Pirot i pirotski kraj

4may2021 Okolina Gostuše - Srbenica, Vešala, Luč'c

Do oko 28 km udaljene Gostuše vozili smo se 45 minuta. Polazna tačka je proširenje na samom ulazu u selo, pored reke Gostušice, na nadmorskoj visini od oko 665 m. Idemo glavnim putem kroz selo i njegov ,,Dolnji kraj'', prolazimo pored Crkve Svetog Jovana Krstitelja i ubrzo skrećemo na stazu koja vodi do seoske škole:

Postojeća školska zgrada je podignuta 1930. godine, a škola u Gostuši je zatvorena 1990, posle više od 120 godina postojanja (od 1868. godine). Kada je selo ostalo bez dece, podelila je sudbinu brojnih seoskih škola u pirotskom kraju:

Nastavili smo markiranom uskom stazom uz brdo Rt:

Pri vrhu brda, s leve strane nam se priključio tzv. ,,Vojni put''. Prema legendi, povezivao je Nagrad, zaravan na brdu na kome se nalazilo rimsko utvrđenje, sa selom i nekadašnjom gostionicom (vrsta rimske vojničke menze) po kojoj je i selo dobilo ime (,,gostimo dušu'' - ,,gosti-duša'' - ,,gostuša''). Tu, na vrhu brda, sustižemo deda Vukašina, osamdesetogodišnjaka koji je krenuo do svoje pojate u mestu Srbenica. Objašnjava nam toponime u okolini sela - Gradska strana, Češta, Kočmanov vrh, Ponor (stočarsko naselje s druge strane doline kojom se potok Gavran dol spušta u selo)... Neizostavna je priča o nekadašnjem rimskom utvrđenju na Nagradu (,,na-grad'') i potrazi za zlatom. Više o tome nešto kasnije, pri kraju ovog članka.

Posle 30 minuta hoda od ulaza u Gostušu, Milan i ja dolazimo do mesta Srbenica. Tu se nalazi krst posvećen Svetom Pantelejmonu. U jedinoj aktivnoj pojati srećemo Rajka Mladenovića, deda Vukašinovog sina i našeg dragog kolegu iz ,,Tajersa''. Oduševljenje je obostrano, nismo planirali susret iako smo više puta razgovarali o selu i njegovoj okolini.

Od Rajka dobijamo dodatne informacije o kraju u koji idemo. Milan i ja nastavljamo putem pored napuštenih pojata u Srbenici, u pravcu brda Turla:

Sledi deonica koja je prilično loša, kamenita i, mogu slobodno da kažem, dosadna. Uspon je priličan, a jedina pozitivna stvar je što prvi put s visine možemo da vidimo Zavojsko jezero i Gostuški zaliv. Zatim stižemo do mesta na kome se, na putu za Luč'c i Vrtibog, nalazi oštra krivina:

Jedan krak puta nastavlja sa krivine pravo u dolinu. Pratimo ga i dolazimo do česme sa hladnom vodom koja se naziva ,,Nakrivin''. Ovde smo nakon dvadesetak minuta hoda od deda Vukašinove i Rajkove pojate u Srbenici:

Ispod nas je duboki Gavran dol, a nasuprot izvoru se vidi jedna velika stena, koja se naziva ,,Vešala''. Većinu podataka i priča, koje navodim u ovom članku, pronašao sam u monografiji sela Gostuše, čiji je autor Milanov stric, Borisav Nikolić (,,Gostuša'', Pirot 2011). Tamo piše da, prema kazivanju starijih, ova stena ranije nije postojala. Međutim, nakon jedne veoma kišne jeseni, veliko brdo zemlje se odvojilo od nje i godinama je ispirano vodom, dok nije postalo ovakvo kakvo je danas. Na sličan način su nastale i brojne okolne stene u ovoj dolini. Imali smo lep pogled na njih sa staze koja produžava od izvora Nakrivin:

Staza od kamenih ploča je na pojedinim mestima veoma uska i vodi krivudavo, uz obode brda koja se strmo spuštaju u Gavran dol. Na pojedinim mestima treba biti posebno obazriv jer se preko staze preliva voda koja je čini klizavom. U drugom delu staza vodi kroz šumu i dolazi do mesta iznad litice na vrhu Gavran dola. Preko nje se preliva potok i formira atraktivan vodopad koga nazivaju istim imenom kao i okolne stene - ,,Vešala''. Teško ga je fotografisati, zbog nezgodne konfiguracije terena, trnja i granja. U svakom slučaju, ovo je izuzetno mesto, a pogled niz Gavran dol prema selu je nezaboravan:

Mi smo se zadovoljili boravkom na steni odakle se u dolinu stropoštava vodopad. Periodičnog je karaktera, nalazi se na oko 1030 m nadmorske visine i teško je proceniti njegovu pravu veličinu. Do njega je moguće doći za sat i po iz Gostuše. Planinari ga retko obilaze. Prema Rajkovoj priči, nekada je Gavran dol bio prohodan i moglo se uz potok doći u podnožje velikih stena i vodopada. Na pojedinim mestima, navodno, formiraju se kotlovi i virovi, slično Slavinjskom grlu. Sada je dolina praktično neprohodna.

Interesantno je i da se, nešto niže od vodopada i stene Vešala, kroz strminu, niz šumu sliva jedan slap u vidu belog mlaza. I on se, kao i obližnji vodopad, vešto ,,krije'' od očiju posmatrača i nemoguće ga je kvalitetno fotografisati. Takođe postoji samo u određenim delovima godine, a zanimljivo je da se tu, na padinama Popuščevice (najviši vrh 1317 m), nalazi izvor, čiju su vodu meštani Gostuše sproveli cevima do sela.

Postojala je ideja da Milan i ja pređemo potok na kome je vodopad, izađemo na šumski put u podnožju Popuščevice i da se preko Presedline, Slatine i Ponora vratimo u Gostušu. Odustali smo od toga jer smo želeli da obiđemo nekadašnje stočarsko naselje Luč'c. Zbog toga smo se vratili stazom do česme Nakrivin i do oštre krivine na glavnom, kamenitom putu. Upravo sa tog mesta sam još jednom pokušao da uslikam vodopad i slap u mestu Vešala:

Nastavili smo strmim putem uz Turlu. Uspon je prilično naporan:

Najpre smo prošli pored mesta gde se nalazi odmorište sa klupicama. S naše desne strane su bili brdo Popuščevica, Vešala i Presedlina - mesto koje razdvaja gostuški i belski atar, a koje se nalazi na putu za Vrtibog preko Kalimana. Pravo ispred nas smo mogli da vidimo Vrh (1588 m), iza koga se nalazi prelepa staroplaninska visoravan Vrtibog. Kretali smo se uz bilo prema mestu Luč'c, a sa leve strane je druga dolina - Rsin dol. U daljini, u pravcu severozapada i severa, mogli smo da vidimo Stražište (1496 m), padine Belana (1576 m), Sirmaničkog vrha (1480 m) i vrha Del (1401 m), blagog vrha ispred koga put za Vrtibog povija u pravcu Arbanaškog kladenca:

Posle tačno pola sata uspona od povratka na put kod česme Nakrivin, našli smo se u mestu zvanom ,,Luč'c''. Ovde su se ranije nalazile brojne pojate Gostušana. Mesto je navodno dobilo ime po tome što su ovde nekada, kada je bilo puno ovaca, u poznu jesen ljudi preuzimali (,,lučili'' - ,,odvajali'') svoju stoku u povratku sa planinskih pašnjaka i terali je u zimovnike bliže selu. Sada su pojate uglavnom napuštene:

Luč'c je od Gostuše udaljen oko 4 km, ali je na nadmorskoj visini od oko 1230 m, pa je razlika u visini između ovog naselja i sela preko 550 m. S leve strane, u strmoj dolini, nalazi se jak izvor hladne vode Zabredž, a nešto niže, s druge strane doline je Rsin del. Zanimljivo je da se na nekih 800 m iznad Luč'ca izlazi na glavni put za Vrtibog, koji vodi sa asfaltnog puta za Veliku Lukanju, preko Kalimana i Presedline. To je put kojim sam ja nekoliko puta do sada izlazio do visoravni na Vrtibogu. Međutim, put koji polazi iz Gostuše i prolazi kroz Srbenicu i Luč'c je kraći za neka 3 km od onog preko Kalimana. Jedini nedostatak mu je strm, konstantan uspon i oko 70 m veća visinska razlika.

Pri vrhu naselja nalazi se jedan stari krst - miro, zvani ,,Tomin grob''. Potiče iz 1832. godine:

Povratak je zbog strmine i kamenitog puta bio skoro podjednako zahtevan kao i uspon. Uživali smo u pogledu na deo Zavojskog jezera i okolne planine. U daljini je bilo moguće videti Suvu planinu i Trem:

Spust do sela je trajao 1h 20 min. Pre toga, pošto smo u odlasku propustili da posetimo Nagrad, neizostavna priča o njemu i Srbenici. Nema šanse da se, u razgovoru s nekim od meštana, ne dotaknete te teme i da ne čujete sledeću priču ili neku sličnu verziju. Nama je u obilasku terena pomogao Rajko koga smo ,,pokupili'' u povratku. Pokazao nam je tragove delovanja tragača za zlatom. Nije mi bilo prvi put da u pirotskom kraju nailazim na slična mesta, ali je njihova aktivnost ovde zaslužila moje čuđenje (zbog upornosti), ali i osudu:

Prema monografiji Borisava Nikolića, Srbenica je oduvek bila mesto o kome su se pričale razne priče i koje su se prenoslile s kolena na koleno, tako da do današnjih dana one nisu izgubile na svojoj aktuelnosti. Navodno, u unutrašnjosti tog brda postoji neka crkva u koju su rimski vojnici dolazili da se mole, ujedno odlagajući velike količine kovanog novca od srebra i zlata. Po nekim kazivačima, ovde se nalazila i kovnica novca. Zbog toga je ovo mesto odvajkada na udaru tragača za zlatom iz cele Srbije. Prema rečima Marinka Nikolića, dede mog kolege Milana, ovde je pre Drugog svetskog rata radila jedna vojna ekspedicija i navodno pronašla podzemnu crkvu sa tavanicom ozidanom u obliku luka. Međutim, morali su da obustave radove i odu...

Trajanje relacije: oko 7h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: najkraća veza sa putem za Vrtibog, lepa i interesantna mesta kroz koja se prolazi, a za koja su vezane brojne stare priče; nekadašnja stočarska naselja sa napuštenim pojatama i lepim pogledom na okolinu; neobične stene na kraju Gavran dola i vodopad koga treba videti u proleće

Rizici: uspon na pojedinim deonicama je oštar i nezgodan; treba biti obazriv pri kretanju od izvora Nakrivin do stena i vodopada Vešala i ne pokušavati, zarad bolje slike, silazak u dolinu!