29may2021 Vodopad Orlov kamen (Dojkinci, Stara planina)

Kada sam se 7. februara ove godine, sa svojim kumom Marjanom, uputio u osvajanje ovog vodopada, pomalo neočekivano naišli smo na nepremostivu prepreku - dubok sneg u fazi omekšavanja i topljenja. Skoro četiri meseca kasnije, u potpuno drugačijim vremenskim okolnostima, nije bilo nikakvih problema da ostvarim svoj cilj.

U novu avanturu sam se, nažalost, uputio bez Marjana. Međutim, nisam bio sâm, već u društvu svoje sestre Ivane i zeta Darka. Sa Darkom sam već prelazio ,,brda i doline'', ali sa Ivanom nisam dugo imao značajnije zajedničke planinarske avanture, praktično od uspona na Midžor davne 1998. godine. Upravo zbog nje, organizacija ove relacije je bila malo drugačija od pređašnje zimske, kada sam se do vodopada Orlov kamen uputio s Marjanom peške iz Dojkinaca. U želji da skratimo pešačenje od oko 6 km i uštedimo nekih sat i po vremena, do Rečne poljane, zaravni na desnoj obali Dojkinačke reke pre ulaska u Arbinje, krenuli smo džipom Dragana Ćirkovića, čoveka koji ima ogromno iskustvo vezano sa organizacijom planinarskih tura u dojkinačkom kraju. Za početak jedna lepa zajednička fotografija, nastala ispred Planinarskog doma u Dojkincima:

Vožnja do Rečne poljane i bele kućice, naspram koje se nalazi mostić na Dojkinačkoj reci, trajala je pola sata. Nadmorska visina ovog mesta je oko 1080 m:

Nije samo način dolaska do ovog mesta bio različit u odnosu na Marjanovu i moju avanturu iz februara. Tada smo mi prema vidikovcu Grbnjač i vodopadu Orlov kamen krenuli grebenom uz desnu obalu potoka Lisevski dol (ili Lisevskog potoka), jer smo pretpostavili da je sama dolina neprohodna zbog snega. Ovog puta, Ivana, Darko i ja krećemo u pravcu vodopada baš uz dolinu, a plan je bio da se niz Lise vratimo do polaznog mesta i ušća Lisevskog potoka u Dojkinačku reku.

Najpre se penjemo uz brdašce na koje se nailazi po prelasku mosta, prolazimo stazom ispod kamene ograde i nailazimo na važan orijentir - zelenu kućicu okruženu brezama. Obilazimo je sa leve strane i nastavljamo stazom koja nas vodi u Lisevski dol:

Odmah bivamo oduševljeni lepotom i svežinom koju nam nudi Lisevski potok. Polako i oprezno, bez žurbe, krećemo naviše. Do vodopada treba preći rastojanje od oko 4 km. Najveću prepreku nam predstavljaju pala i oborena stabla. Često prelazimo s jedne obale potoka na drugu. Pored ovakve lepote teško je skoncentrisati se i biti fokusiran na svaki korak:

Posle nešto manje od pola sata hoda kroz dolinu, dolazimo do mesta sastava dva potoka. Tu su i ostaci stare vodenice. Mi držimo svoju levu stranu. Počinju sve lepše kaskade:

Povremeno se nazire neka staza, nema markacija. Putanju kretanja biramo sami. Na pojedinim mestima prolaz nam otežavaju blato i grane drveća:

Oko 50 minuta nakon mesta gde se spajaju potoci, dolazimo do prvog manjeg vodopada. Njega obilazimo s leve strane, a samo dva minuta kasnije pred nama je i drugi vodopad u nizu:

Stene Orlovog lica i prelepa šuma smreke nam ukazuju da smo blizu cilja:

Vodopad Orlov kamen se nalazi praktično na kraju Lisevskog dola, u podnožju ogromnog masiva Koprena, na nadmorskoj visini od preko 1400 m. Nama je za dolazak do njega bilo potrebno oko 1h 50 min od Rečne poljane, tj. desetak minuta manje od ulaska u dolinu Lisevskog potoka:

Nalazi se u predivnom okruženju smrča i stena na kojima se po predanju legu orlovi (otuda naziv Orlovo lice). Visok je oko 20 m i sastoji se iz dve kaskade. Donja kaskada ima manji nagib i kod nje se voda preliva preko stene. Na gornjoj kaskadi voda se vertikalno obrušava sa litice. Konfiguracija terena je takva da ovaj vodopad nije moguće videti iz daljine. Praktično vam se ukazuje pred očima tek kad stignete do samog njegovog podnožja. Sve to mu daje neobičnu lepotu i čini ga ,,skrivenim biserom'' Stare planine:

Posle odmora i uživanja u lepoti vodopada Orlov kamen (meštani ga nazivaju i Lisevska Tupavica), krećemo strmo naviše ka vidikovcu Grbnjač. Ovo je bio ubedljivo najteži deo naše relacije. Strmina je tako velika da smo povremeno morali da se krećemo četvoronoške, držeći se za busene trave, ili cik-cak linijom. Pauze su bile česte, ispunjene pogledom na prelepi Lisevski dol kojim smo prošli u dolasku do vodopada, kao i na izvorišni deo Lisevskog potoka:

Uspon nije bio ni kratak. Posle 35 minuta našli smo se na grebenu iza koga je neka nova dolina. Ovde je nadmorska visina oko 1600 m. Sa Grbnjača je lep pogled na jugozapadne padine Koprena, Veliku Bislavu, Vrtibog, Gornje i Donje Ravno bučje, Bratkovski do, Bratkovu stranu... U daljini je, na suprotnim stranama horizonta, bilo moguće videti Vražju glavu, Vidlič i Suvu planinu sa Tremom. Sve u svemu, jedno fenomenalno mesto:

Spust sa ovog mesta do Rečne poljane trajao je nešto više od sat vremena. Izdvojiću ostatke starog kamenog objekta neposredno ispod Grbnjača (velika pojata ili bivša vojna karaula?), izlazak na put koji vodi severnim obodom Lisevskog dola, prolaz kroz svojevrsnu ,,kapiju'' koju čine dve ogromne bukve i kraj gde smo zimus Marjan i ja odsanjali svoje snove o dolasku na Grbnjač i spust do vodopada Orlov kamen po dubokom snegu:

Nakon toga, usledio su povratak putem za Dojkince i neizostavno svraćanje na Tupavicu:

Velika većina ljudi iz Niša, Beograda i drugih krajeva Srbije, koji posećuju ovaj vodopad, i ne zna da se, uzvodno uz Dojkinačku reku i u dolovima s njene leve i desne strane, nalazi još puno lepih i manje poznatih vodopada. Jedan od njih je i Orlov kamen.

Trajanje relacije: oko 8.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5), pre svega zbog veoma strmog uspona sa vodopada Orlov kamen na Grbnjač

Karakteristike: prelepe doline Dojkinačke reke i Lisevskog potoka; vodopad Orlov kamen skriven u fantastičnom okruženju stena i šuma; vidikovac Grbnjač sa fenomenalnim pogledom na okolinu

Rizici: do vodopada Orlov kamen nema nikakvih markacija - niti u Lisevskom dolu, niti uz greben Lise; treba biti oprezan pri kretanju uz potok, u toku boravka na samom vodopadu, kao i prilikom strmog uspona na Grbnjač

Komentari

Novi komentar