11jul2021 Uspon na Rakitski kamen (Vetren)

Nije mi običaj da na relacije krećem popodne, naročito ne u letnjem periodu. Najviše volim da zacrtani cilj obavim u jutarnjim satima, po svežini. Međutim, u nedelju sam učinio upravo to što mi nije svojstveno. Želja za boravkom u prirodi bila je jača i od popodnevne žege. Pri izboru relacije, vodio sam se samo jednim - da uspon što više bude po hladovini.

Tako je izbor pao na Rakitski kamen ili Vetren, stenoviti odsek koji se sa svojih 1457 m nalazi na samoj srpsko-bugarskoj granici. Jedini put sam do sada na njemu bio 14. juna 2014, u povratku s obližnjeg Ruja. Tada smo moj kolega i drug Dejan Tričković i ja bili deo Tradicionalnog međunarodnog uspona na Ruj, a kako se u odlasku, zbog lošeg vremena, od Rakite išlo putem preko sela Vuči Del, rešili smo da u povratku idemo drugim putem i upoznamo nove krajeve.

Ovog puta sam bio sâm. Za početnu tačku sam izabrao selo Zvonce, znajući da put između ovog mesta i Rakite nije u najboljem stanju. Zvonce je udaljeno od Pirota oko 36 km i do njega mi je bilo potrebno oko 50 minuta vožnje. U normalnim okolnostima se stiže i brže, ali se ,,manija'' raskopavanja puteva i njihovog uređivanja u jeku turističke sezone prenela iz Gornjeg Visoka i na deonicu između sela Vlasi i Poganovskog manastira. Kakogod, u svoju novu avanturu sam krenuo sa mesta ispred Osnovne škole ,,Bratstvo''. Nisam išao na glavni most u selu, već sam iskoristio prečicu i vrlo brzo, iznad crkve posvećene Svetom proroku Iliji, izašao na put prema Rakiti:

 

Do Rakite se stiže lako i relativno brzo. Put vodi uz Rakitsku reku. Uzput čak srećem i svoje drage kolege iz ,,Tajersa'', Nikolu i Slavka Spasića, koji se sa svojom ekipom vraćaju upravo sa Rakitskog kamena i Ruja. Od njih dobijam poslednje korisne instrukcije.

Otprilike pre 11 meseci sam prolazio ovim putem. Tada sam bio učesnik akcije pokreta ORSP i vađenja cevi iz korita Rakitske reke. Svraćam do mesta pre Rakite gde se sve odigralo. Uveravam se da se za nepunu godinu dana ništa nije promenilo i da oštećena cev ostavlja potencijalnu MHE van funkcije:

U Rakiti, udaljenoj oko 3 km od Zvonca, sam posle 40 minuta hoda od polaznog mesta. U selu su vidljivi ,,tragovi'' nekadašnjih borbi protiv otimanja Rakitske reke, kao i poslednjeg organizovanog uspona na Ruj, 19. juna ove godine. Obično je, kada sam ranije dolazio u ovo selo, plato ispred Doma kulture bio prepun aktivista ORSP, planinara i ljubitelja prirode. Ovog puta to nije bio slučaj, a malobrojni meštani i njihovi gosti su na temperaturi od preko 30 stepeni izabrali boravak u svojim kućama i hladovini.

Dobro poznata planinarska staza prema Rakitskom kamenu kreće upravo od Doma kulture, sa 770 m nadmorske visine. Istog momenta kada kročite na nju, počinje i jak, gotovo konstantan uspon:

Staza je odlično obeležena pa je praktično nemoguće napraviti fotografiju a da u kadar ne ,,uleti'' poznati crveno-beli krug. Nisam ljubitelj tih boja (:)), ali moram da napomenem da su od velikog značaja planinarima i ulivaju dodatnu sigurnost. Bez opterećenja možete se fokusirati na krajnju destinaciju i lepotu predela kroz koje prolazite. Ono što je važno, markacija je tako gusto raspoređena, da do 4 km udaljenog Rakitskog kamena nema nikakvih dilema, a podjednako kvalitetno je markacija uređena i u suprotnom smeru, tako da nije potrebno pamtiti put kojim ste prošli i u povratku nećete imati nikakvih problema. Sve pohvale za Sašu, Singera i ostale ljude iz Babušnice i njihovog planinarskog kluba i turističke organizacije.

U početku staza ide dolinom jednog potoka, koji se dva puta prelazi:

Zatim staza menja pravac i ide kroz bukovu šumu, u delu gde su obilne snežne padavine prošle zime napravile veliku štetu. Kao i u nekim drugim delovima pirotskog kraja (prvi put sam se ovog proleća s tim susreo prilikom odlaska na obližnji vrh Sip), puno stabala je iščupano iz korena. Verovatno zbog prolaska velikog broja planinara prilikom uspona na Ruj, na pojedinim mestima se bukvalno morao proseći prolaz:

Po prelasku ove deonice put odnosno planinarska staza povija na jugoistok i praktično do ispred cilja vodi u tom pravcu. Ponovo je uspon žestok. Otprilike na polovini staze prelazi se jedna velika livada, a važan orijentir je napuštena pojata na njoj. Upamtio sam je još od spusta sa Ruja u leto 2014. Sa ovog mesta se otvara lep pogled na Miljčevski kamik iznad Rakite (1142 m), Prosečeni kamik (u njegovom podnožju je farma ,,Crni vrh''), kao i na sam Crni vrh (1463 m), najvišu tačku planine Talambas:

Malo više udesno, lep je pogled na Vlašku planinu i njenu Panicu (1442 m), Rnjos (1274 m) i Golemi stol (1239 m). Po prelasku proplanka, put ponovo ulazi u bukovu šumu sa debelom hladovinom. Teren je nešto ravniji i kretanje postaje lakše:

Sledi još jedan proplanak, a zatim ulazak u gustu bukovu šumu gde slabo dopire dnevno svetlo:

Na debljim, starijim stablima bukve, primetan je veliki broj urezanih potpisa i poruka. To može da ukaže samo na jedno - nekadašnje prisustvo vojske. Potvrda za to je bivša karaula ,,Vetren'', čiji se ostaci nalaze neposredno iznad planinarske staze, a ispod stenskog odseka koji meštani nazivaju Rakitski kamik (1405 m). Nemam saznanja o tome do kada je bila u funkciji:

Ubrzo se izlazi na nešto kvalitetniji i širi put. Predstavlja nekadašnju patrolnu stazu koja je povezivala karaulu ,,Vuči Del'', podnožje Ruja i Rakitskog kamena, Golo brdo i karaulu ,,Sip''. S desne strane je velika strmina. Nakon nekoliko minuta kretanja po tom putu, nailazi se na skretanje za Rakitski kamen (Vetren). Pravo se produžava za Ruj i za uspon na taj prelepi vrh sa ovog mesta treba oko sat i po vremena.

Završni uspon na Rakitski kamen nije lak i traje desetak minuta:

Na putokazu u selu Rakita pisalo je da su za uspon na Rakitski kamen potrebna 2h, a do Ruja 4h. Ja sam na cilju bio posle 1h 25 minuta od rakitskog Doma kulture. Pri tome sam savladao 690 m visinske razlike. Rakitski kamen je fenomenalan vidikovac, gotovo vertikalno odsečen prema istoku i severu:

Najlepši pogled se pruža upravo na sever i istok - prema Vlaškoj planini, planini Greben i Trnskom ždrelu u Bugarskoj. U daljini je moguće videti Pirotsko polje, planinu Vidlič i Staru planinu. Zapadno su već pomenute planine i vrhovi u opštini Babušnica. Na jug je sjajan pogled na Ruj, jedan od najlepših u pirotskom kraju. On je vazdušnom linijom udaljen od Rakitskog kamena 3.2 km:

Sledeće tačke na graničnoj liniji između Srbije i Bugarske su Golo brdo (1283 m) i Sip (1240 m). Na ovom drugom vrhu i njegovoj napuštenoj karauli bivše JNA bio sam 10. aprila ove godine iz sela Jasenov Del. Sa Rakitskog kamena se vide najjužnije mahale ovog raštrkanog sela - Šutalica i Slatina. U samom podnožju je šumoviti kraj, koji nosi isti naziv kao i vrh - Vetren. Nažalost, nije moguće videti Vetrensko jezero, u podnožju Asenovog kalea i nedaleko od Zvonačke Banje.

Najbolju predstavu o tome, kakav je pogled sa Rakitskog kamena, stećićete kada pogledate sledeći video-klip:

Nakon polučasovnog odmora, ispunjenog uživanjem u miru, prirodi i pogledu koji pruža ovaj fantastični vrh, krenuo sam ka Rakiti, istim putem kao u odlasku. U selu sam bio nakon svega 55 minuta. U Zvonce sam se vratio nakon tačno 4h od polaska. Nezaboravno!

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: jedna od najlepših planinarskih staza u pirotskom kraju, odlično markirana i većim delom u hladovini (važno za uspone leti); fenomenalan pogled sa Rakitskog kamena (Vetrena); prolazno mesto u toku uspona na Ruj

Rizici: strm uspon iz Rakite i savladavanje prilične visinske razlike na nevelikom rastojanju; nakon Rakite nema izvora sa vodom za piće (ja sam iz Rakite poneo 1.5l što se ispostavilo kao nedovoljno za moje potrebe)

Komentari

Novi komentar