8aug2021
Uspon na Kusaču iz niškog sela Kunovice
Moja prva relacija nakon povratka sa odmora u Grčkoj trebala je da ispuni neke uslove. Pre svega da mi bude interesantna, što znači da prvi put idem na određeno mesto. Zatim, da ne bude preterano zahtevna jer sam se ulenjio i nisam u najboljoj kondiciji. Izbor je pao na Kusaču, okomiti stenski odsek u jugozapadnom delu Parka prirode Sićevačka klisura. Pošto se nalazi na teritoriji opštine Niška Banja i grada Niša, ne mogu govoriti o ,,pirotskom kraju'', ali meni je to bilo najmanje važno.
Kusača ili Vis predstavlja atraktivno mesto, maksimalne visine 771 m. Smeštena je na levoj obali Nišave, na njenom izlasku iz Sićevačke klisure posle 16 km toka između masiva Svrljiških planina i Suve planine. Dok još nije bilo auto-puta, koji klisuru obilazi s njene južne strane, do Niša se iz Pirota išlo magistralom, a Kusača mi je uvek bila izuzetno privlačna. Evo kako je pogled na nju izgledao u rano nedeljno jutro sa parkinga ispred Ostrovičkog manastira Svete Petke Iverice. Inače, 8. avgusta je Sveta Petka Trnova - slava ovog manastira i u povratku sam tamo primetio puno ljudi.
Do Kunovice, niškog sela iz koga sam se popeo na Kusaču, vozio sam tačno sat vremena iz Pirota. Selo je udaljeno od Pirota oko 68 km, a od centra Niša oko 18. Prethodno sam po izlasku iz Sićevačke klisure skrenuo levo, prešao železničku prugu, prošao kroz selo Prosek, a na izlasku iz njega vozio i paralelno auto-putu, u smeru ka Beloj Palanci i Pirotu. Zatim sam na obeleženoj raskrsnici skrenuo na put za Kunovicu. Od skretanja sa magistrale kod Proseka do ulaza u selo ima oko 6.5 km. Ovo mesto se obično bira kao polazna tačka za uspon na Kusaču i nalazi se na nadmorskoj visini od 535 m:
Kunovica je selo sa lepim pogledom na suvoplaninski venac i na atraktivne vrhove i prevoje na ovoj planinskoj lepotici - Mosor, Sokolov kamen, Devojački grob i Trem. Taj pogled jedno je od obeležja uspona na Kusaču i naravno, sve je bolji sa porastom nadmorske visine. Staza do Kusače od polaznog mesta je dugačka oko 3 km i savladava visinsku razliku od oko 235 m. Nije markirana, bar u njenom početnom delu. Markacije sam primetio tek kasnije, prilikom završnog uspona na odsek. Računao sam da će mi za prelaženje staze biti potrebno maksimalno sat vremena, a ja sam je prešao za 45 minuta. Iako sam prvi put bio u Kunovici i u ovom kraju, nisam imao nikakvih problema sa snalaženjem jer sam u svakom trenutku znao pravac svog kretanja, a planinarska staza od njega nije značajnije odstupala. U početku je uspon blag i prijatan:
Predeo je prešpartan velikim brojem puteljaka. Međutim, to ne treba da brine jer se svi manje-više kasnije spajaju u jedan koji vodi na Kusaču. I ja sam u jednom momentu otišao malo više desno, ali sam se brzo vratio na pravi put pred dolinom koja se naziva Konjarnik:
Na poslednjoj fotografiji se vide vrhovi Višegrad (980 m) i Gradac (1062 m), koji se nalaze u krajnjem zapadnom delu Svrljiških planina, iznad sela Sićeva, Pasjače i Oreovca. Na zaravni između njih je veliki televizijski predajnik. Inače, vrh Gradac je najviša tačka na teritoriji grada Niša.
Nakon prolaza kroz plitku dolinu, počinje nešto jači uspon:
Sve jače pirkanje vetra ukazivalo mi je da se približavam vrhu. Kusača zapravo nije nikakav markantan vrh, već odsek koji se blago spušta prema jugu i jugozapadu:
Na samom završetku uspona stazi iz Kunovice se sa leve strane priključuje staza koja polazi iz obližnjeg sela Manastir. Ovo maleno selo se nalazi u samom podnožju Kusače i do njega se dolazi uskim putem iz Proseka, dugačkim oko 3 km. Uspon na Kusaču iz Manastira je sigurno atraktivniji od onog iz Kunovice, koji sam ja izabrao, delom zbog toga što se na vis izlazi sa suprotne, strmije strane, a delom što se u samom selu može posetiti i manastir posvećen Svetom Nikoli. Niški planinari za osvajanje Kusače često biraju upravo ovu maršrutu.
Izlazak na sam vis predstavlja lep doživljaj, pogotovu za onog ko to čini prvi put. Najpre pogled na grad Niš, Nišku Banju i Jastrebac (kažu da se može videti i Kopaonik):
Zatim zapadni, izlazni deo Sićevačke klisure. Tačno ispod su vikend-naselje, MHE ,,Sićevo'' i Sićevački manastir Vavedenja Presvete Bogorodice. Iza stenskog odseka na desnoj obali Nišave je put koji Niš povezuje sa Svrljigom:
Krećući se rubom odseka, otvarao mi se sve lepši pogled na selo Sićevo i Svrljišku planinu sa pomenutim vrhovima Višegrad i Gradac. Nešto dalje od njih u pravcu istoka je Pleš, vrh za koji me vežu lepe uspomene. Ispod Sićeva, dole u dnu, je stara betonska brana na Nišavi, a na levoj obali reke, iznad sela Ostrovice - zaobljeno brdo Oblik (901 m):
Moj duži boravak na Kusači i uživanje u fantastičnom pogledu sprečio je izuzetno jak vetar. Zbog njega sam i odustao od svoje namere da snimim klip i još bolje vam predstavim ovo prelepo mesto. To ću pokušati da nadomestim sa još nekoliko fotografija:
Ovaj moj izlet u ,,niški kraj'' predstavljao je samo pripremu za ono što planiram u narednom periodu, a to su nove staroplaninske avanture. Kusača je najzapadnije mesto o kome ću pisati na stranicama svog bloga.
Povratak istim putem u Kunovicu je trajao 40 minuta. Uspeo sam da izbegnem jako sunce i da na otvorenoj planinskoj kosi budem u najtoplijem delu dana.
Trajanje relacije: oko 4h (polazak iz Pirota, sa polaskom iz Niša dosta kraće)
Zahtevnost relacije: srednja (3/5), za one koji polaze iz Niša umerena (2/5)
Karakteristike: lepa i ne preterano naporna relacija koju sebi mogu da priušte i rekreativci; sjajan vidikovac, jedan od najlepših u niškom kraju, sa fantastičnim pogledom na okolinu
Rizici: staza iz Kunovice nije markirana, ali ne bi trebalo da bude problema sa orijentacijom jer je teren prilično pregledan; boravak na samoj Kusači koja je gotovo vertikalno odsečena prema severozapadu i severu; moguć jak vetar na vrhu; lovci (ja sam ih sreo u povratku)