Pirot i pirotski kraj

27mar2021 Držina - Vrbica - Gurgulj - Velika pećina

Izgradnjom auto-puta i petlje ,,Pirot - istok'' put koji vodi do Držine je postao nešto duži. Tako je ovo selo sada od centra grada udaljeno oko 9 km. Pre ulaska u selo nakratko sam zastao da osmotrim kraj kojim nameravam da prođem u narednih par sati:

U svoju novu relaciju krenuo sam sa mesta na kome se nalazi napušteni seoski zadružni dom. Odavno ne ispunjava funkciju zbog koje je podignut:

Pre polaska na put koji sam zacrtao svraćam do još jednog dragog mesta, pored koga sam prolazio kada sam ranije iz Držine išao za Petrovac. Nažalost, slika slična onoj u centru sela - česma iz koje je ranije tekla voda sada je suva i zapuštena:

Na glavnoj raskrsnici u selu skrećem gore desno, prema groblju. Ubrzo skrećem levo, na put koji iz sela vodi u pravcu jugozapada:

Pre toga, nisam mogao a da ne svratim na jedno posebno mesto. To je grob mog dragog, starijeg kolege. Ovde sam bio 25. oktobra prošle godine na njegovoj sahrani. Nikada neću moći da zaboravim toplu dobrodošlicu koju mi je pružio pre više od 20 godina po dolasku u veliku kompaniju kao što je ,,Tigar Tyres'', pomoć koju sam dobijao od njega kada mi je bilo najteže, naša međusobna navijačka prepucavanja, ali i ljubav prema sportu i fudbalskom klubu ,,Radnički''...

Odmah su mi postale jasne karakteristike ovog seoskog puta, koje će me dugo pratiti, a to su duboko, žitko blato i kolotrazi. Mnogo je snega palo u poslednje vreme pa je zemlja meka i raskvašena. Uostalom, to sam i očekivao pa je moj izbor obuće tog jutra pao na gumene čizme. Imao sam lep pogled na kraj u koji idem, pre svega na brda Gurgulj (južno od Držine, 646 m) i Božurato (zapadno, 677 m), ali i na Pirotsko polje, grad Pirot i planinu Vidlič:

Malo zatim, put je povio levo i nakon lokalnog smetlišta, koje ruži sliku kraja u kome se nalazi, počeo je polako da se penje uz brdo. Podsetio me na put iznad Kostura:

Ovde se nalazi nekoliko napuštenih seoskih koliba, a pogled na okolinu je sa porastom visine sve lepši. Tako je sada, iza masiva Vidliča, bilo moguće videti i venac Stare planine sa Midžorom:

Put zatim ulazi u retku grabovu šumu:

Zatim ponovo skreće levo, a sa desne strane mu se priključuje put koji dolazi iz podnožja Božurata i Barja:

Posle 40 minuta hoda iz centra Držine dolazim do nove raskrsnice seoskih puteva. To je proplanak ili neka vrsta prevoja na oko 600 m nadmorske visine. Levo od mene je Gurgulj, vrh na koji želim da se popnem, a ispred je prostrana uvala Vrbica:

Vrbicu vam najlakše mogu opisati kao ogromnu vrtaču kružnog oblika i približnog prečnika od oko 1 km. U njenom severozapadnom delu nalazi se i jedna vikendica. Zaobljeni vrh južno od Vrbice je Crni vrh (829 m, jedan od mnogih sa istim imenom u pirotskom kraju), a levo od njega je Oštri kamik iznad sela Kamik (885 m, krajnji zapadni deo planine Padež). Odlučujem da krenem putem koji vodi u samu uvalu, da dođem na njenu suprotnu stranu, obiđem je s istočne strane i da se zatim popnem na Gurgulj njegovim južnim padinama.

Odmah primećujem da je najniži deo uvale, koji je na nadmorskoj visini od približno 587 m, poplavljen i da je voda zaleđena. Pratim put i gazim kroz vodu lomeći tanak led:

Zatim uočavam da se voda sa oboda kraške uvale sliva u njen najniži deo u vidu potoka koji teče putem kojim idem. Neobičan i fantastičan prizor:

Zašto je postojanje kraške uvale Vrbice važno za Veliku pećinu, koja se nalazi oko 500 m južno od Držine, na severnim padinama Gurgulja? Odgovor je jednostavan - zato što se najniži deo uvale nalazi otprilike iznad pećinskog kanala dugačkog 1440 m i što se pojava podzemnih tekućih voda u ulaznom delu pećine može povezati sa akumulacijom vode u povremeno plavljenoj uvali i njenim poniranjem kroz krečnjački masiv Gurgulja do same pećine. Ispostavilo se da sam izabrao najbolje moguće vreme za posetu ovom kraju, nakon velikih snežnih padavina i intenzivnog topljenja snega.

Polako sam se peo na drugu, jugoistočnu stranu uvale. Jedan krak puta kojim sam išao se odvaja desno i vodi prema Prisjanu:

Za prelazak s jednog na drugi kraj Vrbice trebalo mi je oko 20 minuta. Ispred mene je bio Crni vrh. Znao sam da je iza njega Dobri del, brdo koje dominira s leve strane puta između Prisjana i Kamika. Put je produžavao na jug i kroz dolinu između Crnog vrha i Padeža išao prema Kamiku:

Na suprotnu, severnu stranu, imao sam prelep pogled na samu tepsijastu uvalu i brdo Božurato, a u daljini se video i moj voljeni Pirot. Rastojanje vazdušnom linijom do centra grada je oko 8 km:

Ovo je bila najudaljenija tačka moje današnje relacije. Sa ovog mesta na obodu uvale Vrbice krenuo sam putem koji ide njenom istočnom stranom, prema prevoju na kome sam bio pola sata ranije i prema vrhu Gurgulj:

Zatim sam napustio put i krenuo uzbrdo ka zaobljenom vrhu Gurgulja. Sada sam uvalu posmatrao iz novog ugla, a lep pogled sam imao na jug, u pravcu Crnog vrha. Malo dalje u pravcu jugozapada, mogao sam da prepoznam vrh Zabel (681 m), desno od puta Pirot-Prisjan. Kada sam 23. januara ove godine išao sa kumom Marjanom iz Rasnice do puta za Prisjan, prošli smo padinama upravo ovog blagog i šumovitog vrha.

Tako sam se našao na vrhu Gurgulj koji je prilično zaravnjen i urastao u trnje. Pogled na Pirotsku kotlinu i planine u njenom zaleđu je bio fenomenalan. Pirot mi je bio kao na dlanu:

Vrh je bio obeležen dugačkom motkom. Nisam se dugo zadržavao. Posle uživanja u lepom vremenu i pogledu na okolinu, plan je bio da se ne vraćam u Držinu istim putem, već da se severnim padinama Gurgulja spustim do Velike pećine. Više puta sam bio do nje i tačno sam znao gde se nalazi.

Znao sam da moram najpre da probijem uzani pojas niskih ali razgranatih grabovih stabala i trnja, koji se nalazi pri vrhu. Srećom, pomeranje još uvek golih grana i ubadanje na trnje nisu trajali dugo:

Nema nikakve staze. Ovde verovatno retko prolaze i lovci. Kada sam izašao na jedan proplanak, spust mi je postao mnogo lakši. Naišao sam na kameni bedem. Ima ih dosta u ovom kraju:

Teren je potom postao strmiji i ja sam morao da vodim računa o svakom svom koraku:

Spust sa vrha Gurgulja je trajao 25 minuta. Izašao sam na livadu i krenuo levo jer se u maloj dolini ispod borove šume nalazi Velika pećina:

Do pećine vodi jedva primetna staza. Za dolazak do nje, orijentir mora da bude pomenuta borova šuma i strmi kameni odsek na kraju uzane dolinice. Setio sam koliko sam muka imao pre dvadesetak godina kada sam prvi put tražio put do ,,čuvene'' Držinske pećine. Poslednji put sam na ovom mestu bio pre više od četiri godine:

Mali ulazni otvor ne odaje utisak da se iza njega nalazi pećina grandioznih razmera. Pisao sam o njoj u svojoj knjizi ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'', a opisao sam je i na blogu u članku od 21. februara 2019. (sekcija ,,Predlozi''). Nisam ni pokušavao da ulazim unutra - to mi nije bilo u planu, a nisam imao ni odgovarajuću opremu. Zemlja na ulazu u pećinu je bila vlažna, a zanimljivo je da se veoma retko i kratkotrajno ovde može primetiti jedna interesantna pojava - nakon većih padavina u proleće i jesen iz otvora Velike pećine zna da izbija vodeni tok koji potiče od poniranja vode u dnu kraške uvale Vrbice. Izuzetno retko se dešava da ovaj vodeni tok dospe do Držinskog potoka koji protiče kroz selo. Visinska razlika između dna uvale Vrbice i otvora Velike pećine je oko 120 m.

Preostalo mi je samo da se vratim u selo. Primetio sam da, kao i ranije, nema nikakvih obeležja. Položaj pećine u odnosu na vrh Gurgulj najbolje ćete videti na sledećim fotografijama:

Deonica do prvih seoskih kuća mi je vrlo draga i lepa jer me uvek u ovo doba godine dočekaju raspevane ptice:

Obratite pažnju da, kada do Velike pećine idete iz pravca Držine, na sledećem mestu koje se nalazi na izlazu iz sela, skrenete desno:

Put će vas, uz malo krivudanja, tumaranja i vaše sposobnosti snalaženja na nepoznatom terenu, odvesti do oko 500 m udaljene pećine.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: odlična kružna, pešačka relacija; fantastični vidikovci sa prelepim pogledom na okolinu; zanimljiva uvala Vrbica koja je podzemnim kanalima povezana sa Velikom pećinom; nepravedno zapostavljena Velika ili Držinska pećina (po rečima onih koji su je posećivali i istraživali - lepša i koloritnija od drugih, poznatijih i posećivanijih pećina u pirotskom kraju)

Rizici: podrazumeva se da je kraj pust i da postoji opasnost od divljih životinja (tokom svoje relacije nisam sreo nijednog čoveka!); strm spust niz Gurgulj; nema nikakvih markacija do Velike pećine; ulazak u pećinu i njeno istraživanje planirajte samo sa opremom i u društvu iskusnih planinara ili speleologa!