21aug2021 Babin zub - Žarkova čuka - Žarkov dol - Razdolje - Tri kladenca - Tupanar

Ova relacija je bila u planu za proleće. Silom prilika nije se desila tada, kada staroplaninski potoci i reke imaju više vode, već sada, usred leta i nakon dugog sušnog perioda. U svakom slučaju, za mene predstavlja nezaboravni doživljaj i novo iskustvo jer sam uživao u predelima nestvarne lepote.

Slično ranijim osvajanjima Midžora, polazna tačka mi je i ovog puta bio planinarski dom u podnožju Babinog zuba, na oko 1560 m nadmorske visine. Do njega ima oko 66 km iz Pirota i skoro sat i po vožnje pa sam tog jutra baš poranio:

Slede kratak prolaz kroz šumicu (jedinu na celoj relaciji!) i žičaru ski-staze Konjarnik, pored restorana Plaža i skretanja za Topli Do. Nakon toga, prvi od dva jača uspona na putu za Midžor - uz Vojvodin venac:

Dok je na severu, prema Bugarskoj, greben Stare planine strmo odsečen (izuzetak je potez prema prevoju Vučje jame i Dupljaku), s južne strane padine Midžora su izbrazdane velikim brojem dolova, međusobno razdvojenim planinskim kosama. Mnogi od tih dolova i nemaju ime. Pokušaću da nabrojim one dolove i planinske kose za koje znam, a koje se nalaze u širem rejonu Midžora. Počev od Babinog zuba prema istoku slede: Rakitska gora, Žarkova čuka, Žarkov dol, Razdolje, Durmanica, Kaluđerski dol, Vrla strana, Markovica, Lipski dol, Babin nos, Šopuški dol, Udica, Kovani dol, Dugo bilo, Štavljački i Rančin dol, Čungulj...:

Strmi uspon od Vojvodinog venca (1671 m) uz padine Žarkove čuke je potez koji najmanje vole oni koji su se uputili na Midžor:

Kada put zađe na zaravan iza Žarkove čuke, nailazi se na odvajanje planinarske staze koja vodi na sam vrh, visok 1848 m. Tu srećem grupu planinara koji se vraćaju sa Midžora i koji su na njemu dočekali zoru i izalazak sunca. Do vrha Žarkove čuke ne treba više od pet minuta:

Od polaska sa parkinga podno Babinog zuba do vrha Žarkove čuke trebalo mi je 50 minuta. Ovde se ne zadržavam dugo i započinjem spust u duboki Žarkov dol:

Niz Žarkov dol, kroz korito potoka, vodi staza, uglavnom njegovom levom stranom. Primetni su tragovi prolaska stoke. Kretanje nije lako i treba biti obazriv. U najvišem delu dola nema vode i ona počinje da se javlja tek kasnije, posle jednog jačeg izvora. Interesantno je da se nizvodno na pojedinim mestima voda gubi, a zatim se ponovo javlja.

U svom donjem delu Žarkov dol se širi i kretanje postaje nešto lakše. Dolazi se do govedarnika koji se nalazi na zaravni na oko 1430 m nadmorske visine:

Tu nailazim na lep prizor:

Ostatak stoke je bio na ispaši u okolini. Nisam zatekao ljude. Ovo mesto bi trebalo da se zove Kulenica. Tu se potočić, koji prolazi kroz Žarkov dol, uliva u Razdoljsku reku koja dolazi sa severa i padina Midžora. Otprilike 2 km nizvodno je Salkov most, preko koga se prelazi kada se iz Toplog Dola ide na Kaluđerski vodopad. To mesto se nalazi na spoju dva dola, Žarkovog i Kaluđerskog. Udaljenost govedarnika od Toplog Dola je oko 7 km i mislim da se do njega može mnogo lakše stići iz samog sela u poređenju sa putem koji sam ja izabrao.

Odavde krećem pravo na sever, u dol koji se naziva Razdolje. Pošto sam spustom sa Žarkove čuke do ispod 1400 m izgubio oko 450 m visine, sada me očekuje najteži deo relacije - uspon uz Razdolje na preko 1900 m, do izvora Tri kladenca i kasnije na Tupanar. Primećujem da potok koji se sliva niz Razdolje ima više vode u odnosu na onaj u Žarkovom dolu. Najpre idem njegovom desnom obalom. U početnom delu postoji čitav splet staza koje koriste planinari i stočari.

Nailazim na Razdoljski vodopad. U proleće, kada se na južnim padinama Midžora ubrzano topi sneg, količina vode je mnogo veća pa je i slika lepša:

S desne strane je Durmanica (1706 m), koja Razdolje, dol u kome se nalazim, razdvaja od Kaluđerskog dola. U nižem delu nema većih problema sa kretanjem, ali ubrzo, nakon uliva dva potočića sdesna, uspon uz dol postaje sve teži. Staza se gubi, a dol se sužava i dobija oblik trapeza, sa dosta kraćom donjom osnovom i strmim bočnim stranicama. Imao sam utisak da će me težak ranac, koji sam nosio na leđima, naterati da padnem unazad ukoliko težište prilikom kretanja ne prebacim na gornji deo tela. U tom najtežem, srednjem delu Razdolja, moj izbor za kretanje do izvora Tri kladenca bila je leva obala potoka. Pored strmine, kretanje uz Razdolje otežava i visoka, gusta trava. Planinarske štapove ne volim da upotrebljavam i izbegavam ih uvek kad god mogu, ali ovde su se pokazali kao veoma korisni.

Kao i prilikom spusta niz Žarkov dol i ovde važi pravilo - ,,samo polako, bez žurbe, korak po korak, uz uživanje u lepoti pejzaža''. Morao sam da pravim česte pauze. U gornjem delu mi se otvorio pogled u pravcu Ženskog vrha, Babinog zuba i Sunčane doline, a kasnije i na Žarkovu čuku:

U gornjem delu dol se širi i kretanje uzbrdo postaje lakše. Količina vode u potoku normalno opada idući naviše. Prolazim pored nekoliko jačih izvora koji vodom snabdevaju potok u Razdolju. Dolazim do mesta gde potok i dolinu preseca staza i sad znam da sam blizu svom cilju.

Nakon 1h 40 min uspona uz Razdolje dolazim do mesta na kome sam nekoliko puta bio, poslednji put 6. jula 2019, kada sam sa grupom od 11 ljudi išao na Midžor. To je izvor Tri kladenca, koji je sa svojih 1940 m nadmorske visine, verovatno i najviši izvor u Srbiji. Nalazi se u podnožju Midžora, neposredno ispod staze koja vodi na ovaj vrh. Količina vode u njemu je očekivano bila mala, a ,,najaktivniji'' je bio prvi kladenac iz pravca Babinog zuba. Iz njega je mogla da se pije voda, ali punjenje flaša nije bilo moguće. Ovde sam imao zasluženi odmor i uživao u pogledu na Razdolje. Od govedarnika u dnu dola prešao sam oko 2 km rastojanja, ali sam savladao i visinsku razliku od skoro 550 m.

Od izvora Tri kladenca izlazim na put kojim planinari idu od Babinog zuba ka Midžoru. Počinjem da srećem ljude i srećan sam jer sam uspešno i bezbedno prošao najteži deo planirane relacije. Ovog puta odluka je da ne idem na Midžor već da pažnju usmerim nekim drugim vrhovima pored kojih sam ranije samo prolazio tokom uspona na najviši vrh srpskog dela Stare planine. Od raskrsnice planinarskih staza za Midžor i Dupljak najpre idem na vrh visine 2077 m koji se nalazi severoistočno od Midžora, odnosno između Midžora i Tupanara. Za uspon od raskrsnice mi je trebalo dvadesetak minuta:

Ovo je granični vrh i na njemu se nalazi dotrajao i oštećen granični kamen. Pogled je uzuzetan - na padine Midžora, prevoj Vučje jame, Dupljak (2032 m) i Golemi kamen (1969 m) u knjaževačkom delu Stare planine, na ravnicu u Bugarskoj, a na zapad prema Tupanaru, Prilepskom vrhu, Žarkovoj čuki i Babinom zubu:

Ako sam se prošlog vikenda na Mučibabi (1727 m) popeo na najviši vrh u svojoj planinarskoj karijeri potpuno sâm, samo nedelju dana kasnije sam pomerio ovu granicu za skoro 350 m. Nisam uspeo da pronađem ime vrha na kome sam se nalazio pa, ako neko zna, voleo bih da napiše u komentaru.

Odavde se spuštam na planinarsku stazu i najpre se penjem na Tupanar. Čine ga dva vrha približno iste visine (1959 i 1956 m), nedaleko od vrha koji sam malopre posetio. Ja sam se popeo na zapadniji i atraktivniji vrh, koji se nalazi neposredno iznad puta kojim prolaze planinari:

Usledio je povratak do Babinog zuba prašnjavim planinarskim putem. To je trajalo oko 1h 15 min. Uzput sam sreo i nekoliko prijatelja na putu za Midžor. Verujem da je tog dana veliki broj ljudi posetio ovaj vrh, a obradovao sam se činjenicom da su većinu činili mlađi ljudi, parovi, čak i mala deca. Uživao sam u pogledu na okolinu nakon svih izazova koje sam prošao tog jutra:

Nažalost, propustio sam priliku da se popnem na Prilepski vrh (1906 m), između Tupanara i Žarkove čuke, što zbog jakog sunca i umora, što zbog pada koncentracije nakon ćaskanja sa prijateljima :)

Kao ,,kompenzaciju'', popeo sam se na vrh koji se nalazi tik uz Žarkovu čuku. Čak je i viši od nje za šest metara (1854 m):

Trajanje relacije: oko 9h, od toga preko 6h u pokretu

Zahtevnost relacije: ekstremno teška (5/5)

Karakteristike: nezaboravna relacija kroz prelepe delove Stare planine, uspon na neke od njenih najviših vrhova i prolaz kroz njene duboke dolove; sjajni vidikovci sa prelepim pogledom na široku okolinu; borovnice, brusnice i planinsko cveće u izobilju

Rizici: velike oscilacije u nadmorskoj visini (sa 1848 m na Žarkovoj čuki do ispod 1400 m na dnu Žarkovog dola i ponovo na 2077 m nedaleko od Midžora); izuzetno strm i težak teren u Razdolju; u Žarkovom dolu i Razdolju nema nikakvih planinarskih markacija; vode ima ali treba voditi računa da leti brojni izvori znatno oslabe

Komentari

Novi komentar