzinu pred uspon uz Prebijen del.

Desetak minuta nakon crkvice moj pratilac i ja izlazimo na put koji će nas odvesti u Sopot:

Nakon 10 minuta od izlaska na put, ili dvadesetak minuta od crkvice Svetog arhangela Gavrila, predamnom su prve sopotske kuće:

U Sopotu vode na sve strane. Prilično je toplo pa se sneg ubrzano topi. Više potočića se sliva u dolinu gde se formira Duboki dol. Moj mali prijatelj ostaje na ulazu u selo, zaokupljen igrom sa lokalnim psima, a ja dalje nastavljam sam. Vrlo brzo sam se našao u centru sela gde se nalaze prodavnica i veliki zadružni dom:

Zgrada doma je u prilično lošem stanju. U okviru nje je spomen-česma koja treba da simbolzuje bogatstvo ovog sela vodom. Sopot je svoje ime dobio upravo po jakom izvoru (vrelu), pored koga se nalazi (vlaška reč ,,šopot'' znači ,,izvor'' i ukazuje na tragove romanskog življa u pirotskom kraju):

Ovde se nekada nalazila velelepna kafana-pivnica Alekse Popovića Šangajca. O njoj i nekadašnjoj kafani ,,Šangaj'' na Sopotskom hanu, mestu gde se sa puta Pirot - Temska skreće za Sopot i Oreovicu, pisaću nekom drugom prilikom. Priča je izuzetno zanimljiva, a međusobno povezuje ova dva mesta udaljena oko 2 km.

U Sopotu, prema poslednjim raspoloživim podacima iz 2011, živi 261 stanovnik. Broj ljudi u selu je u konstantnom padu, a mnogo više ih je bilo nekada - 1948. godine čak 1103. Centar sela je na 505 m nadmorske visine, što znači da sam od polazne tačke na putu za Temsku svoju nadmorsku visinu povećao za 150 m. Ne moram da skrećem pažnju da je dosta kuća u Sopotu napušteno, a da njihov enterijer ukazuje na nekada razvijeno i živo selo:

Produžavam putem iza doma, s namerom da posetim mesto kome selo Sopot duguje svoje ime:

To je Sopotska banjica, čija voda ima konstantnu temperaturu od 18^oC. Nekada je voda bila toplija nego sada, ali je klizanjem zemljišta jedan od toplih izvora nestao. Ova voda je nekada pokretala desetak vodenica, a žene i dan danas na njoj peru veš i vunu.

Pored ovog mesta je objekat seoskog vodovoda, a ja sam imao sreću da vidim kako se voda razliva na sve strane i teče ka centru sela. Ovo je glavni vodeni tok koji snabdeva potok Duboki dol:

Banjica se nalazi neposredno ispod seoskog groblja, a strmom stazicom se od nje brzo stiže do crkve. Posvećena je Svetom Iliji:

Natpisi na starim krstovima i jednoj ploči ukazuju na XIX vek. Zanimljivo je da su posmrtni ostaci kapetana Milutina Karanovića, nakon njegove herojske pogibije u decembru 1877. godine, u obližnjem mestu Vrba kod Nišora, najpre preneti u Sopotsku crkvu, da bi kasnije bili sahranjeni pored oltara Temačkog manastira Sveti Đorđe.

Odmah ispod crkve je napuštena seoska škola. Nalazi se pored puta za oko 3 km udaljenu Oreovicu:

Tim putem sam se spustio u centar sela, a zatim produžio na suprotnu stranu. Odlučio sam da se do mesta polaska ne vraćam istim putem, već da napravim kružnu relaciju.

Do Sopotskog hana na putu za Temsku i Knjaževac ima oko 2 km. Strmina na toj deonici jedna je od najizrazitijih u pirotskoj opštini pa je obožavaju biciklisti kada se vraćaju iz Sopota za Pirot. Po izlasku iz sela primećujem da se na jednom mestu skuplja voda više manjih tokova, odakle se preliva prema dolini u kojoj je potok Duboki dol:

S leve strane je Bezdet i dolina Bezdetskog potoka. Nailazim na vikend-naselje koje se formiralo iznad Sopotskog hana:

S leve strane puta, neposredno pred raskrsnicu kod Sopotskog hana, nalazi se jedna česma koja je ovog puta bila poplavljena:

Voda se iz potoka razliva na sve strane:

Prolazim čuveni Sopotski han, nekadašnju kafanu ,,Šangaj'' i česmu koja se nalazi ispod puta za Temsku. Oko 1.5 km od ovog mesta me čeka automobil za povratak u Pirot:

Pred sobom imam veliki betonski most na Nišavi, preko koga prelaze trake auto-puta:

Prolazim i novu, još uvek neaktivnu Sopotsku petlju. Mnogo će značiti putnicima koji dolaze iz pravca Temske i Knjaževca, a putuju ka Beloj Palanci i Nišu. Više neće morati da odlaze do Pirota i tamo se uključuju na novi regionalni put. Ruku na srce, mišljenja sam da je na istom mestu trebalo napraviti isključenje i sa auto-puta, u cilju razvoja turizma na Staroj planini.

Ispod mesta gde sam otpočeo svoju kružnu relaciju, dugu oko 6 km, skrećem da vidim reku Nišavu. Ponovo je velika, vidljivi su tragovi visokog vodostaja od pre dvadesetak dana. Ovde se u nju uliva potok Duboki dol, koji dolazi iz Sopota:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: uspon do sela Sopot od crkvice Svetog arhangela Gavrila, uz potok Duboki dol; Sopot - zanimljivo selo, bogato vodom; čuveni Sopotski han na putu koji od Pirota vodi za Temsku i Knjaževac

Rizici: alternativni put do Sopota uz Duboki dol, blato