Pirot i pirotski kraj

14mar2021 Veliki Krčimir - Štrbovac - Ropot

U nedelju sam krenuo da proverim da li je Ropot, o kome sam tako mnogo čitao i slušao - izvorište, potok, vodopad ili od svega po malo. Iz Pirota me ispratila gusta magla. Obradovala me jer sam se setio one narodne: Magla u kotlini - putniče kreni na put, magla na planini - putniče ostani kod kuće. Znao sam da će tog dana biti lepo vreme.

Posle 42 km vožnje, s jednog na drugi kraj opštine Babušnica, stigao sam do odvajanja za Veliko Bonjince, Gadžin Han i Niš. Mesto je od Babušnice udaljeno 17 km:

Prošao sam pored Velikog Bonjinca, kroz Zavidince (zadnje babušničko selo u ovom delu opštine) i nakratko ušao na teritoriju vlasotinačke opštine. Ovde, u selu Gornji Prisjan, poznatijem kao Drajčina Bara, 9 km nakon navedenog skretanja, zastajem na mostu na rečici Ropot. Raduje me količina vode u njoj jer sam rešen da nekih 5 km severno, u podnožju Suve planine, potražim njeno izvorište:

Kada sam o selima Gornjeg Zaplanja pisao na blogu 26. jula prošle godine, naveo sam da se Ropot uliva u Prisjansku reku, pritoku Vlasine. Verovatno sam napravio grešku jer mi i sada nije jasno da li se Ropot, nešto niže od ovog mosta uliva u Prisjansku, Dubravsku ili Pustu reku. Kako-god, vodeni tok preseca planinu Kruševicu i kod sela Donji Dejan, na putu Babušnica - Vlasotince, uliva se u Vlasinu.

Pronaći izvorište Ropota neće biti lako. Za početak sam morao da vozim kroz teritoriju opštine Gadžin Han, da prođem selo Ravnu Dubravu i stignem do Velikog Krčimira u podnožju Suve planine. Kao i 2. septembra 2018, kada sam prvi put bio u ovom kraju, i ovog puta sam uživao u pogledu na planinu sa puta između Ravne Dubrave i Velikog Krčimira. Ona je nekako u ovom svom jugoistočnom delu i najšira. Ako bi normalno na pravac njenog prostiranja povukli liniju koja povezuje Veliki Krčimir i Divljanski manastir Svetog Dimitrija (opština Bela Palanka) dobili bi duž dugačku oko 11 km.

Posle 1h 10 minuta vožnje od Pirota, nakon 58 pređenih kilometara, stižem u Veliki Krčimir. U centru sela, ispred ogromne školske zgrade parkiram auto i krećem obeleženim putem ka Štrbovcu i Ropotu. Ovde je nadmorska visina oko 555 m. U septembru 2018. ovde sam prvenstveno bio zbog Crkve Vaznesenja Gospodnjeg, ali ovog puta moj cilj je mnogo dalji.

Put je solidnog kvaliteta. Interesantno je da je u pitanju nova deonica i da ću do Štrbovca, sela na zapadu opštine Babušnica, dođi iz pravca sela Veliki Krčimir u opštini Gadžin Han. Možda je i ranije postojao ovaj put, ali sigurno nije imao značaj kakav ima danas. Priča o tome je tužna. Glavni putni pravac koji povezuje Babušnicu i selo Štrbovac prolazi podnožjem Suve planine, kroz Ljuberađu, Linovo i Bogdanovac. Njime je Štrbovac, od središta opštine u kojoj se nalazi, udaljen 24 km ili 17 km od Ljuberađe i regionalnog puta Pirot - Babušnica - Vlasotince - Leskovac. Međutim, nakon iseljavanja stanovništva iz ovih krajeva, put je ostavljen propadanju. Siromašna opština Babušnica nije videla nikakav interes da ulaže u njegovu popravku i održavanje pa se maćehinski postavila prema ljudima iz ovog kraja. Meštani Štrbovca, prepušteni sami sebi, odlučili su da se organizuju i da do svog sela proseču put od oko 6 km udaljenog Velikog Krčimira. U prilog takvoj odluci bila je i činjenica da se većina stanovnika ovog planinskog sela odselila u prošlom veku u Gadžin Han, Niš, Leskovac, Požarevac, Beograd..., i da će im pristup selu biti lakši iz pravca Zaplanja.

Posle pola sata hoda ulazim u dolinu potoka Ropot. Ako sam posle Velikog Krčimira ostao uskraćen za pogled na južne obronke Suve planine, jer ih zaklanjaju brda, ovde je ona bila tačno ispred mene, u vidu ogromnog vertikalnog zida. Pokušavao sam da lociram vrh Lituicu (1683 m), najviši u ovom delu. Želja mi je da se ubrzo vratim u ovaj kraj i da mi Veliki Krčimir bude polazno mesto za uspon na ovaj izuzetno atraktivni vrh. Stižem do mosta na Ropotu. I njega su izgradili složni meštani Štrbovca. Nekada se na ovom mestu nalazilo brvno koje je Ropot znao da odnese kao od šale. Ovde dobijam potvrdu da je voda Ropota izuzetno čista i bistra:

Ne znam tačno kako da priđem rečici, nema nikakvih markacija. Odlučujem da prvo obiđem Štrbovac, da se tamo malo bolje raspitam o prilazu Ropotu, te da ga posetim u povratku. Putokaz ka selu me oduševljava i obećava da će relacija u nastavku biti nezaboravna:

Put sada vodi levom obalom Ropota. Potok je duboko u dnu doline, ali mogu da čujem njegov jak huk:

Ubrzo put počinje da se penje i krivuda. Sledi najteža deonica puta između Velikog Krčimira i Štrbovca. Posle jedne dugačke i dosadne uzbrdice, sa fantastičnim pogledom na deo Suve planine iznad Velikog i Malog Krčimira, dolazim do mesta Bres. Ovde se nalaze prve šrbovačke kuće.

Prolazim Bres i ubrzo stižem do obližnje štrbovačke Gornje Mahale. Tu ostvarujem svoju nameru i od jednog ljubaznog čoveka dobijam neophodne informacije o načinu dolaska do izvorišta Ropot. Štrbovac je, slično susednom Bogdanovcu, raštrkano selo i sastoji se iz nekoliko odvojenih mahala:

Prvi put u Štrbovac ulazim iz pravca zapada. Već sam dva puta bio u ovom selu, oba puta iz pravca Bogdanovca. U junu 2019. sam došao peške iz Ljuberađe, o čemu sam svojevremeno pisao na blogu. Nekad ranije sam u Štrbovac došao peške od mahale Golubovići, pre Modre Stene, i preko sela Brestov Dol, rodnog mesta mog dede po majci. Obe relacije su bile više nego naporne.

Ispunjavaju me pogled na Ostatovički kamen (990 m), na kome sam početkom marta 2019. po dubokom snegu tražio ostatke rimske kule-motrilje, kao i panorama Štrbovca, u podnožju Golemog vrha (1535 m) i dela Suve planine koji se naziva Rebrina:

Za dolazak do Štrbovca iz Velikog Krčimira bilo mi je potrebno oko 1h 25 minuta vremena. U centru sela, pored velike spomen-česme i obnovljene prodavnice mešovite robe, pravim pauzu. Ovde je nadmorska visina oko 820 m:

Na brežuljku iznad česme obilazim obnovljenu zgradu seoske škole. Ona je postala svojevrsni simbol nastojanja upornih i vrednih meštana Štrbovca koji žele da zaustave propadanje svog rodnog sela, da ga pretvore u svojevrsno etno-selo i ostave u amanet budućim generacijama:

Napustio sam Štrbovac, sa željom da nekada u ovo lepo selo dođem sa članovima svoje porodice - možda za neki Prvi maj, kada se ovde okupljaju ljudi poreklom iz Štrbovca rasuti po celoj Srbiji.

Vratio sam se istim putem otprilike 2.5 km niže, do mesta koje sam primetio i u odlasku. To je put koji se kod jedne lakat-krivine odvaja levo (gledano iz pravca Velikog Krčimira) i vodi uzbrdo ka izvorištu potoka Ropot:

Krećem blatnjavim putem, uzput prelazeći jedan potok, pritoku Ropota. U ovom delu se više potočića, koji dolaze iz različitih delova Suve planine, spaja u jedan, koji nastavlja da teče u pravcu juga, ka Gornjem Prisjanu:

Huk potoka me neodoljivo privlači da siđem i slikam ga nizvodno od izvorišta. Podseća me na staroplaninske potoke:

Prići potoku Ropot nije lako. Ono što ga čini posebnim jesu izuzetno jak pad i kristalno čista voda. U njemu nema ribica i rakova jer je periodičnog karaktera i u leto i jesen potpuno presušuje. Na jednom mestu, u neposrednoj blizini zemljanog puta koji vodi ka izvorištu, pronalazim lepi vodopad:

Sporo napredujem naviše. Već sam pomalo umoran, ali znam da me tek očekuje najlepši deo moje današnje relacije:

Rečica mi sama svojom tutnjavom ukazuje na mesta gde treba da siđem s puta i uslikam je:

Posle tridesetak minuta od odvajanja sa glavnog puta, pređenog jednog kilometra rastojanja i desetak minuta utrošenih na uživanje u potoku Ropot, stižem do jednog proplanka na oko 770 m visine. Ovde se nalazi jedna vikendica, a u zaleđu proplanka je izvorište Ropot. To mesto se prepoznaje i po brazdama na padinama Suve planine:

Zanimljivo je da se ovo mesto nalazi na samoj granici babušničke i gadžinhanske opštine, odnosno Pirotskog i Nišavskog okruga. Moguće je da granicu čini sam potok Ropot, a da samo izvorište pripada opštini Gadžin Han jer najviše truda u cilju promocije ovog lepog i zanimljivog mesta čine planinari iz ove varošice i sela Donji Dušnik.

Najpre nailazim na prijatno mesto za odmor. Voda se iz nekoliko pravaca sliva i spaja u jedinstveni tok:

Predivna slika. Zelena mahovina koja prekriva kamenje čini ovo mesto još koloritnijim. Utisak pomalo kvari činjenica da je ovde nekada bila šuma, koja je nedavno posečena. Ostalo je granje koje nije uklonjeno. Par stotina metara dalje, praktično na kraju doline odakle se Suva planina strmo uzdiže uvis, nalazim izvorište Ropota koga čine jedan jači i dva slabija izvora. Ovako izgleda prvi izvor. Voda praktično izvire ispod kamena:

Tu je i drugi, najjači izvor:

Trećni, bočni izvor, kod koga takođe voda bukvalno izbija ,,iz kamena'':

 Sva tri izvora se nalaze u krugu prečnika dvadesetak metara. Na jednom mestu primetio sam da voda izbija iz rupe na stazi kojom sam se kretao:

Fenomenalno mesto, na blizu 800 m nadmorske visine, koje me oduševilo svojom lepotom. Kada sam prošlog leta pisao o selima Gornjeg Zaplanja, rečicu Ropot sam nazvao ,,misterioznom'', zato što su takve priče koje su vezanje za nju. Naime, Ropot je vodeni tok periodičnog karaktera čije izvorište verovatno funkcioniše na principu potajnice, slično Jelovičkom vrelu na Staroj planini. Obično je izvorište aktivno i  vodeni tok postoji u periodu od januara do juna, mada to varira u zavisnosti od padavina i tipa zime. Nekoliko dana pre izbijanja vode na površinu čuju se tutnjava i roptanje u dubini zemlje. Otuda i ovom mestu takav naziv. Najverovatnije u unutrašnjosti zemlje, u blizini ovog mesta, postoji neko veliko sifonsko udubljenje, koje se hrani vodom iz atmosfere i koje počne da se preliva na izvorištu kada se ispuni. Kao što se Ropot iznenada javlja u drugoj polovini zime, isto tako misteriozno nestaje početkom leta. Tada potok u potpunosti presuši. Nisam uspeo da pronađem tekstove o istraživanju ovog veoma interesantnog mesta, a ono svakako zaslužuje da bude bolje istraženo, više promovisano i posećeno od strane turista i ljubitelja prirode.

Na kraju, šta reći nakon posete jednom ovakvom mestu. Bio sam preplavljen razmišljanjima i pozitivnim osećanjima. Izdvojiću samo dva. Prvo, ovo mesto, na oko 5 km od Velikog Krčimira, moglo bi da postane lepo izletište. Do njega je sada moguće doći peške za oko sat vremena, a dostupno je i terenskim vozilima. Meni je u povratku bilo potrebno upravo 60 minuta. Drugo, moramo da učinimo sve da sačuvamo naše vode i prelepu prirodu koja nas okružuje. Ako to ne učinimo i svojim potomcima ostavimo pustoš, bićemo označeni kao odgovorni za sva vremena. Ne smeno da dozvolimo da mesta kao što su Ropot nestanu.

Trajanje relacije: oko 7h (od toga oko 2.5h u automobilu)

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: prelep kraj - izuzetno interesantna sela Veliki Krčimir i Štrbovac u podnožju Suve planine i kraju koji se naziva Gornje Zaplanje; fenomenalno izvorište Ropot sa istoimenim potokom prepunim slapova, manjih vodopada i virova (najbolje vreme za posetu je proleće)

Rizici: nema obeležja i markacija do izvorišta Ropot, ali se prati tok potoka i njegov huk pa ne bi trebalo da ima problema; potrebna povećana pažnja pri kretanju kroz korito potoka