16may2021
Topli Do - Vurnja - Vodopad Ivičin skok
Mislim da je privilegija biti na nekom staroplaninskom vodopadu u društvu čoveka po kome je taj vodopad dobio svoje ime. To zadovoljstvo je meni u nedelju priredio Ivica Golubović, moj dragi kolega iz ,,Tajersa''. Ekipu avanturista je upotpunio njegov sin Nikola. Obojici sam neizmerno zahvalan na onome što sam video i doživeo u jednom od najzabačenijih delova atara sela Topli Do i opštine Pirot.
Do vodopada Vurnje i Ivičinog skoka nije lako doći. Nama su za to bili potrebni: sat vremena vožnje automobilom od Pirota do Toplog Dola (put je u kanjonu Temštice i Toplodolske reke sve gori!), sat vremena vožnje traktorom iz Toplog Dola do ušća Studenačke u Javorsku reku i, na kraju, skoro dva i po sata hoda peške uz Studenačku i Batsku reku, kroz gotovo netaknute i bajkovite predele izuzetne lepote. Mislim da brži način dolska iz Pirota i ne postoji.
Dok pišem ovaj tekst kao da ponovo preživljavam svaki trenutak nedeljne avanture. Polazno mesto je na izlazu iz Toplog Dola, na oko 750 m nadmorske visine:
Sledi put kojim, u ovo doba godine, planinari gotovo svakodnevno polaze u osvajanje najlepših staroplaninskih vodopada: Donjeg i Gornjeg Pilja, Zelenog vodopada, Krmolja, Kurtula, Čungulja... Prati levu obalu Javorske reke, jednu od sastavnica Toplodolske reke. Prvi put deonicu dugu 6 km, od sela do sastava reka, gde se nalazi Ivičina vikendica, pratim iz prikolice traktora. Ivica mi objašnjava toponime pored kojih prolazimo. Ima ih bezbroj, za neke od njih prvi put čujem: Udica (najbrži uspon iz sela na Midžor), Krušći dol, Lazarevo kamanje, Vrla skala, Kovani dol, Dulina, Dugo bilo (druga varijanta uspona na Midžor), Smrdanski dol, Stad'čki (Studenački) dol (put za Gornji Piljski vodopad i Beleđe), Velkov put, Piskulka, Mirkova pojata, Lisevski dol (Donji Piljski vodopad), Jarišorski dol (Zeleni vodopad i Komin), Zanoga, Gornje selo...
Jutro je prelepo, pejzaži koje posmatram sa obe strane su prosto fantastični. Put traje nešto duže od sat vremena. Na mestu gde se put za Čunguljski vodopad odvaja levo i vodi do ušća Studenačke u Javorsku reku i mesta gde se ona prelazi, nastavljamo pravo. Dolazimo do Ivičine vikendice i mesta koje meštani nazivaju Gornje selo:
Vidite da, prema putokazu na poslednjoj fotografiji, do Vurnje od ovog mesta ima 4 km. Malo više ima do Čunguljskog vodopada ili Gornjeg Kurtulskog vodopada, ali je prilaz njima prilično lakši. Vikendica, ili bivša pojata Ivičinih predaka, nalazi se na prelepom mestu, u podnožju Donjeg Jarišora (1205 m), čiji stenoviti vrh Ivica naziva ,,Kljun''. Ovde je nadmorska visina oko 890 m i za tročlanu ekipu praktično odatle kreće prava avantura. Nastavljamo dolinom Studenačke reke:
Vraćamo se na put koji vodi levom obalom reke i posle 15 minuta prelazimo preko drvenog mosta:
Po prelasku mosta levo se skreće za Strmoljski dol. Ivica kaže da u njemu u ovo doba godine ima interesantnih, aktivnih vodopada koje treba istražiti. Mi nastavljamo desnom obalom Studenačke reke koja je u ovom delu prelepa:
Prolazimo dva markantna objekta. Prvi je bivši govedarnik, gde se nekada čuvalo oko 150 goveda. Imao je svojevremeno i sopstvenu struju i osvetljenje. Sada je u vlasništvu investitora Josića, omraženog lika među Toplodolcima. Kasnije, u povratku iz Vurnje, spustićemo se drugim putem upravo na ovom mestu:
Drugi objekat je skriven u šumi. To je nekadašnja letnja karaula vojske Kraljevine Jugoslavije. Od nje su ostali samo temelji i zidovi obrasli mahovinom. Ovo mesto se naziva Lešje. Sličan ali noviji objekat, letnja karaula bivše JNA, nalazio se na sastavu Studenačke i Javorske reke, par kilometara nizvodno.
Staza kojom se krećemo postaje uža. Krećemo se sve sporije. Nailazimo na popadala, nagorela stabla. To je posledica velikog požara koji je zahvatio ovaj deo Stare planine krajem oktobra 2019. Niz Ivankovicu, Stilov rt i Odaiško lice spustio se do doline Studenačke i Batske reke. Voda i vatrogasci su sprečili prenošenje vatre na levu obalu i padine Bratkove strane, što bi značilo katastrofu. Ovakvih prizora je bilo puno u daljem toku naše relacije:
Ulazimo u pravu divljinu, gde ljudska noga retko zalazi. Rečica je sve lepša, a prizori kao iz bajke. Gledano uzvodno, desno je Zuberski rt, a s leve strane Stilov dol, koji razdvaja Ivankovicu i Stilov rt. Studenačka reka praktično nastaje spajanjem potoka Stilov dol i Batske reke, koja dolazi iz podnožja Krvavih bara i Vražoglavskog kamika.
Sada idemo uz Batsku reku. Puno je iščupanih i popadalih bukovih stabala. Delom to je posledica velikih snežnih padavina protekle zime. Samo nekoliko minuta nakon spoja dva potoka, prelazimo na levu obalu Batske reke. U daljem toku relacije ćemo više puta prelaziti s jedne na drugu obalu, čuvajući se dubljih delova reke i klizavog kamenja:
Već smo zašli u Vurnju. Posle nešto više od sat vremena hoda od Ivičine vikendice, stižemo do prvog vodopada ovog lokaliteta. Čine ga dva mlaza penušave vode:
Prolazimo iznad njega. Prizori su fantastični:
Desetak minuta nakon prvog, dolazimo do drugog vodopada Vurnje. U nizu bezimenih kaskada i slapova biće ih ukupno četiri. Ovaj vodopad će mi ostati u sećanju po uskom useku u stenama kroz koje prolazi voda nizvodno od njega:
Iznad ovog vodopada nalaze se prelepe kaskade. Teren postaje strmiji i sve teži za kretanje:
Ulazimo u tesnac - ,,vurnju'' u pravom smislu te reči. Pred napore koji nas očekuju pravimo dužu pauzu.
Posle 25 minuta od drugog vodopada na ovom potezu, dolazimo do trećeg, koji se naziva jednostavno ,,Vurnja''. Ovo je impresivan vodopad koji se sastoji iz nekoliko kaskada. Gornju kaskadu je teško osmotriti i uslikati. Tu se voda sa prilične visine stropoštava u usek. Taj deo je teško pristupačan i kada Batska reka ima manje vode, a kamoli sada, kada je njome izuzetno bogata:
Zanimljivo je da puno planinara ovde završava svoj prolaz kroz Vurnju, možda i ne znajući da se malo naviše nalazi još veći i lepši vodopad - Ivičin skok, krajnji cilj naše avanture. Međutim, deo relacije između ova dva vodopada je ubedljivo najteži, zbog strmog i teško pristupačnog terena. Vurnju obilazimo s leve strane, krećemo se oprezno po teškom i opasnom terenu, vodeći računa o svakom učinjenom koraku. Prolaz otežava sipar i kamenje nam se praktično odvaja ispod nogu i survava u ambis. Na jednom mestu neko je ostavio konopce i njih koristimo za prolaz kroz usek u stenama:
Nivo adrenalina je na maksimumu. Deonicu između dva najlepša vodopada Vurnje prelazimo za 25 minuta. Četvrti vodopad u nizu, Ivičin skok, najpre gledamo sa visine, a zatim oprezno silazimo u njegovo podnožje. Teško je kontrolisati pokrete nogu i ruku pored takvog okruženja i lepote. Od Ivičine vikendice nam je trebalo 2h 20 min do ovog fenomenalnog mesta. Obišao sam bezbroj vodopada na Staroj planini i u drugim delovima pirotskog kraja, ali ovaj mi se prilikom prvog sureta sa njim učinio najlepšim, zbog napora koji smo uložili da dođemo do njega i društva čoveka po kome je vodopad nazvan:
Vodopad Ivičin skok je praktično ,,dvojni'' vodopad. Teško je odrediti tačnu nadmorsku visinu na kojoj se nalazi, ali nadam se da neću napraviti veliku grešku ako kažem 1100 m. Čine ga dva vodopada koje formiraju rečice na svom sastavu. Levi krak čini Batska reka, koja dolazi iz pravca Vražoglavskog kamika i Vražje glave, pograničnog vrha visine 1934 m. Desni krak čini potok koji dolazi sa juga, sa padina Bratkove strane (1943 m). Udaljenost od Toplog Dola je oko 10 km i planinaru, spremnom da prođe sve izazove pri prolazu kroz Vurnju, potrebno je oko 4h hoda od sela da dođe do njega.
Po rečima Ivice, ovaj vodopad je otkrio slučajno, u lovu, pre dvadesetak godina. Ranije nije bilo velikog interesovanja za staroplaninske vodopade i oni su tek kasnije postali prava atrakcija za planinare i turiste. Ideja da se vodopad nazove Ivičin skok nastala je prošle godine u ovo vreme, kada je Ivica na ovom mestu bio sa Lazićima iz Pirota. Zanimljivo je da smo se Ivica i ja našli na ovom mestu tačno godinu dana nakon njegove posete sa Lazićima.
Usledio je povratak. Kod Ivičine pojate smo bili posle 2h 40 min hoda. Moram da naglasim da smo za to vreme imali ,,susret'' i sa staroplaninskom kišom, da su se godišnja doba i periodi kišnog i sunčanog vremena smenjivali kao na traci i da smo u vreme najjačeg pljuska bili pritajeni u podnožju starih bukvi u mestu Korita.
Nismo se vraćali istom putanjom, kroz Vurnju, već smo prošli njenim severnim obodom, padinama Odaiškog lica i Stlovog rta, kroz Stilov dol i još nekoliko manjih dolova. Izdvojiću nekoliko detalja sa tog puta. Najpre, strmi uspon uz desnu obalu Batske reke i pogled na vodopad Ivičin skok i kaskade iznad njega iz drugog ugla:
Pogled na dolinu kroz koju smo došli i na padine Midžora prošarane snegom:
Prelepe severne padine Bratkove strane u čijem se podnožju nalazi Ivičin skok:
Pogled na Vražoglavski kamik sa mesta Korita. Po Ivičinoj priči, ovde su nekada boravili Crnovunci ili Karakačani, nomadi koji su sa svojim ovcama u prošlosti dolazili iz Makedonije i severne Grčke. Prema jednoj teoriji, upravo oni su naučili Staroplanince da prave čuveni pirotski kačkavalj i ostale mlečne proizvode.
Stilov dol i pogled na tesnac kroz koji smo prošli u podnožju Zuberskog rta:
Mesto Gradište koje su prekopali tragači za zlatom (to nije slučajno jer se ovde nalaze tajanstveni nadgrobni spomenik, stari kameni krst i uklesani krst u steni):
Trajanje relacije: oko 11h
Zahtevnost relacije: izuzetno teška, samo za najspremnije i najodvažnije (5/5)
Karakteristike: fantastična staroplaninska relacija i poseta jednom od najzabitijih delova pirotskog kraja; fenomenalna i bajkovita dolina Studenačke odnosno Batske reke sa tesnacom Vurnja i obiljem prelepih kaskada, slapova, manjih i većih vodopada; zanimljiva mesta kroz koja se prolazi (napuštena karaula u Lešju, Korita, Gradište...); prelepi vodopad Ivičin skok
Rizici: praktično nema nikakvih markacija u gornjem delu relacije; kraj je pust, u njega se retko dolazi i stalno se mora biti na oprezu; na pojedinim mestima kretanje strmim terenom je izuzetno teško i opasno, posebno između vodopada Vurnje i Ivičinog skoka zbog sipara; na samim vodopadima treba biti izuzetno pažljiv zbog umora i koncentracije fokusirane na lepotu prizora; u ovaj kraj nikako ne ići bez iskusnog vodiča koji dobro poznaje stazu i teren!