24apr2021 Uspon na Boljevske vrhove (opština Dimitrovgrad)

U nameri da prođem krajem severno od Kamenice i sela Boljev Dol, 7. novembra prošle godine, sprečila me magla. Ovog puta nije bilo prepreke da to učinim. Zajedno sa svojim zetom Darkom prešao sam greben na padinama Stare planine, koji se pruža paralelno njenom glavnom vencu i predstavlja najužniju tačku do koje ona dopire u našoj zemlji.

Do početne tačke za svoju najnoviju zajedničku relaciju, Darko i ja smo morali prilično da se vozimo automobilom. Pošto sam dobio informaciju da je, zbog radova na putu kroz selo Rsovci, do dimitrovgradskog Gornjeg Visoka bolje ići pravcem preko Dimitrovgrada, Smilovaca i Donjeg Krivodola, do Kamenice smo se vozili skoro sat i po vremena. Nažalost, iako sam jesenas bio svedok velikih radova na putu između Slavinje i Izatovaca, oni nisu završeni do kraja i deonica je i dalje neasfaltirana. Na raskrsnici, koja se nalazi na nepun kilometar od Izatovaca prema Slavinji, skrenuli smo desno, ka Kamenici i Senokosu:

Deonica dužine oko 1.5 km, od ove raskrsnice do Kamenice, prilično je loša i puna rupa. Ovo dimitrovgradsko selo, koje se nalazi na krajnjem severu svoje opštine, udaljeno je 57 km od Pirota, ukoliko se do njega ide pomenutim putem preko Dimitrovgrada. Putem preko Rsovaca, Visočke Ržane i Slavinje, rastojanje se skraćuje na 36 km i ovim pravcem smo mi išli u povratku. Centar sela se nalazi na oko 805 m nadmorske visine i odatle Darko i ja pratimo markiranu planinarsku stazu:

Najpre prelazimo most na Kameničkoj reci. Neki je zovu i Senokoška reka, a nastaje spajanjem Vodeničke reke i Gradeščice nekoliko kilometara uzvodno, u selu Senokos. Uliva se u Visočicu kod sela Braćevci. Ovog puta me oduševila svojom snagom i lepotom:

Put kojim smo krenuli vodi u pravcu sela Boljev Dol. Ispred poslednjih kuća u Kamenici, skrećemo naglo levo, na sporedni put koji nas vodi do seoskog groblja. Odavde započinjemo svoj uspon uz planinsku kosu koju meštani nazivaju jednostavnim imenom - Bilo. Ovde se nalazi i lokalna protivgradna stanica:

Pratimo put odnosno kolotrage terenskih vozila. Uspon je dug i konstantan. Uživamo u pogledu na okolinu - Izatovsko polje i planinu Vidlič sa njenim najvišim delom (Guvnište 1413 m, između Slavinje i Visočke Ržane):

Posle 25 minuta hoda od centra Kamenice, put zaokreće udesno i dalje uglavnom vodi u pravcu istoka. Teren postaje nešto ravniji i lakši za kretanje. Ispred nas je prvi vrh na koji treba da se popnemo, ali na putu do njega treba zaobići jednu dolinu:

Nakon jedne kraće deonice sa oštrijim usponom, gde je staza uža, a markacije gušće raspoređene, dolazimo do proplanka sa koga se pruža izuzetno lep pogled na bilo uz koje smo došli, kao i na selo Senokos u podnožju:

Do vrha sa visinom od 1234 m ima još malo. Posle 1h 15 minuta od polaska, stižemo do njega. Podseća me na Belan, zbog odmorišta sa mobilijarom, a za razliku od njega nema pogled na Midžor i venac Stare planine na granici, već na Boljevsko letniće, Karibanjsko brdo, dolinu Gradeščice i Karibanjskog potoka, Pregradu, Mučibabu, Srebrnu glavu (najistočnija tačka Srbije, 1932 m) i prelepi bugarski vrh Kom (2016 m) pod snežno belom kapom:

Ovo mesto u stvari nazivaju ,,Boljevski vrhovi'' i ono se nalazi na 3.7 km od Kamenice. Tako piše na putokazu čiji je stub, nažalost, pod dejstvom vetrova i vlage oslabio i pao u travu:

Odmaramo i uživamo na suncu u pogledu na okolinu. Vrh Kom je udaljen vazdušnom linijom oko 10 km. U njegovom podnožju, ali na različitim stranama, nalaze se izvorišni kraci Visočice i Nišave. Njihovi vodeni tokovi se razdvajaju, da bi se nakon više desetina kilometara ponovo spojili kod pirotskog sela Staničenja.

Prvi put, posle skoro pet godina, imam pun pregled deonice kojom sam se sa svojim drugovima vraćao sa uspona na Srebrnu glavu, 20. avgusta 2016 - niz granicu sa Bugarskom i kroz teško prohodnu dolinu Karibanjskog potoka.

Darko i ja nastavljamo dalje, na istok, grebenom Boljevskih vrhova. Pratimo i dalje jasne kolotrage. Najduže svoj pogled zadržavamo na Komu, koji nam izgleda sve lepši i privlačniji:

Na određenim mestima je moguće skrenuti desno i spustiti se nekom od planinskih kosa u selo Boljev Dol. Mi odlučujemo da idemo do mesta Raskršće, udaljenog oko 2.7 km od prvog Boljevskog vrha. U ovom delu ima više dubokih i velikih vrtača koje put vijugavo zaobilazi. Teren podseća na planinu Vidlič:

Posle 35 minuta hoda po valovitom terenu od prvog odmorišta, dolazimo do još jednog mesta gde se nalazi mobilijar:

Malo dalje nalazi se najviša tačka naše današnje relacije (1278 m), a iza nje možemo da vidimo vrh Čiker na samoj granici sa Bugarskom (1349 m). Planinski masiv kojim se krećemo je od njega razdvojen jednom dolinom. Odavde put povija udesno i spušta se u polje. Imamo lep pogled na greben kojim smo upravo prošli:

Spust niz bilo, koje vodi do puta između Gornjeg Krivodola i Boljev Dola, trajao je skoro 40 minuta. Desno od puta je jedna duboka i šumovita dolina. Pred nama su sada bili Izatovsko polje i Vidlič. Mogli smo da vidimo prevoj između Mojinaca i Vlkovije, preko koga smo automobilom prešli nekoliko sati ranije, Golemi kamik (1273 m) i Izatovsku čuku (1256 m) na kojoj sam bio u avgustu 2014:

Levo od nas je bio vrh Čiker sa planinskim kosama koje vode do njega iz sela Gornji Krivodol (Dobrogled i Strmba). Dole niže nalazilo se selo Gornji Krivodol, a istočno od njega, u prostranom polju, i bugarska pogranična sela Brlja, Komštica i Smolča. Reka Visočica, koju u ovom kraju nazivaju i Komštička reka, upravo ulazi na teritoriju naše zemlje niže Gornjeg Krivodola. Prvo naselje u Srbiji kroz koje protiče jeste obližnji Donji Krivodol, u kome smo prešli most po svom dolasku u ovaj kraj.

Po silasku u polje, na oko 875 m nadmorske visine, Darko i ja primećujemo da se sa Boljevskih vrhova više potoka sliva i preseca put:

U selu Boljev Dol sam bio više puta. Prvi put sada u njega ulazim iz pravca Gornjeg Krivodola. Prolazimo pored čuvene ,,Turske česme'', oduševljava me količina vode u Boljevdolskom potoku, a kod nekadašnje seoske škole skrećemo na put za Kamenicu:

Ovim putem sam išao pre pet meseci, početkom novembra 2020. Tada sam iz podnožja mogao samo da gledam Boljevske vrhove u magli. Sada sam mogao da se pohvalim da sam praktično celom dužinom njihovog grebena prošao neposredno ranije. 

Na raskrsnici poljskih puteva, koja se nalazi na otprilike pola puta između sela Boljev Dol i Kamenice, a na kojoj sam prošle jeseni skrenuo levo i otišao u Izatovce, sada smo prešli potok Devicu i produžili pravo, prema Kamenici. U selu smo bili nakon skoro četiri sata hoda i pređenih, po slobodnoj proceni, 14 km.

Trajanje relacije: oko 6.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna, kružna, planinarska relacija koju preporučujem svima koji imaju dovoljno kondicije i vole lepe krajolike i vidikovce sa fantastičnim pogledom na okolinu; uglavnom dobro obeležavanje markacijama

Rizici: promena visine na nevelikom rastojanju (jak uspon, kretanje po grebenu, strm spust); put od Gornjeg Krivodola, preko Boljev Dola, do Kamenice zna da bude blatnjav i pod vodom