Novo Selo, Vrgudinac i Šuplji kamen kod Bele Palanke

31dec2018 Novo Selo, Vrgudinac i Šuplji kamen kod Bele Palanke

Poslednje jutro u 2018. godini proveo sam u okolini Bele Palanke. S obzirom na hladno vreme, sitnu kišu i maglu, u startu sam znao da izbor relacije nije bio najbolji. Ipak, želja da se vidi nešto novo bila je jača od svega, a upravo su loši vremenski uslovi učinili da mi ovaj dan ostane u trajnom sećanju.

Prva stanica do krajnjeg odredišta bilo je Novo Selo, udaljeno oko 4 km od Bele Palanke i oko 32 km od Pirota, putem prema Crvenoj Reci. Najlakše je do ovog mesta trenutno doći koristeći novi auto-put do Crvene Reke, a zatim se vratiti par kilometara nazad starim magistralnim putem. Ja sam namerno prošao alternativnim putem Pirot - Bela Palanka, ne koristeći uopšte u drugom delu relacije auto-put. Čak sam se posle duže vremena provozao i starom obilaznicom oko Bele Palanke, u želji da se ,,podsetim'' deonice koju smo često prolazili na putu za Niš i druge gradove u Srbiji. Uverio sam se da pojedini delovi ovog puta ubrzano propadaju, a to najviše važi upravo za obilaznicu oko Bele Palanke.

Skrećem pažnju da mi je oduvek bilo najteže da organizujem svoje relacije u belopalanačkom kraju i to u zimskom periodu godine (od jeseni do proleća). Razlog za to je magla, koja je u Belopalanačkoj kotlini toliko često prisutna, da može predstavljati problem i kada je u Pirotu potpuno vedro i bez magle. Uzrok tome je verovatno u lošem ,,provetravanju'' ove kotline koja je uskim tesnacem kod Sinjca povezana sa Pirotskim poljem, a na zapadu teško premostivu prepreku ka nižim krajevima u donjem toku Nišave predstavlja Sićevačka klisura.

Skretanje za Novo Selo se nalazi malo posle pogona ,,Obuće Pavle'', a naselje je svega nekoliko stotina metara udaljeno od magistralnog puta:

U pitanju je selo nastalo naseljavanjem ljudi iz drugih, planinskih delova belopalanačke opštine. Da je, kao što mu ime kaže, u pitanju novo naselje, govori i podatak da je posle Drugog svetskog rata brojalo svega 271 stanovnika, a da ih po popisu iz 2002. ima 46. Ovaj poslednji podatak mi zvuči čudno jer sam stekao utisak da Novo Selo ima nekoliko puta više ljudi.

Kao i susedni Vrgudinac, i ovo mesto se nalazi u podnožju jednog isturenog dela Suve planine koji se kod Pasarela odvaja od glavnog planinskog venca i oštro zabija u dubinu Belopalanačke kotline. Oba sela mogu da posluže kao polazne tačke za osvajanje vrhova na ovom delu Suve planine, pre svega Bogovog vrha (975 m) i Divne gorice (1389 m).

U Novom Selu nema puno starih kuća i više liči na neko prigradsko naselje:

Nažalost, i ovde je dosta napuštenih i urušenih kuća:

Na seoskoj česmi zatekao sam zanimljiv prizor:

Ono po čemu ću definitivno upamtiti belopalanačko Novo Selo (selo istog imena postoji i u okolini Niša) jesu tzv. ,,ježevi'' koji su ranije služili da spreče ili bar uspore kretanje neprijateljskih oklopnih vozila. Viđao sam ih i u drugim delovima pirotskog kraja, a da li potiču iz vremena pre Drugog svetskog rata ili iz godina sukoba sa Informibiroom, nisam siguran. U svakom slučaju, najviše ovakvih ,,ježeva'' se u okolini Pirota nalazi upravo u Novom Selu:

Na Nišavi, baš ispod Novog Sela, nalazi se i jedan interesantan objekat. U pitanju je mini hidroelektrana koja je izgrađena prethodnih godina i počela sa radom u oktobru 2017. Nalazi se veoma blizu železničke pruge, a svestan da sa svojom znatiželjnošću nisam tamo dobrodošao, fotografisao sam je iz daljine:

Iz razgovora sa jednim od aktivista pokreta ,,Odbranimo reke Stare planine'' saznao sam da ovakve mini hidroelektrane ne predstavljaju problem jer nisu građene u zaštićenom području i ne remete znatno biljni i životinjski svet u rekama na kojima su podignute. Slična MHE trenutno se gradi na Nišavi i nizvodno od Crvene Reke.

Samo kilometar dalje od skretanje za Novo Selo, nalazi se skretanje za još jedno palanačko naselje - Vrgudinac. Tu, među kućama na samom skretanju je i jedan verski objekat, tzv. Manastir Sveti Niketa Remezijanski, posvećen prvom ranohrišćanskom prosvetitelju na ovim prostorima i episkopu remezijanskom (belopalanačkom) koji je živeo na prelazu između IV i V veka. U pitanju je jedna kuća pretvorena u bogomolju:

U blizini ovog mesta sam ostavio auto i krenuo peški ka centru Vrgudinca. Već sam nekoliko puta ranije bio u ovom mestu i znao sam da je u pitanju veće naselje od Novog Sela, koje ima nekoliko puta više i kuća i stanovnika. Smešteno je u dolini koju je formirao potok koji dolazi sa padina Suve planine.

Najpre sam otišao u gornji deo sela gde se na jednom proširenju nalaze zadružni dom i spomen-česma:

Da bi došao u deo sela koji se nalazi s druge strane potoka, prešao sam most u čijoj se blizini nalaze ostaci stare vodenice i prelivna brana koja bi trebalo da štiti selo od bujičnih voda u proleće:

Evo još nekoliko fotografija iz tog drugog dela sela:

Krenuo sam putem koji vodi u pravcu Novog Sela. Namera mi je bila da pronađem brdo Šuplji kamen koje se nalazi južno od Vrgudinca. O tom brdu sam svojevremeno na sajtu www.jovanarandjelovic.edu.rs, u delu posvećenom letopisu škole ,,Jovan Aranđelović'' u obližnjoj Crvenoj Reci, pročitao zanimljivu legendu vezanu za njegov nastanak.

Prema toj priči, u povratku sa ratnog pohoda na Bugarsku, 1018. godine, vizantijski car Vasilije II je zastao na Carigradskom drumu između današnjeg Pirota i Niša. Svojim vojnicima je naredio da iskopaju podzemne prostorije u koje je pohranio ogroman ratni plen, težak po proceni 300-400 kg. Šljunak, kojim je u to vreme posipan put, iskoristili su da iznad podzemnih prostorija podignu veštačko brdo i obeleže ga otvorom u obliku srca, što je bila glavna odlika Šupljeg kamena do leta 2000. kada je brdo delimično porušeno.

Devedesetih godina prošlog veka je brdo Šuplji kamen bilo na meti tragača za zlatom. Navodno je i jedna inženjerijska jedinica Vojske Jugoslavije bila na tom zadatku, pa je pod izgovorom građenja nekog puta, gotovo uklonila čitavo brdo. Po nekim saznanjima ,,radove'' je posećivao lično i general Nebojša Pavković, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije. To je kasnije raspalilo maštu brojnih tragača za zlatom da je ovde sakriveno blago cara Vasilija II.

Ja sam bio u podnožju brda koje se pažljivim zagledanjem može videti i sa magistralnog puta između Novog Sela i Vrgudinca. Ni sitna kiša, ni smanjena vidljivost prouzrokovana maglom me nije sprečila da ostvarim ono što sam zamislio i popnem se na vrh Šupljeg kamena. Za uspon od podnožja brda bilo mi je potrebno desetak minuta.

Najpre sam pronašao jednu stazu koja vodi iz sela i zašao brdu sa suprotne strane. Tu sam, na svoje veliko zadovoljstvo, video dve uplašene srne i nemo propratio njihov beg u obližnji šumarak. Na vrhu brda sam video tragove potrage za zlatom i drveće čudnog oblika, što je moj boravak na ovom mestu činilo još mističnijim:

Na kraju sam se popeo na stenu Šupljeg kamena. U odnosu na jednu sliku koju sam zapamtio iz pomenutog letopisa škole u Crvenoj Reci, krajolik je bio potpuno izmenjen:

Ne mogu da kažem da sam sa stene uživao u pogledu na okolinu jer je on bio krajnje ograničen maglom, ali sam bio uzbuđen što se nalazim na jedno tako čudnom mestu. U daljini sam mogao da vidim proširenje na Nišavi koje je formirala mini hidroelektrana kod Novog Sela: