Pirot i pirotski kraj

24oct2021 Okolina Šugrina, Šugrinski vodopad i podnožje Gradskog vrha

Skretanje za Šugrin, sa puta koji spaja Pirot i Knjaževac, nalazi se na oko 2.5 km pre dobro poznatog vodopada Bigar. Ovde Šugrinska reka pod pravim uglom menja pravac svog toka i, nakon spoja sa potokom Bigar, gradi Stanjinsku reku, pritoku Trgoviškog Timoka.

Skretanje se nalazi na oko 505 m nadmorske visine i do ulaza u selo ima oko 1 km puta. On je nedavno posipan i valjan. Uzput se može videti nekoliko napuštenih vodenica na Šugrinskoj reci. Većinu njih od pogleda skrivaju krošnje drveća i žbunje.

Posle svega desetak minuta hoda, bio sam na ulazu u selo. Rano je jutro pa nisam očekivao da vidim ljude.

Šugrin je prepoznatljiv po karakterističnim, lepim kućama sa lukovima. Nažalost, većina ih je odavno napuštena, a potomci vlasnika, razasuti po Pirotu, Knjaževcu, Nišu, Zaječaru i drugim mestima u Srbiji, ih sve ređe obilaze:

U centru sela nailazim na zgradu, u čijem je prizemlju nekad radila prodavnica. Na spratu je bila smeštena škola:

Malo dalje, na mestu gde se nalaze veliki zadružni dom i spomen-česma, neobično je živo za ovo doba dana. Veliki kamion iz Niša se tovari nametrenim cerovim deblima.

Od meštana poodmakle starosti pokušavam da dobijem poslednje informacije pre obilaska okoline sela. Mnogo toga i sam znam. Na horizontu dominira nekoliko brda približne visine - jugoistočno su Gradski vrh (ili Gradsći vrh, kako ga zovu Šugrinci, visok 749 m) i Netemija (811 m), a na suprotnoj, severozapadnoj strani je markantni vis sa svoja 782 m. Može se reći da se Šugrin nalazi u podnožju Gradskog vrha, ali stenovito brdo koje se lako uočava dok prolazite kroz selo, predstavlja samo istureni deo većeg brda koje se pruža prema selu Mirkovci i čija je najviša kota 836 m. Malo južnije je Netemija, koja se izdiže u vidu strmog odseka ili ,,trna''. Između Gradskog vrha i Netemije je klisurasta dolina kojom teče Mirkovski (ili Mirkovački) potok (u kartama označen kao Zanoški dol). Prema informacijama koje sam ranije dobio od Marjana Ilića, svog dragog kolege iz Mirkovaca, ovaj potok ponire u toj dolini i vrlo retko njegove vode stižu do uliva u Šugrinsku reku, na ulazu u selo. S druge strane, Jalovik je veliko brdo koje se pravcem jugoistok-severozapad prostire iznad knjaževačkih sela Stanjinca i Kalne, ali se jedan njegov istureni ogranak spušta sve do Šugrina. Meštani ga nazivaju ,,Šugrinski Jalovik'', a veći i viši deo masiva je tzv. ,,Stanjinski Jalovik''. Između dva Jalovika je dolina reke Vratašnice, kojom se može doći do Ćuštice, bez prolaska kroz Kalnu, Inovo, Vrtovac i Balta Berilovac.

Nije bilo lako ,,izvući'' sve ove informacije jer su ljudi u ovom kraju navikli na brojne tragače za zlatom. Posebno je po tome poznat upravo Gradski vrh pa mi je jedan starac na kraju kroz osmeh dobacio: ,,Tamo je zlatoto!''. Ne znam koliko su uspešni bili moji pokušaji da ubedim meštane da ne tražim zlato već da želim da ,,za svoju dušu'' obiđem okolinu sela... Rešio sam da prvo obiđem mahalu Preslap, koja se nalazi severozapadno od centra sela, u podnožju Šugrinskog Jalovika. Krenuo sam krividavim putem koji se od glavnog seoskog druma odvaja neposredno ispod zadružnog doma:

Namera mi je bila da što bolje osmotrim pomenute toponime istočno od sela, jer mi je od starta Gradski vrh bio najprimamljiviji za osvajanje:

Do mahale Preslap vodio me put u podnožju Šugrinskog Jalovika. Stigao sam do njegovog najisturenijeg stenovitog dela, okrenutog prema zapadu. Uzput sam sreo jednog čoveka i uživao u jesenjim pejzažima:

Stao sam na mestu koje se nalazi na dvadesetak minuta hoda od centra sela. Tu je obročni krst posvećen letnjem Svetom Nikoli i prevoj sa lepim pogledom na Stanjinski Jalovik, dolinu Vratašnice i udaljene kuće u ovom najjužnijem knjaževačkom selu. Put dalje produžava polukružno upravo do njih:

Zadovoljan onim što sam video, vratio sam se istim putem u selo i krenuo ka njegovom drugom kraju, pored reke. Tu nailazim na jednu izdašnu česmu, sa obiljem vode, za razliku od suve spomen-česme u centru sela. Ovde se nalazi i jedan interesantan drveni mostić:

Krećem uz potok. Ne mogu ga nazvati Šugrinskom rekom jer ona nastaje spajanjem nekoliko vodotokova koji se slivaju u selo iz različitih pravaca, a nisam baš siguran koji je od njih ,,glavni''. U uskoj dolini zatičem još nekoliko oronulih vodenica i pravu divljinu. Prolaz je izuzetno težak, a najviše mi je u napredovanju uzvodno pomogla vada jedne od vodenica:

Srećom, mesto na kome se nalazi okomiti bigreni odsek, i gde se u proleće formira Šugrinski vodopad, nije udaljeno od česme više od nekoliko stotina metara. Ovo mesto je daleko atraktivnije u drugom delu godine. Ovog puta voda se samo blago slivala u kapima niz stenu obraslu mahovinom:

Po rečima meštana, malo iznad ovog mesta se nalazi izvor tople vode Banjica, koji snabdeva vodom česmu ispred zadružnog doma. Još dalje je pećina iz koje izvire voda i odatle je sprovedena voda za snabdevanje sela.

Pošto sam se nalazio u samom podnožju Gradskog vrha, logično je bilo da iz doline potoka krenem naviše kroz šumu i proverim mogućnost uspona na ovo atraktivno mesto. Sada sam imao pogled na selo iz drugačije perspektive. Prizor je bio fantastičan:

Stenoviti deo Gradskog vrha je bio tačno iznad mene. Razmišljao sam kako je to lep vidikovac i kako bi bilo dobro popeti se na njega i uživati u pogledu na selo i okolinu. Ali to je lako reći... Došao sam i do jedne napuštene pojate u podnožju, koju sam ,,snimio'' još sa puta za Preslap, zašao u šumu i ubrzo odustao. Nema nikakve vidljive staze i ja bih morao da sam krčim put po strmom i gusto uraslom terenu.

Okrenuo sam se i vratio u selo:

Sada sam iz centra sela krenuo naviše i skrenuo desno na put koji vodi ispod groblja:

Ovaj put vodi u pravcu sela Mirkovci, desnom obalom potoka na kome sam malo ranije obišao Šugrinski vodopad. Sada sam Gradski vrh mogao da posmatram iz drugačijeg ugla:

I sami možete da vidite da su severne padine Gradskog vrha okomite i nepristupačne. Idući dalje putem, video sam mogućnost da se ovom mestu priđe s druge strane, ali...ostavio sam to za neku drugu priliku. Takođe, odložio sam za neko drugo vreme i odlazak do Mirkovaca i povratak do auta kružnim putem preko tog sela, prevoja K'ln i asfaltnog druma ka Knjaževcu.

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: lepo pirotsko selo u zabačenom delu opštine, sa koloritnom i zanimljivom okolinom; Šugrinski vodopad treba posetiti u proleće kada se ,,aktivira''

Rizici: okolina sela je uglavnom pusta, sa realnim rizikom od susreta sa divljim životinjama; prilaz Šugrinskom vodopadu je prilično težak; Gradski vrh je primamljiv vidikovac, ali teško dostupan, bez jasne planinarske staze