Pirot i pirotski kraj

4jul2021 Potraga za jamama u reonu Dupnog kamika i vrha Kozji kamen

Najpre je trebalo stići do livade na Dupnom kamiku. To je lepo i zanimljivo mesto koje se nalazi tačno nasuprot Planinarskog doma na Vidliču i do njega nije lako doći. Obično se bira put od prevoja Vzganice i skretanje sa puta za Gornji Visok se nalazi na oko 2.5 km od Planinarskog doma. Taj način dolaska sam opisao u maju 2019, kada sam poslednji put bio na Dupnom kamiku.

Ovog puta Zoran, Sveta i ja smo rešili da Dupnom kamiku priđemo sa suprotne, zapadne strane. Polazna tačka nam je Koprivštički krst, mesto na kome se razdvajaju putevi koji vode do različitih delova Zavojskog jezera i sela u njegovoj okolini. Ovo mesto je udaljeno od centra Pirota oko 13 km i do njega se stiže lako i brzo. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 875 m:

 

Sa ovog mesta idemo na istok, podnožjem brda Cercelj (1028 m), koje predstavlja najzapadniji deo pomenutog ogranka Del. Postoji jedan put koji vodi u istom pravcu, a polazi oko 200 m naniže, prema Pirotu, sa oštre krivine gde put prema Zavojskom jezeru povija u pravcu Koprivštice i gde se često mogu videti parkirana vozila lovaca. Oba puta se relativno blizu spajaju u jedan, a mi smo izabrali ovaj ,,gornji''. Moram da spomenem da je kvalitet puta prilično loš i da se njime može ići jedino terenskim vozilom i naravno peške. Pošto uz sebe imamo pouzdanog vodiča Svetu, čoveka koji je poreklom iz obližnjeg Dobrog Dola, u početnom delu često koristimo prečice:

U pravcu istoka pruža se lep pogled na travnatu zaravan koja se nalazi između brda Pažar i vrha Kitka i to je pravac kojim mi idemo. Upravo ovim putem sam i ja išao u septembru 2015, kada sam za manje od sat vremena uspeo da se popnem sa Koprivštičkog krsta na Kitku (ili Ćitku, kako vrh nazivaju meštani, visine 1209 m). Na jug je lep pogled na glavni planinski venac Vidliča, sa Basarskim kamenom, Crnim vrhom, Čukom i Malim vrhom, uz napomenu da se odavde vide severne padine ovih vrhova pa oni izgledaju malo drugačije u odnosu na pogled sa juga, iz Pirota. Nisko dole, ,,u rupi'', na oko 620 m nadmorske visine, nalazi se selo Dobri Do.

U jednom momentu napuštamo glavni put i krećemo više na sever, u pravcu grebena. Želja nam je da vidimo Zavojsko jezero. Idemo preko livada i kroz šumu:

Izlazimo na južni, istureni deo Pažara, koji se naziva Bilo (1126 m). Nalazi se praktično nasuprot vrhu Kitka:

Odavde kroz šumu ,,hvatamo'' krajičak Zavojskog jezera kod nekadašnje Male Lukanje:

Spuštamo se u dolinu između Pažara, odnosno Bila, i Kitke. Kraj je veoma lep i uvek rado prolazim kroz njega:

Najviša tačka doline je na oko 1125 m nadmorske visine i upravo odatle se stazom kroz šumu za vrlo kratko vreme može izaći na Kitku. Nama to ovog puta nije cilj već idemo dalje na istok, u pravcu Dupnog kamika. Dolina je valovita, put prolazi njenom sredinom, a sa leve strane se nižu, jedna za drugom, vrtače ili vrtopi - Karedžen'c, Paninsći vrtop... Posebno je interesantan Karedžen'c - tu se nalazi izvor vode, a vodeni tok nakon svega nekoliko desetina metara ponire na dnu vrtače. S leve strane se uzdiže brdo Bazd'ganica, do oko 1200 m, i ono se prostire severno od Dupnog kamika. Naš vodič Sveta kaže da se na ovom brdu nalaze bedemi iz doba Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, slično onima koje sam viđao u drugim delovima planine Vidlič (Vučje, Tepoš...).

Nakon ove predivne doline, koja se u dužini od oko 1.5 km pruža pravcem severozapad-jugoistok, sledi spust na još lepše mesto - Dupni kamik. Čine ga prelepa livada, neobične stene koje livadu oivičuju s južne strane i ,,dupka'' (rupa, otvor, procep) u steni sa pogledom na Planinarski dom i Crni vrh:

Udaljenost Dupnog kamika od Koprivštičkog krsta je oko 5 km i nama je za dolazak bilo potrebno oko 1h 35 min, uz napomenu da smo mi prešli i nešto veće rastojanje jer smo se dobrim delom kretali stazama van glavnog puta. Livada se nalazi na nadmorskoj visini od oko 1070 m. Više puta sam boravio na ovom mestu, u različitim periodima godine i po raznovrsnim vremenskim uslovima. Jednom, u zimu 2011. godine, ovde sam bio po veoma hladnom vremenu i gustoj magli, kada se ,,dupka'' u kamenu jedva razaznavala i kada sam u povratku do Vzganice morao da pratim svoje tragove u snegu. Sada sam prvi put došao na Dupni kamik sa Koprivštičkog krsta. Inače, mesto je izuzetno atraktivno i oduvek privlačno tragačima za zlatom. U neposrednoj bizini samih stena na Dupnom kamiku nalazi se nekoliko pećina. Navodno je u nekoj od njih pronađen ćup zlata.

Naš krajnji cilj tog toplog letnjeg dana bile su neke mnogo manje poznate jame severno i severoistočno od Dupnog kamika. U njihovo istraživanje krećemo sa speleolozima iz ASAK-a (Akadamski speleološko-alpinistički klub) iz Beograda, koji na Dupnom kamiku provede deo leta i istražuju njegovu okolinu. Ovde smo na poziv Ane Mladenović, naše Piroćanke koja živi i radi u Beogradu i bavi se speleologijom. U njihovom malom kampu pravimo strategiju za predstojeći dan i prikupljamo snagu za napore koji nas sasvim sigurno očekuju u teško pristupačnom kraju.

Prvi put da sam se našao na Dupnom kamiku a da se nisam popeo do njegove čuvene ,,dupke''. Iskoristio sam priliku da ,,bacim'' pogled na južnu stranu, prema Visokoj steni, Planinarskom domu i Crnom vrhu:

Neposredno do livade se nalazi česma Virove, jedna od najvećih u pirotskom kraju, sa hladnom vodom i velikim brojem korita za napajanje stoke. Ovog puta je pojata na Dupnom kamiku bila prazna i stoka je odvedena u dojkinački kraj na ispašu. Dopunjujemo rezerve vode i pravimo zajedničke fotografije:

U avanturu, pored Zorana, Svete i mene, kreću i Ana, Jelena, Peđa i Gojko. Krećemo strmom stazom naviše, upravo iznad česme Virove:

Posle samo dvadesetak minuta, u mestu zvanom Milkanćine livade, na obodu velike vrtače, nalazimo prvu od tri jame koje tražimo:

Sveta odlično poznaje čitav kraj. Nekada je tu čuvao ovce. Priča nam da je ova jama, zahvaljujući svom položaju, teško uočljiva sa visine, i da je znala da bude kobna po stoku. Njen otvor nije prekriven granjem, kao što je slučaj sa nekim drugim jamama u našem kraju, što je ukazivalo na to da je mesto slabo poznato i skoro nikako posećeno. Speleolozi iz Beograda su ucrtali njenu lokaciju i imaju nameru da je detaljnije prouče narednih dana.

Nastavili smo dalje puni samopouzdanja i došli do mesta na grebenu sa koga se pruža prelep pogled na Zavojsko jezero:

U daljini smo mogli da vidimo i Babin zub, Midžor, Tri čuke... Nažalost, na neki način to je bio i ,,zenit'' naše zajedničke akcije. Drugu jamu smo tražili na padinama Dela, nasuprot Belskom mostu i Belskom zalivu. Na veoma strmom terenu, u šumi, raspoređeni u ,,strelce'', pretraživali smo kraj prema Svetinim instrukcijama. Međutim, vremenska distanca je učinila svoje - Sveta odavno nije bio u ovom kraju, krajolik se izmenio i umesto terena sa retkim drvećem imali smo gustu šumu:

Na momente, kroz granje, mogli smo da vidimo Zavojsko jezero:

Od potrage za drugom jamom smo odustali otprilike nakon sat i po vremena od ulaska u šumu. Sveta nam je govorio o određenoj vrsti ptica, sličnoj gavranima, koji su ranije naseljavali ovu jamu i o tome da je mesto njenog otvora bilo prepoznatljivo po njihovom prisustvu i glasnom izletanju. Nažalost, ovih ptica više nema (speleolozi iz Beograda ih nazivaju ,,speleo-detektorima'' jer znaju da im budu od velike pomoći kod lociranja pećina i jama) i druga jama je ostala sakrivena negde u šumi...

Naša treća tražena jama je trebalo da se nalazi u okolini vrha Kozji kamen (1181 m), po kome je i čuveni vidikovac na Vidliču dobio svoje ime. Slično prvoj jami, koju smo pronašli, locirana je u jednoj od više vrtača koje se nalaze u kraju koji okružuje vrh. Nažalost, ni nju nismo uspeli da pronađemo. Oko 45 minuta smo tumarali terenom izuzetno teškim za kretanje, obilazili vrtače, zagledali se u svaki njihov deo, ali bez uspeha. Gusto rastinje je najverovatnije uspelo da sakrije otvor treće jame...

Umorni i samo delimično zadovoljni vratili smo se u kamp ASAK-a na Dupnom kamiku. Istraživanje je trajalo skoro četiri i po sata. Za Zorana, Svetu i mene to nije bio kraj relacije. Usledio je povratak, gotovo istim putem kao u odlasku, do Koprivštičkog krsta, gde nas je čekao automobil za povratak u Pirot. Ovog puta smo išli glavnim putem, bez dužih usputnih stajanja:

Na cilju smo bili oko 1h 40 min nakon polaska sa Dupnog kamika. Nezaboravna avantura!

Trajanje relacije: oko 10h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: prelepi, atraktivni i veoma zanimljivi Dupni kamik; planinski venac Del, severni ogranak Vidliča okrenut prema Zavojskom jezeru, bogat speleološkim objektima i interesantan za istraživanja; vidikovci sa fenomenalnim pogledom na okolinu; lekovito bilje, šumske jagode i planinsko cveće u izobilju

Rizici: izuzetno težak teren za kretanje sa brojnim vrtačama, stenama, gustim rastinjem, trnjem; vode ima samo u dolini između Pažara i Kitke i na česmi Virove (kod Dupnog kamika); zmije!