Pirot i pirotski kraj

7feb2021 Dojkinci - Tupavica - Rečna poljana - Vodopadi Jovin i Draganov vir

Posle dve nedelje sam ponovo u Dojkincima, ovog puta sa svojim kumom. Polazna tačka nam je planinarski dom na izlazu iz sela prema Arbinju, odakle krećemo novu avanturu:

Vremenski uslovi i slika doline Dojkinačke reke su slični onima od 24. januara, kada sam ovde prolazio s Ivanom, planinarom iz Niške Banje, na putu do Tupavice i Bislavskog vodopada - oblačno vreme, sunce koje pokušava da se probije kroz oblake, temperatura u laganom plusu, na putu mešavina blata, vode i snega, velika i moćna Dojkinačka reka, voda se u vidu potočića sliva sa svih strana:

Posle raskrsnice na Sinošćiru, a pre mosta na Dojkinačkoj reci, počinjemo stalno da gazimo sneg na putu. Iskreno, to me iznenađuje i ne sluti na dobro. Nisam očekivao takve okolnosti. Ispostaviće se da je to bilo presudno za (ne)uspeh naše planirane relacije.

Stičem utisak da snega ima više nego pre dve nedelje, ali je malo toplije i ovog puta se brže topi. Na Tupavicu svraćamo pre svega zbog Marjana. Ima nešto više vode i led je samo na krajevima vodopada. Nema onog snežno-ledenog ,,tunela'' u njegovom podnožju. Uvek uživam na ovom mestu:

Za dolazak do Tupavice trebalo nam je sat vremena hoda od planinarskog doma u Dojkincima. Ovde pravimo kraći odmor, a zatim produžavamo dalje, ka Rečnoj poljani. Snega je sve više, a na nekim mestima putem se slivaju potoci, pre nego što se pridodaju Dojkinačkoj reci. Sa stena pored puta se cedi voda.

Stižemo do Rečne poljane i čuvene Skripčanove česme. Od Tupavice nam je trebalo manje od pola sata:

Produžavamo do bele kućice. Tu se nalazi mostić na Dojkinačkoj reci koji ćemo preći i nastaviti u pravcu vodopada Orlov kamen. Ovde menjamo obuću - navlačimo gumene čizme umesto planinarskih patika. Jedini mogući izbor u tom trenutku.

Ovo mesto se nalazi na oko 1080 m nadmorske visine. Odmah po prelasku na levu obalu Dojkinačke reke skrećemo levo, po prvi put upadamo u dublji sneg i pratimo stazu koja vodi kroz šumu:

Dolazimo do potoka Lisevski dol. Nekoliko stotina metara dalje od Rečne poljane uliva se u Dojkinačku reku. Na njemu se nalazi vodopad Orlov kamen, do koga želimo da dođemo. On je od ušća vazdušnom linijom udaljen oko 3 km, ali se nalazi i na preko 300 m većoj nadmorskoj visini.

Dobro je što je potok pun vode - vodopad Orlov kamen sigurno izgleda prelepo. U to nisam ni sumnjao, na osnovu onog što smo videli na putu od Dojkinaca - aktivni su i bogati vodom svi vodotoci, čak i oni koji su leti uglavnom suvi. Ono što nije dobro, korito potoka Lisevski dol je neprohodno. Otpada prvobitni plan da kretanjem uz njega uzvodno dođemo do vodopada. Odlučujemo se na drugu opciju - pokušaćemo da se dokopamo grebena na desnoj obali potoka Lisevski dol i da se kasnije s vidikovca na Grbnjaču spustimo do mesta gde se nalazi vodopad. Ovu trasu sam planirao za povratak, ali su uslovi na terenu zahtevali da relaciju prilagodima njima. Gazimo potok i odmah krećemo strmo naviše kroz šumu:

Uspon je prilično jak. Levo, kroz granje, pruža se pogled na dolinu Dojkinačke reke prema ulazu u Arbinje. Sa porastom visine sve je bolji pogled unazad na uski Poljanski rt. Levo je Velika Bislava, a desno Donje i Gornje Ravno bučje. U leto 2017. sam se spustao ovim krajevima u povratku sa Bratkove strane i Mramora. Setio sam se jedne drage priče iz zavičajne literature - nekada su Gostuša i Dojkinci vodili pravi mali rat oko pašnjaka na tom području jer su bili najbolji u široj okolini.

Pratili smo put kroz šumu. Kretanje je bilo izuzetno naporno - noge su nam upadale u dubok sneg, pravili smo pauze na svakih minut-dva. Napredovali smo sporo. Na pojedinim mestima nam se činilo da je sneg dovoljno čvrst i da možemo brže hodati po njemu. Nakon nekoliko koraka obavezno bi smo propadali u beličastu dubinu. Na jednom mestu sam upao u sneg do pojasa.

Stigli smo do otprilike 1200 m nadmorske visine. Od mesta gde smo prešli potok prošlo je oko 35 minuta i od njega smo po slobodnoj proceni bili udaljeni oko 500 m. Znao sam da je ova deonica najteža i da nas nakon otprilike 2 km staze kroz šumu očekuje izlazak na čistinu i kretanje grebenom na oko 1500-1600 m nadmorske visine. Ali to je sada bilo isuviše daleko. Sa ovakvim tempom ne bi uspeli da se vratimo pre mraka na put za selo. Svašta mi je prolazilo kroz glavu. Uljuljkali su me toplo vreme cele prethodne nedelje, dan ranije i pravo prolećno vreme u Nišu, povoljna vremenska prognoza i najavljeni topli planinski vetar fen. Očigledno, vremenski uslovi ovde na Staroj planini su bili mnogo drugačiji od onih u Pirotu - bilo je jasno da je u prethodnom periodu ovde palo mnogo više snega, da su noći veoma hladne i da sneg tek sada počinje da se ubrzano topi. Uostalom, najveći neprijatelji planinara su magla, kiša i mek, raskvašen sneg zimi.

Marjanu i meni Stara planina je u tom momentu pokazala svoje ,,zube''. Kao da nije želela da nam otkrije jedan svoj skriveni biser, a to vodopad Orlov kamen svakako jeste. Pomislio sam da u životu ima važnijih stvari od tog lepog vodopada i da dalje napredovanje nosi preveliku dozu rizika. doneli smo, u tom momentu, jedinu isporavnu odluku - da odustanemo i vratimo se na glavni put. Vodopad Orlov kamen, stenu Orlovo lice, u čijem se podnožju on nalazi, i Grbnjač, u podnožju masiva Koprena, potražićemo nekom drugom, lepšom prilikom.

Posle spusta u trajanju od dvadesetak minuta ponovo smo prešli mostić na Dojkinačkoj reci. Uzput mi je na pamet pala ideja da Marjanu pokažem još dva lepa i lako dostupna vodopada. Produžili smo naviše, ka Arbinju. Prošli smo kućice gde je bilo ljudi i došli do mesta gde se skreće za vodopad Jovin vir:

Ovaj vodopad mi je ranije bio poznat i pod nazivom Arbinjski vodopad. Pošto se nalazi na nekih 500 m pre ulaza u Arbinje, ovaj naziv nije adekvatan. Nikada ga nisam video sa ovolikom količinom vode, jer sam ovde ranije uvek prolazio u letnjem delu godine:

Vratili smo se na put. Samo nekoliko stotina metara dalje je još jedna kućica. Tu je skretanje za vodopad Draganov vir:

Prilaz mu je zbog snega bio prilično otežan. U odnosu na Jovin vir, vodopad Draganov vir je izgledao još moćnije i lepše. Nalazi se na oko 1140 m nadmorske visine i od Dojkinaca je udaljen oko 8.5 km:

Povratak do planinarskog doma u Dojkincima je trajao skoro dva sata. Tog dana smo Marjan i ja prepešačili oko 17 km, na pojedinim deonicama po vrlo teškom terenu.

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: prelepa dolina Dojkinačke reke i neki od najpoznatijih i najdostupnijih vodopada na Staroj planini

Rizici: vodopad Orlov kamen je praktično nepristupačan u zimskom periodu godine