5jan2019
Od brane na Zavojskom jezeru do spoja Visočice i Toplodolske reke
Visočica je svakako, uz Nišavu i Jermu, najvažnija reka u pirotskom kraju. Velikom branom je zaustavljena na mestu gde se u februaru 1963. desila prava prirodna katastrofa. Ispod brane Visočica teče još nekih 3.5 km do mesta gde se spaja sa Toplodolskom rekom i gradi Temšticu. Iskoristio sam hladno, ali suvo zimsko jutro da prođem ovom deonicom posle više od sedam godina.
Zavojska brana je udaljena od Pirota oko 21 km. Na putu do nje bio sam prijatno iznenađen novom putnom signalizacijom. Na mestu Koprivštički krst ona izgleda ovako:
Već po ovoj slici možete da zaključite da sam krenuo veoma rano, a na displeju mog automobila ostala je zabeležena temperatura od -8 stepeni:
Sa puta za branu pružao se lep pogled na jezero:
Pogled na branu:
Posle prelaska brane, ostavio sam automobil. Nisam mogao da odolim još jednom pogledu sa obližnjeg uzvišenja na jezero, ali i na kraj u koji sam nameravao da idem:
Još jedno lepo iznenađenje predstavljala je činjenica da je oko 1 km puta ispod brane asfaltirano u periodu od mog poslednjeg dolaska u ovaj kraj. Ipak sam odlučio da maksimalno uživam u prirodi i sa ovog mesta sam krenuo peške. Brana sa puta izgleda impozantno:
Sa mesta gde se asfaltni put završava lep je pogled na preliv iz Zavojskog jezera. Pošto je nivo vode u jezeru još uvek nizak, preliv nije bio aktivan:
Kako to izgleda u proleće, kada se aktivira preliv, možete da vidite na fotografiji iz maja 2013:
Još uvek ni traga od reke. A onda, iz dva tunela, sa suprotnih strana dolina, izbija voda koja obezbeđuje tako potrebni ,,biološki minimum'':
Od moćne planinske reke, Visočica od ovog mesta teče ovako:
Reka Visočica je desna i najveća pritoka Nišave. Dugačka je oko 84 km (Srbiji pripada 69 km, a Bugarskoj 15 km toka), a površina njenog sliva obuhvata oko 810 km2. Postaje od nekoliko izvora koji se nalaze sa zapadne strane vrha Kom u Bugarskoj, nedaleko od izvorišta Nišave, reke u koju se kasnije uliva kod sela Staničenja. Njen glavni izvorišni krak predstavlja Brlska reka. U Bugarskoj je Visočica poznata pod nazivom Komštička reka, po selu Komštici kroz koje protiče, a od ulaska u Srbiju do ušća Toplodolske reke nosi naziv Visočica jer teče kroz kraj koji se zove Visok. Nizvodno od ušća Toplodolske reke do ušća u Nišavu reka je poznata pod nazivom Temštica, po selu Temska kroz koje protiče. Zbog toga je Visočica poznata kao reka sa tri imena. Još jedna zanimljivost je vezana za ovu reku - u proleće, kada se otapa sneg u planinskom delu sliva i jave jače kiše, Visočica često ima više vode od Nišave u koju se uliva.
Sa puta koji se nalazi iznad ovog mesta lep je pogled na Zli dol koji je odigrao glavnu ulogu u nastajanju prirodne zemljane brane na Visočici 1963. godine. Tada je ogromna količina zdrobljene i raskvašene zemlje skliznula niz ovu dolinu i zatvorila put reci.
U želji da obiđem jedno novo mesto, kratko sam skrenuo s glavnog puta koji vodi niz dolinu Visočice i posetio mesto gde se nalazi stari obročni krst. Posvećen je Svetom Iliji, mesto je uređeno u prijatno odmorište sa česmom i klupama za sedenje, ali je put do njega prilično loš. I dan-danas ga svakog 2. avgusta posećuju ljudi poreklom iz nekadašnjeg Zavoja. Na krstu je upisana 1816. godina.
Vratio sam se na put i nadalje nije bilo skretanja. Kvalitet puta je dobar - tvrd je, sa peskovitom zemljom koja mu daje karakterističnu rozikastu boju.
Inače, ovaj put je u prošlosti, posebno u tursko vreme, bio mnogo prometniji nego danas. Turci su izbegavali da se kreću ovim krajevima plašeći se hajduka, a stanovnicima nekada velikog Toplog Dola predstavljao je najkraću vezu sa Pirotom. Pošto je Topli Do oduvek bio pogranično selo, brojni vojnici, žandari, ovčari, kačkavaljdžije, rabadžije, ćiridžije (unajmljeni prevoznici robe), trgovci, učitelji..., kretali su se ovim putem, obično na konjima ili zaprežnim kolima, put Zavoja, Nišora i Pirota, sve do pred Drugi svetski rat kada je Mita Gaga, čuveni pirotski industrijalac, sagradio Mrtvački most na Temštici i put kroz kanjon ove reke.
Ovim putem sam prošao u novembru 2011, kada sam uživao u lepim jesenjim bojama pejzaža. Sada, u sumorno zimsko jutro, slike nisu bile tako koloritne, tako da bi idealno vreme za prelaz ove deonice mogli da budu proleće ili jesen. Relaciju od oko 4 km je moguće preći i biciklom, motorom ili čak terenskim vozilom, ali je po mom mišljenju ipak najlepše peške.
Na jednom mestu sa leve strane reke nalazi se okomita litica, zvana Gavran kamen. Interesantno je da se na njoj nalazi nekoliko napuštenih pojata. U njihovoj neposrednoj blizini na severnim padinama planine, koja se prostire nad levom obalom Visočice, nalazi se još nekoliko pojata. Do njih se dolazi putem iz obližnjeg Pokrovenika:
Reka je svo vreme duboko ispod puta, ali se može čuti njen huk. Sa obe strane doline su stene karakteristične za ovaj kraj:
Kada se ispred vas jasno ukaže planinski masiv sa vrhom karakterističnog izgleda (Gradište, 843 m), a tok reke počinje da se čuje jače, znači da se približavate odredištu - spoju Visočice i Toplodolske reke:
Neposredno pred kraj svog toka, Visočica kao da želi da nagradi avanturiste i podari im jedno predivno mesto - duboki vir sa malim vodopadom:
Ovo mesto sa predivnom bojom vode treba posetiti u letnjim mesecima. Odmah posle njega je ušće, tako da se do njega može doći i putem preko Temske i HE ,,Temac''. Od Temske je udaljeno oko 10 km, a od Pirota oko 25 km.
Skoro sat vremena hoda je potrebno da se dođe od zavojske brane do mesta gde se spajaju dve planinske reke. Sa desne strane dolazi Toplodolska reka i ona je dobrim delom bila zaleđena:
Na Visočici nije bilo leda, verovatno zbog njenog bržeg toka:
Ovo mesto izgleda prelepo, a najlepše je posetiti ga u proleće kada su obe planinske reke bogate vodom i moćne. Nakon izgradnje brane na Zavojskom jezeru i ograničenog proticaja Visočice, obično Toplodolska reka unosi više vode u Temšticu i daje joj punu snagu.
Nizvodno od ušća nalazi se mesto gde je nekada bio čuveni Mrtvački most. Mesto je dobilo ime po stradanju velikog broja hajduka u nekoj borbi sa Turcima. Sada se malo dalje od starog Mrtvačkog mosta, nalazi betonski most kojim se Temštica prelazi na putu između Temske i Toplog Dola.
Povratak istim putem do brane na Zavojskom jezeru predstavljao je pravo uživanje, a bilo mi je potrebno pedesetak minuta.
Trajanje relacije: oko 3.5h
Zahtevnost relacije: srednja (3/5)
Karakteristike: lepa relacija za šetnju dolinom Visočice do njenog spoja sa Toplodolskom rekom, prelepa priroda, dobar put, mogućnost za kružnu relaciju Pirot - Nišor - Zavojsko jezero - Mrtvački most - Temska - Pirot (dužina oko 50 km)
Rizici: prelazak Toplodolske reke kod ušća je u pojedinim delovima godine praktično nemoguć