29aug2021 Porodični izlet do Divljane i Divljanskog jezera

Odavno nismo zajedno bili u belopalanačkom kraju. O mestima, koja smo obišli u periodu nešto dužem od sat vremena, detaljnije sam pisao ranije. Zbog toga više informacija o kumiru na Ravništu, Divljanskom manastiru Svetog Dimitrija, starom hrastu u Divljani i Divljanskom jezeru pronađite u arhivi ovog bloga, u sekciji ,,Arhiva predloga''. To su tekstovi od 21.08.2020. i 29.04.2021. godine.

Najpre smo obišli jedno lepo i zanimljivo mesto koje se nalazi na Mokranjskom ravništu (ili samo Ravništu). Pošto ga, za razliku od mesta koja slede u ovom članku, nija baš lako pronaći, opisaću detaljnije način dolaska do njega. Nakon prolaska kroz selo Mokru, vozili smo se po vijugavom putu uz priličan uspon. Po izlasku na ravni deo prošli smo skretanje za Preslap i Divnu goricu, udaljeno od sela oko 1.5 km. Ovde sam usporio jer do skretanja za Ravnište ima oko 500 m, a nije posebno obeleženo. Ranije je stajao putokaz ,,Vidovo 200 m'', što je umnogome olakšavalo snalaženje, ali ga više nema. Na mestu prikazanom na sledećoj slici, skrenuli smo desno, ostavili automobil i peške produžili krivudavim putem kroz šumicu:

Posle samo nekoliko minuta našli smo se na traženom mestu. Ćerka Dunja i ja smo ovde poslednji put bili u oktobru 2017, ali je za moju suprugu Sašku i majku Zoru ovo bio prvi susret sa nečim malo poznatim i zanimljivim. U pitanju je kumir (drveni kip), posvećen staroslovenskom bogu Svetovidu. Star je desetak godina i, na Dunjino i moje iznenađenje, u međuvremenu je pored krova dobio i zaštitu sa strane. Ovo mesto može da bude pogodno za organizaciju izleta jer se pored kumira nalazi i veliki letnjikovac sa stolovima i klupama, koji može da pruži zaštitu u slučaju lošeg vremena.

Pored Dečjeg odmarališta smo samo prošli. Patike na prozoru i veš na žici za sušenje su ukazivali na prisustvo ljudi, verovatno migranata iz Azije. Moja ćerka je ovde više puta bila na izletu sa školom, a baka Zora je pričala da se ,,u njeno vreme'' (šezdesetih godina prošlog veka) osim na Ćeltaš, najviše na školske izlete išlo baš do Divljane.

Naša sledeća usputna stanica bio je čuveni Divljanski manastir, jedna od najvećih svetinja u čitavoj Niškoj eparhiji i nekadašnji veliki duhovni, prosvetni, kulturni i zdravstveni centar čitavog kraja:

Zvonik manastirske crkve se nalazi na pomalo neobičnom mestu - uzvišenju iznad manastira. Prvi put sam se popeo do njega i uživao u pogledu na okolinu:

Posebnu draž relaciji, koju smo izabrali za nedeljno popodne, daje činjenica da se sva mesta koja smo obišli nalaze na rastojanju od svega nekoliko kilometara i da ih, ne računajući kratke deonice od po nekoliko stotina metara, povezuje uzak, ali dobar asfaltni put. Tako smo se posle posete manastiru, posvećenom Svetom Dimitriju, spustili pored moderne i lepo uređene plantaže trešanja do sela Divljane, po kome čitav kraj nosi svoje ime. Na ulazu u selo iz pravca manastira stajemo kako bi obišli ,,najstariji živi stvor na Balkanu'' - stari zavetni hrast, za koga se smatra da je star ,,preko hiljadu godina'':

Stablo je inače šuplje i, uprkos svojoj starosti, prilično dobro odoleva zubu vremena:

Usledio je prolaz kroz donji deo sela Divljane, u kome se, poput obližnje Mokre, nalaze vrelo i objekat vodovoda. A zatim nezgodan, nepregledan i opasan izlazak na važan regionalni put koji povezuje Belu Palanku i Babušnicu... Skrećemo levo, u pravcu Bele Palanke i dolazimo do skretanja za branu Divljanskog jezera. Bilo je dosta ljudi i pecaroša na obalama. Ovo malo veštačko jezero podignuto je pre 40-ak godina. Rado ga posećuju ribolovci iz okolnih mesta:

Na kraju brane je preliv. Ispod njega Koritnička reka, nakon niza manjih slapova, nastavlja svoj tok ka Beloj Palanci i mestu gde se uliva u Nišavu:

Divljansko jezero je od Bele Palanke udaljeno oko 4 km, a od Pirota 32. Nismo se vratili istim putem. Po povratku na put koji povezuje Belu Palanku s Babušnicom, ponovo smo prošli kroz Divljanu, produžili preko Donje i Gornje Koritnice i kroz Koritničku klisuru i u Pirot došli preko Resnika, Donjeg Striževca, Donjeg i Gornjeg Krnjina i Blata. Ova deonica od Divljanskog jezera do Pirota je dugačka oko 35 km.

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: lepa kružna relacija sa prolaskom pored nekoliko zanimljivih mesta, koja se nalaze na malom međusobnom rastojanju i koja povezuje asfaltni put

Rizici: skretanje za kumir na Mokranjskom ravništu nije obeleženo, ali će te se snaći ako pratite moje instrukcije; uključenje na regionalni put u Divljani je prilično nezgodno i opasno; pretpostavljam da je kupanje na Divljanskom jezeru zabranjeno, a ja vam preporučujem da to nikako ne pokušavate jer je bilo tragičnih događaja u prošlosti